Šta je premijer rekao u Londonu

U ponedeljak 27. oktobra, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić bio je gost na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), gde je održao polusatno predavanje, a u narednih pola sata odgovarao na pitanja iz publike.

Pozdravivši publiku, Vučić je najpre izneo detalje iz svoje pretpolitičke prošlosti: „Ne znam da li znate, ali i ja sam bio kao i vi, ovde u Londonu, međutim nisam ništa studirao. Vredno sam radio u gvožđari u Gloster Roudu. Nisam bio uspešan kao vi, radio sam što sam bolje mogao da nešto zaradim, plaćali su me dve funte na sat, ako se dobro sećam. Posle se plata povećala na 2,5 funti, jer sam bio veoma vredan. U to vreme šef mi je bio Indijac Sagar, još uvek ga se sećam i bio je veoma zadovoljan mojom posvećenošću i mojom odlučnošću“, započeo je svoj nastup na LSE predsednik Vlade Srbije, napominjući da je „uspeo da uštedi malo novca“ i kupi sebi mali radio-kasetofon.

U svom govoru Vučić je rekao da je ekonomija, a ne politika, od najveće važnosti za Zapadni Balkan. Po rečima predsednika Vlade, ekonomske reforme – zakoni o radu, privatizaciji, stečaju, te mere fiskalne konsolidacije, kojom su smanjene plate u javnom sektoru i neke od penzija – donesene su „ni zbog kog drugog, nego zbog nas“. Vučić je rekao i da „nećemo tražiti milostinju ni od koga, nego hoćemo da sami zaradimo svoj novac, tako što ćemo od Srbije napraviti dobro mesto za investiranje“. U ovom kontekstu, predsednik Vlade je („u narednih nekoliko dana“) najavio otvaranje one stop shop registracijskog sistema, a uskoro i nov, „prvoklasan, sofisticirani elektronski sistem za građevinske dozvole“.

Pričajući o novim medijskim zakonima, Vučić je rekao da je njihov cilj liberalizacija medijskog tržišta, da je donošenje ovih zakona pozdravila Evropska komisija, kao i da je Vlada „postala žrtvom“. „Dok smo posvećeni da unapredimo naše medijsko okruženje, doživeli smo da postanemo žrtve zbog nečega što su, u konačnici, komercijalne odluke. Znam da se moja prošlost čini lakom metom za neke ljude da me okrive za bilo kakvu navodnu cenzuru. Možda bi to bila lepa priča, ali jednostavno nije istina“, rekao je Vučić, podsetivši da je tokom 1998. i 1999. godine bio ministar informisanja.

Nakon predavanja publika je dobila mogućnost da postavlja pitanja, i taj deo gostovanja predsednika Vlade Republike Srbije predstavljamo vam u potpunosti.

Glas iz publike: Hvala, premijeru, što ste večeras sa nama. Zovem se Stefan, Srbin sam koji radi u Londonu. Tek ste se ovlaš osvrnuli na medije i slobodu štampe, a mislim da je to polje koje zahteva mnogo više pažnje. Svakako da „Utisak nedelje“ nije jedina emisija koja je otkazana, postoji još njih nekoliko, na još nekim televizijama. Medijski eksperti tvrde da su mediji u najgoroj situaciji još od, pa, sami ste rekli, od kada ste vi bili ministar informisanja, nažalost.

(smeh u publici)

Stefan: Svakako da neko mora da bude odgovoran za ovo stanje. Da li mislite da su samo finansije problem za medije? To je ogromno polje, i lično mislim da EU neće to prevideti, kada budemo najzad ulazili u EU.

Glas iz publike: Zdravo, ja sam Marija Džordž, ja sam advokat u Londonu. Sa mnom je moj klijent koji je doputovao čak iz Srbije, njegovo ime je Nikola Sandulović. Želela bih da mu dam priliku da on postavi nekoliko pitanja.

Moderator: Izvinite, ako gospodin želi da postavi pitanja…

Marija Džordž: On govori srpski, i ja ga zato najavljujem, jer ne govori dobro engleski, mada ga u potpunosti razume. Želeo bi da postavi pitanja.

Moderator: Molim vas da budemo relativno kratki, mnogo ljudi čeka da postavi pitanja.

Marija Džordž: Nikola je bivši savetnik pokojnog premijera, a takođe je i predsednik Srpske republikanske partije. Ima tri veoma važna pitanja koja želi da postavi.

Moderator: Molim vas, ovde je mnogo ljudi, sažmite ono što želite da pitate premijera.

Marija Džordž: Ja ću brzo da mu prosledim mikrofon, kako bi on postavio pitanja na srpskom, kako bi premijer u potpunosti razumeo pitanje.

Moderator: Možete li, molim vas, da prevedete zbog svih nas, ovo je otvoreni javni skup.

Marija Džordž: Šta možete da kažete o totalnoj cenzuri koju ste stvorili, koja je uperena protiv svih opozicionih stranaka, i protiv svih opozicionih medija i novina koje ste cenzurisali?

Moderator: Ovo se lepo nadovezuje na prethodno pitanje.

(smeh i aplauz u publici)

Moderator: Gospodin pozadi.

Aleksandar Vučić: Mogu li da odgovorim?

Moderator: U stvari, s obzirom da su ovo dva slična pitanja o ključnom problemu slobode štampe, za koje znam da su ga mnogi ljudi postavili, daću reč premijeru, pa ću se vratiti gospodinu tamo.

Aleksandar Vučić: Pitanja koja su pokrenuta su veoma važna pitanja, i sada ćete čuti pravu istinu. Stefane, vi ste rekli da postoji još nekoliko televizijskih emisija koje su ukinute. Da. Postoji još jedna TV emisija, veoma važna, pod nazivom „Problem“, čiji je autor gospodin Sarapa. I znate šta se desilo? To je bila tako snažna politička odluka da će se na kraju taj čovek preseliti sa jedne male, lokalne televizije na nacionalnu TV stanicu, sa najvećim brojem gledalaca, i imaće istu emisiju koju je imao na toj maloj televiziji. Otići će, mislim, na Pink ili neku drugu TV stanicu, i imaće barem deset puta više gledalaca nego što ih je imao. Dobro je reći da je neko cenzurisao nešto, i dobro je to čuti. I uvek sam insistirao na takvoj slobodi govora, i na neki način dobro je da možete da kažete šta god želite, ali nisam čuo nijedan dokaz od vas, nijednu stvar koja će povezati našu vladu ili mene sa ovim stvarima.

Marija Džordž (dobacuje iz publike): Dokaz je upravo ovde.

Aleksandar Vučić: Reći ću nešto o tom dokazu. Ne brinite. Čućete nešto o tom dokazu. Znate, čovek koji kaže da predstavlja opozicionu partiju – ta opoziciona partija ne postoji, jer ima 0,0 odsto glasova. Ali, on tvrdi da je bio savetnik Zorana Đinđića…

Nikola Sandulović (dobacuje iz publike): Dajte mi šansu da kažem.

Aleksandar Vučić: Zoran Đinđić… možete reći šta god želite.

Nikola Sandulović (dobacuje iz publike): Dajte mi šansu da pričam, ljudi slušaju.

Aleksandar Vučić: Molim vas, izvolite.

Nikola Sandulović (na srpskom): Da bi se bolje razumeli…

Aleksandar Vučić: Da li ste dobili više od 0,0 odsto? Da li ste dobili?

(smeh i žamor u publici)

Nikola Sandulović: To je neka šala.

Aleksandar Vučić: Ne, to nije šala, to je istina.

Nikola Sandulović (na srpskom): Tako je. Da bi ljudi bolje znali o čemu pričam, kao predsednik Republikanske partije koja je pozvala na bojkot izbora koji su bili neregularni, koji su bili plaćeni, pod prisilom…

Moderator: Izvinite, možemo li, molim vas, znate, ovo nije način na koji je ovo zamišljeno da se vodi.

(žamor u publici, Nikola Sandulović priča u isto vreme kada i moderator, nerazumljivo)

Moderator: Imali ste šansu da postavite pitanje. Ako želite, publika može da postavi pitanja, ovo je otvoreni skup, ima drugih ljudi koji žele da postave pitanja.

Aleksandar Vučić: Ali, ja vam mogu reći nešto, moj dragi prijatelju. Ovo je oblik predivnog političkog poklona meni. I reći ću vam zašto. Cela Srbija zna ko je ovaj čovek. I ja jednostavno ne želim ništa da mu kažem, jer bi neko mogao da pomisli da bih se ja usudio da kažem iste stvari njemu. A ja to nikad ne bih uradio. I on nikad nije…

Nikola Sandulović (viče iz publike, nerazumljivo)

Moderator (viče): Možemo li, molim vas, da prestanemo ovo sada, preći ću…

Aleksandar Vučić: On nikada nije…

foto: fonet

Moderator: Dama u zadnjem delu prostorije, izvinite, gospodin ovde, pa dama, gospodine, možete li postaviti svoje pitanje?

Aleksandar Vučić: I još jedna stvar: on nikada nije bio savetnik Zorana Đinđića.

Ženski glas viče iz publike: Bio je!

Aleksandar Vučić: To je bila čista laž…

(ženski glas viče iz publike, nerazumljivo)

Moderator (viče): Možemo li, molim vas, možemo li, molim vas, da prekinemo sve ovo?

Ženski glas viče iz publike: Gospodin Vučić je poslao policijskog službenika u kuću ovog čoveka i rekao mu: ako ne prestaneš svoje političke aktivnosti, bićeš ubijen! Dokaz je na ovom disku!

Aleksandar Vučić (viče): Molim vas, dajte mi taj dokaz!

Moderator: Premijeru, molim vas…

Aleksandar Vučić: Hajde! Hajde!

(ženski glas viče, žamor u sali)

Moderator (viče): Ovo je javni skup, tražim od vas, molim vas… Pokažite malo poštovanja, ovo je javni skup, svako ima pravo da nešto kaže i da se njegov glas čuje, ovo nije vaš skup.

(isti ženski glas viče, žamor, nerazumljivo)

Moderator: To se neće dogoditi. Znate da se to neće dogoditi. Molim vas. Ovo je javni skup. Dosta. Nema više razgovora o ovome. Gospodin tamo, molim vas da postavite svoje pitanje.

Glas iz publike: I moje pitanje je vezano za medije. Ko je odgovoran…

Moderator: Molim vas.

Isti glas iz publike: U redu.

Aleksandar Vučić: A ja vam odgovaram istim pitanjem: ko je odgovoran? Ko je odgovoran, kada se vlasnik iz EU, privatni vlasnik, bavi svojim zaposlenima? Šta ja tu mogu? Šta ja tu mogu, i šta ja treba da radim? Da izvršim pritisak na njega? Ne, to neću da uradim. Neću to da uradim.

Moderator: Gospodine, najzad vi, hvala vam na strpljenju.

Glas iz publike: Gospodine premijeru, Avram Balabanović, biznismen iz Londona, britanski Srbin, ako želite. Započeli ste svoj mandat na veoma energičan način, i želim vam uspeha. Da li biste primenili isti nivo energije da izmenite beznadežno neadekvatan Zakon o restituciji imovine koju su komunisti oduzeli nakon Drugog svetskog rata, i naročito, da li biste prihvatili princip da, umesto vladinih obveznica, zakonskim vlasnicima njihovu imovinu plaćate imovinom? Trenutno, vlada drži neku takvu privatnu imovinu i izdaje je nekim stranim ambasadama skupljajući tako prihod, i bilo bi izuzetno jednostavno da se tako uradi, jer ne bi bio potreban keš, a to bi i pospešilo dalje investicije u Srbiju, jer bi imovina bila smatrana nepovredivom.

Moderator: Dama u zadnjem delu.

Glas iz publike: Zdravo, ja sam Dorijan, studiram na LSE i želim da postavim pitanje o slučaju sa Albanijom. Da li se slažete sa akcijom srpskih navijača koji su utrčali na teren i napali albanske igrače i sa njihovom tvrdnjom da će pobiti sve Albance, dok svi ne budu mrtvi. Ako se ne slažete, šta ste preduzeli protiv toga, mislim na stvarne poteze, jer je samo jedan obznanjen javno, i kako ovo utiče na vašu težnju za ulaskom u EU?

Moderator: Gospodin u plavoj majici.

Glas iz publike: Ja sam britanski Albanac. Šta o srpskoj spoljnoj politici govori to što je održala prvu vojnu paradu posle tri decenije, sa posetom gospodina Putina, a istovremeno preti da će se odložiti istorijska poseta albanskog šefa države Edija Rame?

Moderator: U redu, imamo tri pitanja. Jedno o restituciji, jedno o fudbalskom meču i jedno o odnosima sa Rusijom.

Aleksandar Vučić: Hvala na pitanju o restituciji. Kao što znate, mi se suočavamo sa mnogo problema kada je reč o procesu restitucije, i voleo bih da vas čujem i da budete u našem timu da bismo našli najbolje moguće rešenje za taj problem. To neće biti lako za nas, i vi to znate. Ali, mi smo apsolutno otvoreni za nalaženje najboljeg mogućeg rešenja za naš narod i mislim da bi sve ovo što ste rekli bilo pravedno rešenje. Moramo naći najbolje moguće tehnike za rešenje ovog problema, i ako ćete biti dostupni, ja neću imati nikakvih problema da vas pozovem i razgovaram o tom problemu sa vama.

Kada je reč o fudbalskoj utakmici: nisam želeo da pričam o njoj. Ali, ako me pitate, ja nikad od toga neću bežati. I kao što vidite, čak je i UEFA mislila isto kao i mi: rekli su da je Srbija pobedila sa 3:0 zbog albanskog drona, zbog zastave „Velike Albanije“. Na kraju krajeva, neću poricati deo naše krivice, ali ceo incident je izazvan zbog te zastave „Velike Albanije“. Možete li zamisliti situaciju da neke osobe donesu zastavu „Velike Makedonije“ u Karaiskaki, u Atinu? Šta bi se dogodilo sa njima? A ništa se nije dogodilo nijednom Albancu. Naši fudbaleri, Bane Ivanović, Matić i svi drugi, zaštitili su albanske igrače. Samo 16-oro momaka ušlo je na teren, i srpska policija je intervenisala i potisnula ih nazad. I mi smo sačuvali svih 135 navijača Albanije. Nije ih napao nijedan srpski građanin. Potpuno sam siguran da Srbi nikad neće uraditi ništa slično sa zastavama „Velike Srbije“ ili dronovima u Albaniji, nema veze da li će to biti u Valoni, Tirani ili gde god hoćete. Mislim da svi moramo da prevaziđemo ovu situaciju i to je bio razlog da sam, još jednom, potvrdio svoj poziv vašem premijeru Ediju Rami. I potpuno sam siguran, pričao sam s njim pre nekoliko dana, da ćemo imati mnogo stvari u agendi, naročito naše ekonomske odnose. Mislim da smo otvorili još jedan let iz Beograda za Tiranu, ili se to desilo prvi put posle mnogo godina. To je dobar znak. I pričaćemo veoma otvoreno i iskreno. Sreo sam ga više puta, u Kini, Nemačkoj, nekim drugim zemljama, i apsolutno sam siguran da ćemo biti uspešni u tome.

Kada je reč o vojnoj paradi, znate, bila je 70. godišnjica oslobođenja Beograda, i Beograd je, znate, oslobodila sovjetska armija, a Rus, maršal Tolbuhin, bio je glavnokomandujući za sve sovjetske jedinice koje su se, zajedno sa srpskim jedinicama, izborile sa nacistima u tom periodu. I bio je veoma očit razlog što smo pozvali Vladimira Putina da bude prisutan na toj paradi. U isto vreme, na toj konferenciji za štampu rekao sam tom čoveku, i rekao sam celoj publici, da se Srbija nalazi na svom putu ka EU. Nisam se nigde krio, već sam bio na metar od ruskog predsednika, govoreći šta je zapravo strateški cilj Srbije. I tu nema šta da se krije. Ne mogu da krijem i ne želim da krijem da mi želimo da očuvamo dobre odnose sa Rusijom, ali to neće promeniti naš strateški cilj, a to je da budemo deo EU. Radimo najbolje što umemo da se približimo i postanemo član EU.

Moderator: U redu, gospodin tamo.

Glas iz publike: Dobro veče, premijeru, hvala na vašem jasnom predavanju. Imam pitanje, ja sam master student ovde na LSE, prošle nedelje je Evropska komisija objavila rezultate „stres testa“ o energetskoj sigurnosti, u kojem je vaša zemlja označena kao jedna od onih koje će biti najviše pogođene, ukoliko se prekine dotok gasa iz Rusije. Vaša zemlja umnogome zavisi od gasa iz Rusije. Iz toga proizilazi pitanje: Evropska komisija dostavila je Srbiji set preporuka koje treba veoma brzo da usvoji, treći paket do januara, mislim, kao i prateće procedure. Da li ćete se pridržavati ovih preporuka, i nije li to u suprotnosti sa vašom stalnom podrškom Južnom toku, gasovodu iz Rusije?

Moderator: Hvala, dama tamo.

Glas iz publike: Zdravo, zovem se Jana, i na drugoj sam godini studija ovde na LSE. Imam još jedno pitanje o mapi, znam da ne želite o tome više da pričate, ali samo još jedno pitanje. Rekli ste da je pojava mape „Velike Albanije“ bila ozbiljna provokacija. Zašto je to provokacija ako mapa zapravo ne narušava zvanične granice Srbije? I da li mislite da ova provokacija opravdava nasilje prema albanskim igračima od strane srpskih navijača i srpskog obezbeđenja, uključujući srpsku policiju? Ima toliko mnogo video-klipova koji kruže društvenim mrežama a koji to dokazuju. Hvala vam.

Moderator: Hvala, pitanje ima gospodin napred.

Glas iz publike: Hvala, dobro veče, moje ime je Milan Dinić, ja sam student kursa za medije i komunikacije na LSE. Takođe sam i novinar iz Srbije, ali neću postavljati pitanja o medijima, ne brinite, jer smo mnogo takvih imali danas. Samo jedno pitanje: danas ste u svojoj izjavi, mislim Tanjugu, a i danas ovde, naglasili da nam ne treba milostinja od EU ni od bilo koga drugog. Naglasili ste to više puta. Možete li biti precizniji na tu temu? Da li postoji nešto što dobijate od vaših evropskih partnera kada razgovarate sa njima ili je ovo samo namenjeno učvršćivanju pozicije kod javnosti u Srbiji? I još nešto kratko, pre nekoliko dana ste najavili da ćete ovde rešiti problem Železare i da treba da se susretnete sa Džimom Bušarom. Rekli ste da će to biti u sredu, četvrtak, ali u vašem saopštenju za štampu video sam da ćete ovde biti dva dana. Dakle, da li ćete imati susret sa Džimom Bušarom ili ne?

Aleksandar Vučić: Veoma važna pitanja. Kada je reč o projektu Južni tok, mi smo napravili dobar ugovor sa Rusima, ali smo se obavezali da ne započinjemo građevinske radove kao prva zemlja u Evropi. To znači da će Rusi morati da se dogovore sa EU, i EU sa Rusima, to nije do nas. Ne mogu da kažem da je reč o lošem ugovoru, jer nije, a reći ću vam i zašto. Čak i ako taj gas ne poteče kroz cevi, zaradićemo neki novac, i to je dobro za Srbiju. Ali, svejedno, pošto smo mi na našem putu ka EU, rekli smo našim partnerima, i zasad ispunili to obećanje, i nećemo da ga prekršimo – nećemo početi građevinske radove bez odluka svih drugih zemalja. I vi ste potpuno u pravu, veoma smo zavisni o njihovom gasu, o ceni gasa, mnogo brinemo o ovoj zimi i svim drugim zimama koje će doći.

Neću dodati ništa o tom pitanju o Albaniji, jer je moj stav da treba da razgovaramo bez tako užasne strasti o ovim pitanjima. Mi imamo naš interes – da izvozimo mnogo dobara u Albaniju, oni imaju svoj interes – da izvoze mnogo dobara u našu zemlju. Mi imamo interes da povežemo naš narod, oni imaju isti interes. I potpuno sam siguran da ćemo moći da postignemo taj cilj, obe zemlje.

Gospodine Diniću, kao što znate, ja ne laskam nikome, čak ni našoj domaćoj javnosti. Ja to ne radim. Vi me znate lično, i znate da ne lažem kada ovo govorim. I ne laskam nikome ni u EU, takođe. Nisam to govorio zato što su nam nudili milostinju, već zato što znate da je stav ljudi u Srbiji prema EU povremeno bivao nalik sledećem: „U redu, kada ćemo nešto da dobijemo, kako ćemo da dobijemo, koliko ćemo da dobijemo?“ Ne. Mi hoćemo to da promenimo. Mi želimo da zaradimo sopstveni novac. Želimo da stvorimo najbolje moguće mesto za strane investitore. Želimo da napravimo pravu tržišnu privredu. Želimo da budemo vredni ljudi, dobro poznati po tome. I to je ono što sam želeo da naglasim.

Kada je reč o Železari, mislim da ću se sutra po podne susresti sa Džimom Bušarom. Da, to jeste veoma važno za nas, ljudi ovde to možda ne znaju, ali reč je o 1,5 odsto našeg BDP-a. Toliko je ogroman značaj Železare u Smederevu, i mi činimo sve da taj problem rešimo. I bićete odlično obavešteni o tome. Hvala.

Moderator: Ističe nam vreme, ali ću napraviti još jedan krug pitanja. Gospodin sa kravatom.

Glas iz publike: Dobro veče, moje ime je Miloš Starović. Želeo bih da izrazim jedan pozitivan utisak, jer sam jutros dolazio ovamo iz Beograda letom Air Serbia i moram da kažem da se vidi posvećenost smanjenju deficita, jer su svi vladini predstavnici leteli u ekonomskoj klasi, dok je biznis klasa bila potpuno prazna.

(smeh i aplauz iz publike)

Miloš Starović: Želim da postavim kratko pitanje vezano za ekonomiju, s obzirom da će uskoro u Londonu biti održan Serbia investment day: Koji je stav premijera o javno-privatnim partnerstvima (JPP) i kada očekujete prvi takav projekat u Srbiji, jer nas to često pitaju investitori ili ljudi povezani sa tom temom, a mi ne možemo da im damo adekvatne informacije? Šta bi mogao da bude važan, strateški projekat koji bi mogao da bude urađen u obliku JPP?

Moderator: Dama na kraju reda.

Glas iz publike: Dobro veče, premijeru, ja sam Elena, hvala vam na govoru. Želela bih da pitam da li će Srbija ikada zauzeti jasnu poziciju u pogledu Rusije i EU? Jer, deluje da je do sada Srbija menjala stanovište zavisno od toga odakle dolazi telefonski poziv, iz Brisela ili iz Moskve.

Moderator: Hvala. Gospodin u sredini.

Glas iz publike: Hvala, moje ime je Mihal Rabrenović, ja sam bivši stipendista britanske vlade i studirao sam na LSE pre mnogo vremena. Želim da pitam premijera: u kojim sektorima je veliki potencijal za strateška partnerstva u ekonomiji? U kojim bismo sektorima ekonomije mogli da uspostavimo dobra partnerstva u budućnosti? Serbia investment day je svakako veoma važna šansa za to. Hvala.

Moderator: Hvala, i primiću još samo jedno pitanje od dame tamo.

Ženski glas iz publike (dobacuje): Zašto novinarima nije dozvoljeno da postavljaju pitanja?

Moderator: Niko ne sprečava novinare, ali ovo je LSE i postoji mnogo studenata koji žele da postave pitanja. Stoga, dama tamo, molim vas.

Glas iz publike: Dobro veče, premijeru, ja sam Tijana Delić, Srpkinja rođena u Britaniji. Moje pitanje je o britanskim vizama. Ima li ikakve nade ili napretka da će Velika Britanija ublažiti vizni režim, kako bi moji prijatelji iz Srbije mogli lakše da dolaze ovamo? Jer, meni kao osobi iz Britanije je lako da putujem u Srbiju, ali za moje rođake i prijatelje je mnogo teže, ima li nade da će se ti zakoni ublažiti?

Moderator: Hvala. Dakle, imamo pitanje o deficitu, još jedno o Rusiji i EU…

Aleksandar Vučić: Da, znam…

Moderator: …jedno o sektorskom partnerstvu, i poslednje pitanje o vizama. Hvala.

Aleksandar Vučić: Najpre, ja sam veoma ponosan na Air Serbia, koja je postala najbolji regionalni avio-prevoznik…

(smeh u publici)

Aleksandar Vučić: Najbolji regionalni avio-prevoznik. Daleko najbolji. Čak nije ni uporediv sa ostalima u regionu. Znate, Etihad je vlasnik 49 odsto našeg avio-prevoznika. I to je razlog što vam mogu reći da je sve u umreženosti i povezanosti. Najveći broj ljudi, najveći broj putnika nisu Srbi. I deluje mi da problemi sa deficitom postoje i u nekim drugim zemljama, ne samo u Srbiji. Ali, da, mi se suočavamo sa tim problemom, i mi priznajemo da imamo taj problem. I to je naša prednost. I ja sam veoma ponosan na priznavanje svih problema sa kojima se suočavamo, i mi ćemo rešiti te probleme. Nisam vam slučajno rekao da smo mi prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja rešava taj problem bez pritisaka spolja. Mislim da je to veoma važno. To je nešto što će nas naterati da radimo više, vrednije i nadam se da ćemo videti rezultate već za godinu i po do dve, da će tada prvi rezultati bar biti vidljivi.

Ne slažem se sa vama da nemamo jasan cilj u našoj spoljnoj politici. Kao što možete videti ovde, naći ćete Srbe koji nas podržavaju i Srbe koji su apsolutno protiv Vlade, ali to je odlično, to samo govori o dobrim stvarima o našoj zemlji. Ali, niko od njih vam neće reći da bih ja promenio svoj stav ako bi me neko možda pozvao iz Londona, ili iz Moskve, ili iz Brisela. Ja govorim uvek iste stvari u Moskvi, u Beogradu, u Vašingtonu i u Briselu, i veoma sam poznat po toj činjenici. I čak i svi evropski lideri to cene, oni znaju da mi držimo obećanja i znaju da naša reč nešto vredi. I nisam danas došao kod vas da bih vam kazao da ćemo sutra nešto reći ili uraditi protiv Rusije. Ne, nisam vam se ulagivao, nego sam vam rekao da ćemo održati naše dobre odnose sa Rusijom. Ali to ne znači da će biti bilo kakvih posledica, niti da to možemo uopšte porediti sa našim jedinim strateškim ciljem, a to je naš put u EU i naše puno članstvo u EU. I to je to. Mi ne menjamo naše stavove.

Kada je reč o javno-privatnim partnerstvima, da, izvinite, zaboravio sam. Da, mi ćemo ohrabriti sve ljude i sve kompanije iz celog sveta da rade sa nama koristeći model JPP, i videćemo da li ćemo početi sa Aerodromom. Moram da vam kažem, čak i onima koji su se smejali činjenici koju sam kazao, da imamo najboljeg regionalnog avio-prevoznika, imali smo najveći rast broja putnika među svim aerodromima u Evropi, 32 odsto samo za ovu godinu. To je podiglo cenu Aerodroma Beograd, i nadam se da ćemo naći najbolji, možda i model JPP da bismo rešili taj problem. Jer, ne možete da nađete nijedno slobodno mesto na Aerodromu Beograd, i to je dobra vest za sve nas.

Kada je reč o mogućim partnerima i o tome za koje sektore smo najviše zainteresovani, to je, naravno, automobilska industrija. Takođe, to su IT sektor, rudarstvo i energetika. Ovo su najvažniji sektori za našu zemlju, za našu vladu, i nadam se da ćemo biti u mogućnosti da nađemo još strateških partnera, kao što gledamo za Železaru u Smederevu.

I na kraju, kada je reč o pitanju ublažavanja viznog režima, mi smo to tražili bar nekoliko puta. I sutra ću razgovarati sa gospodinom Hemondom, ali nije do nas, da budem veoma iskren prema vama. Mi ćemo svakako učiniti sve da pomognemo našim građanima po tom pitanju, ali stvarno nije do nas. Hvala vam puno.

(aplauz)

Moderator: Nažalost, sada nam je stvarno isteklo vreme. Mnogo se izvinjavam velikom broju vas za koje vidim da ste hteli da postavite pitanja. Zaista je bila veoma važna i korisna vežba dolazak premijera ovde. Bilo je očito mnogo pitanja koje je uspeo da pokrije večeras, mnogo više onih koja su ostala netaknuta, ali bih želeo da zahvalim svima na dolasku večeras, i, naravno, još jednom hvala premijeru na njegovom prisustvu ovde u LSE.

(aplauz)