Šta je izazvalo zloslutni huk u Kralja Milana

I HUK

“Kao nadolazeća opasnost i nevidljivi uragan. Opasnost od koje si morao iste sekunde pobeći, bilo gde.” Tako stvar opisuje jedan od očevidaca događaja iz Ulice kralja Milana, koja povezuje Terazije i Slaviju. Stajao je tog 15. marta u 19:11, tih i zamišljen, tik uz zastakljeni zid Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Oko njega na hiljade ljudi u ćutnji u znak sećanja na žrtve koje je zdrobila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu. Epicentar skupa bio je malo dalje, na divovskom kružnom toku Slavija, ali je on bio premali za bar tristotinak hiljada ljudi, za najveći skup u istoriji Srbije. Narod se razlegao okolnim ulicama, sve do Skupštine.

Da nije bilo toliko ljudi, da nije bilo snimaka, o onome što se tada dogodilo verovatno nikad niko ne bi progovorio. Jer bi se bojao da ga ne proglase ludim.

“Zvuk je u sekundi prešao preko nas. Prvi put sam tako nešto doživela i to je proizvelo osećaj strave”, kaže jedna žena koja je stajala nedaleko. Slične priče se nižu. “Vreme” je sakupilo oko dve stotine svedočanstava još neobjašnjivog događaja. Udar misterioznog oružja ili masovna panika? Ili pomalo od oba?

No, idemo redom.

ilustracija: miljana smikić

EPICENTAR OD 450 METARA

U 19 časova počelo je petnaest minuta tišine za petnaest žrtava nadstrešnice – broj se koji dan kasnije povećao na šesnaest. Malo šta se čulo. Šuškanje kabanica, dron koji snima iz vazduha, katkad kašalj. U daljini, posebno iz Pionirskog parka, gungula, topovski udari. Poneka vuvuzela. Ali uglavnom tiho.

Tačno u 19:11 ljudi su osetili nešto što različito opisuju, čak i ako su stajali jedni pored drugih (vidi okvir “Kako zvuk, a ne nema ničega”). Kao da avion preleće dva metra iznad glava. Ili da ulicom juri nevidljivi autobus. Neki su čuli “vuššššš” ili huk, neki zvuk poznat iz Formule 1 ili onaj krstareće rakete koja zloslutno nailazi.

Mnogi izveštavaju o topotu hiljada konja – što se možda još najlakše da objasniti, jer su se ljudi dali u masovno bežanje sa samog druma Ulice kralja Milana ka trotoarima i obodima. Ima dvadesetak snimaka, od kojih osam dolazi sa nadzornih kamera – dakle stabilnih i mirnih, ali bez tona. Te najkvalitetnije snimke objavili su tabloidi, ali je pitanje koliko idu u prilog tezi vlasti da se takoreći ništa osim masovne panike nije dogodilo.

Jer na snimcima se vidi kako se neverovatnom brzinom otvara koridor iz pravca Terazija ka Slaviji. U par sekundi, kolovoz je bio skoro prazan. Stotine ljudi od tada opisuju iskustvo najbolje što umeju, svesni da zvuči čudno – “zli vazduh” je prostrujao, jezovito. Po jednima odozgo. Po drugima u visini nogu.

“Vreme” je mapiralo ljude koji su nam se javili i poslali tačnu lokaciju, što se sve vidi na našoj mapi. Upadljiva je koncentracija između raskrsnice Kralja Milana i Kneza Miloša (“London”) i Cvetnog trga. To je epicentar u dužini od 450 metara.

To znači da, štagod da se desilo, išlo je samom Ulicom kralja Milana. Niko ništa nije video, samo čuo ili osetio. Doduše, neki svedoci koji su u trom trenu bili okrenuti u suprotnom smeru – dakle, ne ka Slaviji već ka Terazijama – tvrde da im je u lice došla uzdignuta prašina.

Odakle je tačno došlo? Oni sa Slavije kažu – od Cvetnog trga. Oni sa Cvetnog trga – od Beograđanke. Oni kod Beograđanke – iz pravca Andrićevog venca. Oni kod Andrićevog venca – od Terazija. Tu se svedočanstva proređuju.

Prema svedočenjima, razdelnica je Stari dvor (Skupština grada Beograda). Oni koji su bliži Terazijama bežali su na suprotnu stranu od onih koji su bliži Slaviji. Tu činjenicu vlasti koriste za tvrdnju da je izvor cele gungule zapravo trčanje studentskih redara niz Ulicu Dragoslava Jovanovića, tik uz Stari dvor.

Niko nije posvedočio o nečemu konkretnom pa nije moguće utvrditi tačno mesto odakle je krenulo. Niko na “liniji vatre” nije video napravu koja bi mogla biti zvučni top ili neko drugo oružje. Ali teorija ima mnogo.

Mnogi svedoci i naučnici govore da je moralo biti nešto. Tužilaštvo malodušno ispituje slučaj i kao da amnestira državu. Dok su se zvaničnici zapetljali u laži o zvučnim topovima (LRAD), slučaj ima baruta da dodatno raspali proteste. Da li je neko soničnim ili vazdušnim topom opalio po masi, pretvarajući ljude u pokusne kuniće?

II ZDRAVSTVENI KARTON

U prvi mah su bile vidljive posledice stampeda. Kad se masa dala u beg sa sredine druma, mnogi su padali jedni preko drugih, razbijali glave, gulili kolena. Redakciji “Vremena” je prijavljen jedan polomljeni prst i jedan potencijalno polomljeni članak.

Drugi su pisali o glavobolji, mučnini, vrtoglavici, zujanju u ušima. Na društvenim mrežama – gde je teško razlučiti istinu od rekla-kazala – pričalo se o problemima srčanih bolesnika sa pejsmejkerima, ali to još niko nije potvrdio.

Univerzitetski klinički centar demantovao je da je na dan protesta zbrinuo na desetine građana sa tegobama koje bi mogla da izazove “upotreba nekakvog zvučnog topa”. Ali dodao da je “kod svih njih” urađena dijagnostika i da “ni kod koga nisu zabeležene tegobe kakve pojedinci neodgovorno navode”.

Dva dana nakon protesta, reporteri “Vremena” u Kliničkom centru nisu zatekli gužvu. Ali jesu ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je, ulazeći u automobil, na naše pitanje da li se javljaju ljudi sa opisanim tegobama ironično odgovorio: “Zar ne vidite koja je gužva?”

Prema Lončaru, niti je bilo topa niti autentičnih pacijenata sa nesvesticom i mučninom. “Da li ste videli nekoga da se hvata za uši, što je karakteristično ili da je povraćao? To niko nije uradio. Neka utvrdi istraga, ali nije ga (topa) bilo”, rekao je Lončar. Štaviše, tvrdi da su se neki ljudi kasnije “po nalogu” javljali da lažu o simptomima.

Urgentni centar i Ministarstvo zdravlja ignorisali su upite “Vremena” o broju prijema u danima iza protesta. Jedan izvor, lekar bolnice “Dragiša Mišović”, tvrdi da se nakon protesta javilo tridesetak ljudi koji su upućeni specijalisti za ORL.

Nekoliko ljudi je “Vremenu” poslalo lekarske izveštaje. Na jednom se navodi da “pacijentkinja dolazi na pregled zbog pritiska i nelagodnosti u ušima, mučnine, vertiginoznih tegoba i glavobolje. Tegobe su nastale sinoć nakon ‘zvučnog udara’ koji se desio na ulici u Beogradu tokom ‘odavanja 15 minuta tišine’.” Ali lekari ništa nisu našli.

Iz jedne grupe Novosađana, njih četvoro je išlo dežurnom lekaru, a troje je poslato u bolnicu na pregled otorinolaringologa. Postavljena im je dijagnoza W42 – izlaganje buci.

UZNEMIRENOST

Većina ljudi koja se javila redakciji “Vremena” kaže da nije imala vidljive posledice, osim uznemirenosti. Dramatično je svedočenje Staše Vasiljević, koja je bila sa porodicom na uglu Resavske i Kralja Milana. Njena mlađa sestra pešačila je iz Loznice na protest, bila umorna i sela na trotoar. Kad je krenula panika, ljudi su je gazili.

“Kad su svi došli sebi i kad smo je podigli na noge bila je malaksala, dezorijentisana. Samo je tiho plakala i preklinjala da je vodimo kući. Telo joj je bilo mlitavo, a pogled unezveren. Probijali smo se kroz masu i ona je tri puta pala u nesvest”, navodi Staša.

Njena sestra nije čula dok se nije smirila, na momente nije videla. Osećala je kao da će se ispovraćati, ali nije imala snage da kaže. I Staša je otišla u Zemunsku bolnicu zbog glavobolje, a tvrdi da je onde videla pune hodnike ljudi koji su doživeli isto.

“Celu noć sam provela u suzama jer od noćnih mora nisam mogla da se smirim. Plašim se da ćemo se sa fizičkim posledicama izboriti, a psihička trauma će zauvek ostati sa nama. Plašim se kad pomislim da treba da izađem napolje”, dodaje ona.

I neke nevladine organizacije sakupljaju svedočenja. Organizaciji A11 javilo se oko 4000 ljudi, međutim još nisu u potpunosti analizirali podatke. Taj dan je inače bio bučan, a to u Kralja Milana izazvalo je paniku. Teško je razlučiti šta je simptom čega, posebno jer zdravstvene vlasti ne sarađuju. Zna se da duža izloženost zvučnom oružju može izazvati gubitak sluha. Kraća može izazvati dezorijentaciju, mučninu, migrene i anksiozne poremećaje.

Ali huk nije došao sam. Imao je pratioce u crnim kapuljačama.

III DIVERZIJA

Dan je mirisao na nevolju otkako je ujutru kroz grad prodefilovalo dvestotinak ljudi u crnom. Neki maskirani, većina naizgled u treningu. Posle gradskog marša, policijska brigada ih je pripustila u Pionirski park – inače opasan ogradama, traktorima i kanalom.

Ispostaviće se da tamo nisu bili bez veze. Tokom tišine, par minuta pre ključnog trena u 19:11, otpočela je ulična borba. I to nije bilo jedino mesto.

CRNE KAPULJAČE

Oko 16 časova studenti su proglasili da je zbog napetosti kod Skupštine centralni skup premešten na Slaviju. Jedan redar je za “Vreme” rekao da se to desilo na savet vojnih veterana koji su pomagali redarima. Ipak, nisu svi poslušali poziv. Mnogi koji su satima pešačili sa Novog Beograda dolazili su do Skupštine i zbunjeno pitali šta se dešava.

Oko 17 časova, u delu kod traktora, tik uz Ulicu Dragoslava Jovanovića, neki od demonstranata popeli su se na traktore, neke su uspeli i da upale pa su davali gas. Drum je bio natopljen naftom iz drugih traktora, neko je palio baklju. Moglo je da eksplodira, dođavola.

Do 18:30 činilo se da su veterani i redari uspostavili neku vrstu tampon-zone. Crvenom trakom i živim zidom ogradili su prilaz Skupštini i onde puštali jedino novinare. Veterani su otišli u 18:45 jer je delovalo da je posao obavljen – da ljudi masovno idu ka Slaviji.

“Haj’mo ljudi, još dva sata i da završimo”, govorili su redari jedni drugima na kratkom sastanku kod Skupštine oko 19 sati. Još su mislili da ostanu tu. Ali, stvar je eskalirala. Momci sa kapuljačama – koje su neki opisali kao mlade navijače – gađali su policiju i Pionirski park flašama, došlo je do tuče. Jesu li ti momci iz iste ekipe kao i oni koji su ujutru umarširali u park, popularni Ćacilend, za sada nije razjašnjeno. Više svedoka kaže da su ovi iz Pionirskog parka “uzvraćali vatru”.

Jedan redar je u 19:03 sa megafona pozvao ostale da se sklone i da ne odgovaraju na provokacije. Nekoliko minuta kasnije, u 19:06, redari su skinuli prsluke i rekli da to više nije njihov protest. Kako nam je rekao jedan od njih, ceo sektor redara oko Pionirskog parka je “samo u nekoliko minuta – pao”.

“Ispred mog druga je pala šok-bomba, a onda mi je prišao čovek i doneo veliku flašu vinjaka koju su takođe bacili. Ona baš može da povredi. Stresao sam se”, priča on.

foto: k. stevanović

ULICA DRAGOSLAVA JOVANOVIĆA

Tako je neobičan značaj dobila uličica koja povezuje plato ispred Skupštine i Ulicu kralja Milana. Jer su Ulicom Dragoslava Jovanovića redari počeli da odlaze, skidajući fluorescentne prsluke.

“Sve više je počeo da se čuje jak žamor, navijanje, arlaukanje, pokliči, eksplozije sa druge strane Starog dvora i u Pionirskom parku”, kaže građanin koji je bio u Kralja Milana, baš u blizini Ulice Dragoslava Jovanovića, u trenutku tišine. “Bio sam nervozan zbog toga i zgledao sam se sa ljudima okolo. Onda je bila jaka eksplozija sa druge strane, kao da je pukla bomba.”

U Kralja Milana i dalje je sve bilo normalno, a ljudi su, dodaje, ćutali i držali telefone u vazduhu. Onda je iz Dragoslava Jovanovića došla gungula, redari, juriš…

“Ljudi su počeli da vrište i da trče na sve strane”, govori očevidac.

Najmanje još petoro ljudi u iskazima “Vremenu” pominje da su, nekoliko minuta pred kraj odavanja pošte stradalima, čuli topovske udare, petarde ili videli baklje iz pravca Pionirskog parka.

Prema “državnoj verziji”, koju je BIA servirala u tabloide uz snimke nadzornih kamera, upravo je bežanija redara niz Ulicu Dragoslava Jovanovića izazvala masovnu paniku u Kralja Milana. Prema njima, prvi snimak je ključan – na njemu se vide studentski redari kako užurbano stižu ka Kralja Milana. A potom kako se ljudi odatle odmiču, sluteći opasnost.

To nam potvrđuje i jedan redar. “Ali, da je trk deset redara zalepio celu Kralja Milana za zidove? Dajte molim vas. Ne mogu da verujem da će nam to pripisati – da smo mi izobarali celu ulicu”, dodaje student. “To je potpuno suludo.”

NAPADI SA GRADILIŠTA

Tren nakon huka – još se panika nije sasvim smirila – poleteli su topovski udari i sa druge lokacije, sa gradilišta King’s Circle Residence u Kralja Milana, bliže Slaviji. “Niko nije znao šta se desilo i to je bilo najgore. Osećaj je bio kao da su krenuli neki kamioni i da su počeli da pucaju na ljude”, kaže jedna svedokinja. “Onda smo shvatili da ne pucaju, nego da sa okolnih zgrada bacaju petarde na nas. Jasno su se videle siluete ljudi u nezavršenoj zgradi.” To je potvrdilo još svedoka, a siluete se vide i na nekoliko snimaka koje su načinili građani. Ljudi u crnom bilo je na još nekoliko zgrada, kao što je prikazano na našoj mapi. Gradilište sa kojeg je “bombardovano” luksuzni je kompleks u nastajanju, čiji je investitor firma u većinskom vlasništvu bivšeg fudbalera Dejana Stankovića, dok je izvođač radova kompanija “Teka gradnja”. Zgrada je okružena visokim panelima, a ima i nadzorne kamere.

Reporterka “Vremena” tu je pokušala da sazna da li je povedena istraga o incidentu. Na gradilištu su ljudi iz “Teka gradnje” obećali da će nas pozvati direktor, ostavljajući utisak da već znaju o čemu je reč. Ali direktor se nije javio da odgovori na naša pitanja.

ustupljena fotografija

TRI BELA KOMBIJA

Među sulude pojave tog dana spadaju i tri bela kombija bez tablica, parkirana tik ispred Predsedništva u Kralja Milana. Pojavili su se tog jutra, a uklonjeni su tek danima kasnije, pošto je “Vreme” o njima pisalo.

Na fotografijama se primećuje bledi ostatak natpisa na kombijima – logo francuskog lanca prodavnica E.Leclerc, koji najbliži market ima – u Sloveniji.

Iz MUP nisu odgovorili na pitanja “Vremena” kako je moguće da se vozila bez registarskih oznaka parkiraju na tako osetljivoj lokaciji i čemu služe. Izvori “Vremena” govore da MUP nikada ne skida tablice. Ni ukoliko je policija na tajnom zadatku – tada se vozi automobilima sa običnim registarskim oznakama.

Ipak, izmenom uredbe samo nekoliko dana pred protest (12. mart), vlast je uvela mogućnost da interventna jedinica policije vozi i putnička i mnoga druga vozila, a u izmenama stoji siva pravna zona – bez policijskih oznaka.

“Država, koja inače drogira pravni sistem uredbama još od 2020. godine i uvođenja vanrednog stanja, potencijalno ostavlja mogućnost da terenska vozila budu bez ikakvih tablica”, objašnjava poznavalac bezbednosne legislative za “Vreme”.

IV TEORIJA PANIKE

Ovde se već ulazi u teorije. Da je panike bilo – to nije samo teorija, već činjenica. Ali da li je panika mogla da rodi samu sebe? Da se samo zbog nje, bez ikakvog zvučnog ili sličnog oružja, desi ono?

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da mu ono što se dogodilo liči na “zvuk kao da projektil leti ka vama, da nešto šišti kroz vazduh i u takvim situacijama ljudi reaguju instiktivno”.

“Ljudi imaju svega nekoliko urođenih instiktivnih reakcija, pa tako, na primer, kada vam se neki predmet izuzetnom brzinom približava, imate potrebu da bežite. Kada krene takav talas, vi ne možete da se uzdržite, jer vam je takva reakcija ugrađena, obrazac takvog ponašanja je programiran i on je spasonosan u nekim situacijama”, kaže on za “Vreme”.

Efekat panike kratko je trajao. To je, kaže Trebješanin iznenađujuće, jer obično kad masa krene – onda nastavlja da se giba i kreće. Tako se i gine u stampedu jer se neko nađe u sendviču, neko posrne i bude pregažen. Ovde je pribranost odnela pobedu.

Mnogi očevici rekli su nam da su u trenutku bežanije čuli ljude sa strane – mahom one koji nisu bili na kolovozu – kako viču “polako” i “bez panike”. Trebješanin kaže da ljudi reaguju i na ljude. Kad vidite da neko beži, bežite i vi: “To ponašanje je poznato u socijalnoj psihologiji. Naravno, to ne mora uvek da bude dobro. Ali to su prečice, mi nemamo vremena da razmišljamo i onda sledimo kratak put, od signala do motorne akcije prođe malo vremena. Ne možete da sednete i stavite prst na čelo da razmišljate.”

ZAKONI FIZIKE

Ni fizika ne ume da objasni onakav beg – sa ulice ka trotoarima – samo panikom koja bi se širila sa jednog mesta. Jer, onda bi ljudi bežali od tog mesta na suprotnu stranu, a ne od ulice ka trotoaru.

Kako je u prošlom broju “Vremena” pisao kolega Slobodan Bubnjević, inače fizičar, ljudi sa svojom neuroplastičnošću, stečenom evolucijom i tolikim bežanjem od predatora, u ovom slučaju prepoznaju da opasnost brzo promiče sredinom ulice u pravcu Slavije. Ta opasnost, s obzirom da je nevidljiva, može biti jedino mehanički talas, zaključuje Bubnjević – dakle zvuk ili pomeraj poput vetra.

Robert Oger, profesor Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, koji se u radovima bavi i masovnom panikom, kaže za “Vreme” da ga snimci incidenta u Beogradu podsećaju na upad predatora u jato riba.

“Reakcija demonstranata da se podele i pobegnu na dve strane ulice sugeriše lokalizovanu percepciju pretnje koja počinje otpozadi i dolazi sredinom ulice. Kao i kod riba u jatima, ovo može biti zbog nezavisne percepcije pretnje kod svake osobe, ili instinktivnog odgovora na kretanje onih oko sebe u određenom pravcu, koji oni imitiraju, a da sami nisu primetili pretnju, ili zbog kombinacije oba uzroka”, kaže on.

Takođe se opaža da je pretnja prošla, pošto se ljudi brzo vraćaju na ulicu, kaže Oger, a avanturisti čak počinju da trče da vide šta je izazvalo pretnju.

“Čini se da nema ni dugotrajnog straha od dodatne pretnje, već radoznalosti dok ljudi razmišljaju o tome, verovatno razgovarajući šta se upravo dogodilo. Video ne prikazuje nikakvu materijalnu pretnju, što sugeriše da je pretnja bila nevidljiva. Da li to nazivate masovnom panikom ili ne, možda je nebitno. Čini se da je to masovni odgovor na prostorno lociranu pretnju kratkog trajanja”, kaže on.

V TEORIJA TOPA

Teško je reći ko je prvi pomenuo zvučni top, ali još iste večeri pričalo se samo o tome. Ubrzo se i stručnjak za vojsku Aleksandar Radić usudio da za N1 kaže da je na mirnom protestu iskorišćeno ovo oružje, ocenivši da je u pitanju “brutalan prikaz sile” iz “mržnje prema sopstvenom narodu”.

Kako je potom objasnio za “Vreme”, takve tvrdnje potkrepio je razgovorima sa prijateljima iz inostranstva koji su koristili zvučni top. Dodaje da je moguće to reći i na osnovu efekata koji su ljudi doživeli – od nelagode do teskoba.

“Zavisi od stanja organizma kome će šta da se desi i kako će da oseti. To je osećaj koji ne može da se kontroliše, individualno se doživljava i zavisi od jačine i trajanja signala”, rekao je Radić.

Zvučni top, odnosno LRAD (Long Range Acoustic Device), zapravo je moćan zvučnik sa usmerenim tonom. Jedna od svrha mu je razbijanje demonstracija. Ranije je korišćen u Sjedinjenim Državama, ali je oduvek predmet rasprava. Federalni apelacioni sud je 2021. godine presudio da je protivustavno korišćenje ovog uređaja tako da može da izazove ozbiljne povrede nenasilnih demonstranata.

Tada je upotreba LRAD u pojedinim saveznim državama ograničena, a njujorška policija je prva potpuno zabranila upotrebu prodornog tona LRAD za “odvraćanje” ili “upozorenje”.

Osnovni zvuk koji proizvodi LRAD glasan je i piskav, nalik alarmu. Međutim, zvučni top ima i mikrofon i mp3 uređaj, pa se preko njega mogu puštati i drugi zvukovi. Izgleda kao velika, ravna ploča ili disk, najčešće postavljen na postolje ili vozilo. Neki manji modeli mogu se nositi ručno, ili u rancu.

Na zadnjoj strani topa nalazi se kontrolna tabla sa komandama za podešavanje jačine zvuka, frekvencije i usmerenja. Zvuk se emituje kroz prednji deo uređaja u obliku fokusiranog snopa, koji može da dopre i do nekoliko kilometara, ali je drastičan i opasan po zdravlje u prvih nekoliko desetina metara.

Na demonstracijama ili drugim skupovima na kojima je zvučni top do sada korišćen vidi se kako ljudi, zbog jakog zvuka, pokrivaju uši i beže. Slika iz Beograda je bila drugačija – na snimcima se ne vidi kako se ljudi hvataju za uši, a masa se razdvojila ogromnom brzinom.

Nijedan snimak njegovog korišćenja koji smo uspeli da pronađemo ne prikazuje efikasnost kakva je viđena u Ulici kralja Milana, gde su se ljudi u nekoliko sekundi razbežali. Postoje i navodi o zvučnim topovima koji ispuštaju zvuke niske frekvencije, koje ljudsko uho ne može da registruje. Osećaju se telom, kao kad se približavate koncertu pa vas prvo drma bas. Unose nemir. Ali nismo uspeli da pronađemo dokaze o njihovom korišćenju u demonstracijama.

foto: vesna lalić / nova.rs

ŠTA IMA SRBIJA?

Da Srbija ima zvučni top marke “Dženezis” prvi je tvrdio advokat Božo Prelević. Ubrzo su i izvori “Vremena” iz policije potvrdili nabavku uređaja. Od tog trenutka počinje umotavanje vlasti u kučine. (vidi okvir: Ima top, nema top)

Između “nemamo zvučni top”, preko “imamo, ali ne koristimo”, pa do “koristimo samo kao malo jači megafon”, prošlo je tek nekoliko dana. Iako i dalje nije dokazano da je 15. marta korišćen ovaj uređaj, jasno je da je barem jedan bio postavljen na vozilo i u pripravnosti. Zbog toga se valja osvrnuti na uređaje koje je Srbija nabavila od “Dženezisa” i njihove karakteristike. Država je kupila devet slabijih modela LRAD 100X. On ima domet od 600 metara, dovoljno je mali da stane u ranac. Proizvodi zvuk maksimalne jačine od 137 decibela na udaljenosti od jednog metra, koji može izazvati trajna oštećenja sluha.

LRAD 450XL – Srbija ima sedam komada – glomazniji je i moćniji uređaj. Proizvodi zvuk maksimalne jačine od 143 decibela, a ima domet do čak 1700 metara.

Katalin Ranko Pitu, rumunski glavni vojni tužilac, šest godina je radio na istrazi u vezi s Rumunskom revolucijom decembra 1989. godine, koja je dovela do pada diktatora Nikolae Čaušeskua.

On je sada za Dojče vele rekao da je rumunska armija tada na demonstrantima upotrebila zvučni top, i to ne visokim i piskavim tonovima, nego baš niskim – ovako kao u Beogradu.

“Tokom mitinga, rumunski vojnici iz jedne specijalizovane jedinice za psihološki rat intervenisali su na zvučnom sistemu s jednom magnetofonskom trakom koja je emitovala niske frekvencije, i to je izazvalo dezorganizaciju mitinga”, priča Pitu.

Iako je tehnologija za 35 godina mnogo napredovala, kaže Pitu, princip je isti. “Prema mom mišljenju, ovo što se nedavno dogodilo u Beogradu može se objasniti upotrebom tehnologije manipulacije putem izlaganja masa specijalnim zvučnim talasima.”

VRTLOŽNI TOP

O vrtložnom topu, takozvanom vorteksu, piše Earshot, organizacija koja sprovodi audio-istraživanja u cilju zaštite ljudskih prava i životne sredine. Na osnovu analiza zvuka iz Ulice kralja Milana navode da se zvučni udar podudara sa vrtložnim topom i da snimci pokazuju da se izvor zvuka nalazio najmanje 700 metara od mesta na kome je snimljen.

Mnogi su zato pikirali lokacije gde bi sa visine mogao da se aktivira takav top. Recimo, deseti sprat palate Albanija vazdušnom linijom je tačno 764 metra udaljen od mesta na kojem je, prema našem istraživanju, počeo epicentar huka.

Vrtložni top izbacuje vazduh iz cilindra brzinom od oko trista kilometara na sat – što na izvoru proizvodi buku zavijanja koja se poredi sa mlaznim motorom – zajedno sa vorteks prstenovima koji mogu da budu jonizovani.

Zvuk sličan onom koji se čuje na snimcima proizvode i moderni protivgradni topovi. Oni ispaljuju eksplozivne talase vazduha, dobacujući do kilometra visine. Na sajtu jednog domaćeg uvoznika piše da top može da se aktivira sa 500 metara udaljenosti daljinskim upravljačem, treba mu jedan dan da bude postavljen, a može se prevoziti u kamionima, prikolicama ili poluprikolicama – kao i traktorom, preko pomoćnog nosača.

Problem sa oba ova uređaja u tome je što nikada nisu korišćeni u svrhe razbijanja demonstracija. Stoga se ne može sa sigurnošću reći kako deluju u relativno uskoj ulici opasanoj zgradama, poput klanca, i kako bi masa reagovala na njih.

Teorije se dalje nižu, ali indicija je malo. Recimo za priču da je nešto pušteno kanalizacijom. Ili sa drona koji je preleteo visoko. Ili da su u masi bili ljudi sa malim LRAD modelima u ruksacima.

Nil Korni, istraživač britanske fondacije “Omega”, kaže da nešto poput onog u Kralja Milana nije video za tri decenije otkako istražuje kako policije, vojske i službe širom sveta koriste razna oružja, često zabranjena, da udaraju na ljude.

Foto: Printscreen

“Nikada nismo videli efekat poput ovoga, da se ljudi sklanjaju na tako specifičan način, da se masa razdvaja po sredini druma”, kaže Korni za “Vreme”. “Šta god da je bilo korišćeno ili je proizvelo huk – ishodovalo je masovnom panikom sa visokim rizikom od ozbiljnih povreda ili smrti od stampeda.”

Iako ne može da poveže ni huk ni efekte ni sa jednim njemu znanim oružjem, on misli da posebne posledice nastaju u vreme dok je masa tiha i zamišljena. Tada je ranjiva.

“Moguće da je namera bila da se izazove što jači psihološki udar”, zaključuje Korni.

VI VRLETI POLITIKE

Dok još nema poslednjeg dokaza, vlasti su se odlučile za oprobanu taktiku – s jedne strane ismevanje ljudi koji su osetili šta su osetili, uz optužbe opoziciji i “obojenoj revoluciji” da “lažu” o zvučnom topu. Sa druge strane, nuđenje istrage FBI i FSB kao krajnjih autoriteta.

Preko tabloida “Informer” na udar je došla čak i tužiteljka Zagorka Dolovac – notorna po svom ćutanju na sve u Srbiji. “Informer” se pita hoće li Dolovac konačno početi da hapsi ljude zbog “širenja panike” i “lažne” priče o zvučnom topu.

Filip Ejdus, profesor studija bezbednosti na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ocenjuje ponašanje vlasti kao “pokušaj gaslajtovanja”, što je savremeni izraz za ubeđivanje ljudi da njihova osećanja i misli nisu validni, da zapravo nešto nije u redu sa njima samima i da su pogrešno shvatili.

“Vlast pokušava da nas ubedi da ne verujemo svojim očima, ušima i zdravom razumu, već da njihovoj fabrici laži prepustimo monopol nad interpretacijom realnosti”, govori Ejdus za “Vreme”. “Zbog obilja dokaza, njihov pokušaj zvaničnog gaslajtovanja nije uspeo, već se režim samo sve dublje upetljava u laži i noge su mu sve kraće.”

Opozicionari, od kojih mnogi nisu želeli da govore za “Vreme” o ovoj temi, već prve večeri su se uhvatili teorije o zvučnom topu, tvrdeći da je vlast “pucala na sopstveni narod” i da će to biti početak kraja te vlasti.

Socijalista Branko Ružić, neka vrsta disidenta unutar vlasti, nema dileme.

“Suština je – nešto je na ulici korišćeno, a ima mnogo teorija kako, šta i odakle. Časno bi bilo da se izvede objektivna i kredibilna istraga”, kaže on u intervjuu za “Vreme” koji možete čitati u ovom broju.

Foto: Vreme

GORIVO ZA PROTESTE?

Politikolog Dejan Bursać reakcije vlasti vidi kao “pucanj u sopstvenu nogu, kojim su sami sebe ponovo delegitimizovali. Verujem da nisam jedini kojem su izjave vlasti o tome da li imaju ili nemaju zvučni top, pa zatim da li ga jeste ili nije bio na protestu, zaličile na one nakon pada nadstrešnice, kada su prvo tvrdili da je uopšte nisu renovirali”, kaže Bursać. “To samo pokazuje da se SNS jako loše snalazi u kriznim situacijama poslednjih meseci i daje mnogo materijala za protestni pokret.”

Filip Ejdus, koji je i jedan od osnivača ProGlasa, opozicione građanske inicijative, ne veruje da ćemo imati epilog događaja od 15. marta dokle god je ove vlasti. “Čak i ukoliko se novi dokazi pojave, režim će izmisliti novu laž”, kaže Ejdus. “I tako dok se mi ne umorimo ili ne prebacimo na neku novu strahotu koju su nam priredili.”

Pokrenuta je međunarodna peticija, koju su potpisali i neki nobelovci, da se povede nezavisna istraga događaja iz Kralja Milana. Oni koji bi tu istragu morali da sprovedu – beogradsko tužilaštvo – počeli su traljavo, abolirajući vlast za upotrebu zvučnog topa i verujući na reč policiji, vojsci i tajnoj službi.

“Činjenice koje su prezentovane javnosti opovrgavaju zaključke tužilaštva. To je zato što tužilaštvo nije sprovelo potpun postupak već je išlo u susret očekivanjima politike”, kaže za “Vreme” Goran Ilić, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva.

On opet, kao i mnogo puta ranijih godina, kritikuje tužilaštvo u Srbiji da često nije samostalno u odnosu na onoga prema kome treba da postupa – u ovom slučaju prema državi.

“Ostaje slabašna nada da će se u nastavku sprovesti potpun i delotvoran postupak, uz uvažavanje činjenica do kojih je došla javnost”, dodaje Ilić.

Do tada ostaju nagađanja i teorije. I suviše indicija da su građani u Kralja Milana, 15. marta u 19:11, bili pokusni kunići za upotrebu fantomskog oružja. Da su izloženi opasnosti od koje su iste sekunde morali pobeći, bilo gde.

Iz prve ruke

Kako zvuk, a nema ničega

Nakon posla u redakciji “Vremena”, sa partnerom sam krenula u stan na Dušanovcu. Moglo se preko Trga Nikole Pašića do Terazija pa onda Ulicom kralja Milana, ka Beograđanki. Na Terazijama nas je već zatekao početak tišine za žrtve nadstrešnice. Gledali smo da tiho prođemo svojim putem, trotoarom. Bilo mi je neprijatno što hodamo dok svi stoje i drže bliceve telefona podignute uvis. Moj partner je išao ispred mene, nekako smo se provlačili između ljudi, pa nisam mogla da ga dozivam u toj tišini. Tek sam kod predsedništva uspela da ga zamolim da stanemo i mi. Naslonili smo se na zid zgrade, malo dalje od ograde i traktora. Ulica je bila puna ljudi, a na trotoarima ih bilo nešto manje. Vladao je muk.

Niotkuda, iz pravca Terazija, ulicom je odjeknulo nešto od čega sam pomislila da je automobil koji se zaleće u gomilu. Meni je to zvučalo kao da neko daje gas do daske dok gume pale asfalt. Moj partner je pak čuo avion u niskom letu.

Kako god, ljudi su masovno počeli da trče od sredine ulice ka trotoarima, ka zgradama, to jest i ka nama. Čuli su se krici, buka, strah. Udario me adrenalin. Gomila ljudi se odmah vratila na ulicu, gledajući u pravcu iz kojeg je zvuk došao. I dalje sam mislila da je automobil u pitanju, ali ga nisam videla.

Nisam bila uplašena, više zbunjena i radoznala. Kako je moguće da je ulicom odzvanjao tako strašan zvuk, a da nema vozila? Neki su krenuli u pravcu iz kojeg je došao zvuk, besni, psujući sve što im padne na pamet. Trčali su kao da su spremni za napad, spremni da se bore.

Kako me je partner već uveliko držao za ruku i vodio ka kući, nisam videla šta se tačno dešavalo u masi. Veliki broj ljudi je krenuo u istom pravcu kao i mi, svi u panici, i okretali su se povremeno. Do kuće smo išli isključivo trotoarom. Nismo se usudili da hodamo sredinom ulice.

Milica Tošić

foto: fonet

Hronika izjava

Ima top, nema top

Izjave zvaničnika o tome da li Srbija ima ili nema, koristi ili ne koristi zvučni top (LRAD)

15. mart

Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da ne koristi nezakonita sredstva, a predsednik Aleksandar Vučić kaže da ono što se desilo i ne liči na zvučni top.

16. mart

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ponavlja uveravanje MUP, a oglašavaju se i Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, sa porukom da ni oni nisu koristili zvučni top “ni druga sredstva koja nisu predviđena zakonom”.

Reaguje i Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje upozorava da će goniti ljude koji su na društvenim mrežama širili informacije o tome da je Urgentni centar zbrinuo na desetine građana sa posledicama udara zvučnog topa.

17. mart

Dačić demantuje da policija uopšte ima zvučni top i neka druga sredstva poput vorteks topa.

Prvo osnovno javno tužilaštvo formira predmet i nalaže MUP da utvrdi šta se tačno dogodilo na protestu u Beogradu, a Vučić na Instagramu kaže da će istraga biti završena u roku od 48 sati. On izjavljuje i da zvučni top nije bio na ulici 15. marta, jer “ne možete da ga ne vidite, ne možete da ga ne čujete”.

Premijer u ostavci Miloš Vučević kaže da je Vlada u tehničkom mandatu spremna da pozove američki FBI i ruski FSB da se uključe u istragu.

18. mart

Dačić kaže da policija ipak ima “jači megafon što se koristi za glasovne poruke”. Istog dana potvrđuje da je u pitanju zvučni top “LRAD 100X”, nabavljen 2021. godine, ali dodaje da ga policija ne koristi.

Te večeri pojavljuje se saopštenje MUP u kom se kaže da je Dačić zatražio pomoć FBI u stručnoj analizi u oblasti korišćenja sredstava koja emituju zvučne talase.

Tužilaštvo već saopštava da nijedna od državnih institucija na protestu nije upotrebila zvučni top – i ne samo to, nego zvučni top nisu ni “videli”. I direktor BIA Vladimir Orlić kaže da 15. marta niko nije primetio zvučni top na ulicama.

Dan se završava izjavom Aleksandra Vučića za TV Pink. “Evo sad vam kažem, ako su naše snage upotrebile zvučni top, vorteks, bilo kako da se zove, ja nisam predsednik više.”

19. mart

Novi dan i nova Dačićeva izjava – ovog puta ministar kaže da policija poseduje sisteme soničnog oružja, ali da oni stoje u kutijama po magacinima. Dodaje i da je njegova ranija izjava da policija ne poseduje zvučni top bila “nespretna”. “Pod time se mislilo da MUP nije uvrstio ovo sredstvo u svoj arsenal sredstava prinude.”

Istog dana, a dan nakon što je direktor BIA rekao da 15. marta niko nije primetio zvučni top na ulicama, potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić pokazuje fotografiju džipa Žandarmerije kod Skupštine Srbije, snimljenu na dan protesta. Na fotografiji se vidi uređaj koji izgleda kao zvučni top LRAD 450XL kompanije “Dženezis”. Ona je pokazala i dokument prema kojem država ima devet uređaja LRAD 100X i sedam uređaja LRAD 450XL.

Kako se navodi u dokumentu, topovi su nabavljeni za vreme mandata Aleksandra Vulina kao ministra policije, i to preko državnog “Jugoimporta” i privatne firme “Romax-Trade”. Šesnaest zvučnih topova, reflektori i priključci za napajanje bez tendera su plaćeni oko 81 milion dinara.

Iste godine je zvučne topove nabavila američka savezna država Nju Hempšir, koja je za iste uređaje proizvođaču dala od tri to četiri puta manje nego što je Srbija platila privatnoj novosadskoj firmi “Romax-Trade”, objavila je “Nova ekonomija”.

Inače, u nacrt zakona o policiji iz 2022. godine vlasti su ubacile i upotrebu zvučnog topa kao sredstva prisile. Taj nacrt je povučen zbog pobune stručne javnosti.

Istog dana je Dačić reporterima pokazao zvučni top, ali je ovog puta tvrdio da se on spremao za korišćenje u funkciji megafona, ali da ni tako nije upotrebljen.

Međutim, BIRN je objavio da je srpska policija barem jednom koristila zvučni top za udar – protiv migranata u predgrađu Sombora u novembru 2023. godine.

20. mart

Pet dana nakon protesta u Beogradu oglašava se i kompanija “Dženezis”, tvrdeći da dostupni snimci ne ukazuju na korišćenje LRAD, ali podsećajući na analize prema kojima je možda korišćen vorteks top.

Dačić i drugi sa vlasti ignorisali su taj drugi deo saopštenja i iskoristili objavu “Dženezisa” kao “krunski dokaz” da nikakvo oružje nije korišćeno.

22. mart

Nedelju dana nakon protesta u Beogradu ponovo se oglašava MUP, ponavljajući da policija nikada nije koristila sredstva koja nisu predviđena zakonom i demantuje “dezinformacije o upotrebi takozvanog zvučnog topa 15. marta”.

Potpredsednik Vlade u ostavci Aleksandar Vulin u poseti Moskvi ponavlja molbu da ruski specijalisti učestvuju u istrazi o navodnom korišćenju zvučnog topa.

25. mart

Evropski sud za ljudska prava zatražio je odgovore države Srbije o mogućoj upotrebi soničnog oružja i te odgovore očekuje do ponedeljka (31. mart). Sudu su se, u ime pedesetak građana, obratile nevladine organizacije.

O dosijeu “Huk”

Ovo novinarsko istraživanje nije dovršeno. U neka srećnija vremena, i da javni interes u vezi sa ovim problemom nije toliko veliki, ono još ne bi bilo objavljeno. Ali sada je moralo da bude. Podatke je bilo moguće prikupiti samo uz veliku spremnost ljudi da svedoče. Ali lični doživljaji znaju da budu kvarljiva stvar, ponekad su suprotstavljeni. Još je teže jer nadležni odbijaju da pruže odgovore i čak ismevaju priče o nekom zvučnom oružju. Pobunjeni narod je pak već ubeđen da je nešto upotrebljeno – mnogi bi se zakleli da znaju i šta, mada poslednjeg dokaza nema ili ga barem još nismo našli. Ali nedvosmisleno smo utvrdili epicentar huka, kao i da su maskirani nasilnici istovremeno, tokom tišine, napali topovskim udarima, pospešujući paniku. Takođe, jasno je da nauka nema objašnjenje za kretanje mase – osim ako nije upotrebljeno neko sredstvo.

Zato ovo shvatamo tek kao početak istraživanja. Dosije “Huk” u proširenoj verziji biće dostupan na portalu “Vremena”, uz dodatne snimke i grafike, i biće redovno dopunjavan.

Redakcija “Vremena”