Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Psihijatar Vladimir Diligenski navodi da su svakodnevica i kolotečina koju nam svakodnevica pruža lek za bespomoćnost koju kolektivno osećamo
Kako dalje, da li deca treba da krenu u školu, kako se ponašati, kako postupati sa decom, pitanja su koja se postavljaju posle tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Mladenovca.
Psihijatar Vladimir Diligenski mišljenja je da deca što pre treba da se vrate na nastavu, skrenu misli i koncentrišu se na nešto što nije u vezi s tragedijama.
„Usmeriti pažnju na učenje, rad, jer sam taj rad i usmerenje pažnje na nešto što je korisno i drugačije od ovoga momentalno nas vraća u neku kolotečinu. Sada elaborirati ovo što duže, nešto je što je beskorisno i nikako toj deci neće pomoći“, rekao je Diligenski za RTS.
On savetuje da su normalan životni kolosek, svakodnevica i kolotečina koju nam svakodnevica pruža lek za bespomoćnost koju kolektivno osećamo.
„Drugo, deca vole da se druže, njima je suštinska potreba da se druže i to im nikako ne sprečavati, jer na neki način oni tu elaboriraju to što imaju i nađu najbolje rešenje za svoje učenje i da se što pre vrate u svoj kolosek“, ističe Diligenski.
Govoreći o tome kako društvo i mediji treba da se odnose prema ovakvim događajima, Diligenski kaže da nema potrebe za tako velikom pompom i da ona može biti i opasna.
„Sve su naslovne strane pune, ne treba tolika pompa da se pravi, treba se vratiti u svoju kolotečinu i posao koji se radi. Postoje ti takozvani latentni koji bi isto to uradili, mi to zovemo indukcija koja je veoma česta. Mi kada imamo na odeljenju suicid, pa postoji indukcija suicida, mi se toliko plašimo da odmah sve pacijente, koji su potencijalni, sediramo da ne mogu da izvedu tako nešto i taj proces traje bar nekoliko nedelja“, objašnjava Diligenski.
Povratak u Ribnikar
Prema planu, đaci bi sutra trebalo da se vrate u u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ali, kako je najavljeno, bez nastave. Pojedini roditelji ne slažu sa tim da deca krenu u školu samo nedelju nakon ubistva osmoro đaka i čuvara škole.
Sporno je i to što se povratak najavljuje u sredu, na dan kada su se dogodila stravična ubistva.
Sa druge strane psihijatri, psiholozi, ali i prosvetne vlasti smatraju da treba krenuti dalje i da je za decu najbolje da budu zajedno.
Načelnik Školske uprave Beograd Dragan Filipović pojašnjava da je plan povratka dece u školu napravljen u saradnji sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i stručnjacima koji imaju iskustva za delovanje u kriznim situacijama. Dogovor je, kako kaže, da se đaci što pre vrate svakodnevnim aktivnostima.
Psihijatar za decu i mlade i psihoanalitičar Sabina Jahović smatra da je preuranjeno da se deca vraćaju u školu nedelju dana nakon tragedije, zbog potencijalne retraumatizacije.
Za nju je „strašno“, što se deca vraćaju u školu u sredu, jer je na taj dan i izveden stravičan masakr.
„Meni je strašno što je to sreda, zašto sreda? Ponedeljak je nekakav normalni radni dan za početak. Sreda je strašna i dugo će biti strašna, jer je škola uzimana zdravo za gotovo da je to sigurno mesto, da su deca tamo bezbedna, a onda se desila zastrašujuća situacija“, rekla je Jahović u „Utisku nedelje“.
Takođe, od roditelja je stigao i zahtev da se škola rekonstruše, da se zidovi okreče u druge boje, kako decu ništa ne bi podsećalo na događaj od 3. maja i kako ne bi ponovo prolazili kroz traumu.
B.G./RTS/Euronews Srbija/Nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve