Šta je Belivuk radio u Danilovgradu

Podaci koji prate dve optužnice protiv pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, a vezuju se za kavački, odnosno škaljarski klan u Crnoj Gori, makar i u naznakama otkrivaju da mafija na ovim prostorima funkcioniše po definiciji sprege kriminala, policije i politike. Razbijanje komunikacijskih mreža Skaj ECC i Enkročat, te uključivanje crnogorske policije i njihovih kolega iz Srbije dovele su prethodnih meseci do hapšenja i podizanja optužnica protiv organizovanih kriminalnih grupa. Kriptovana komunikacija, koja je donedavno predstavljala tehnološku prednost podzemlja, preko noći je postala ključni alat u procesu kreiranje optužnica i masovnih hapšenja. Policije i tužilaštva Zapadnog Balkana su zahvaljujući Europolu i specijalnim snagama uključenih zemalja gotovo na tacni dobili ogromnu količinu informacija koje su im nedostajale u višegodišnjim istragama.

Međutim, prema tvrdnjama anonimnog izvora podgoričkog dnevnika „Vijesti“, činjenica je da kriptovanu aplikaciju Skaj nisu koristili samo kriminalci, već i pojedini nekadašnji visoki funkcioneri javne i tajne policije. Jedan od njih, na primer, koristio je nadimak Kardinal, a drugi Komita. Njihove poruke su predmet istrage, baš kao i njihove veze sa vrhom organizovane kriminalne grupe Kavači. Ta istraga se navodno vodi po nalogu Biroa za operativnu koordinaciju, kako bi se utvrdilo njihovo eventualno učešće u zaštiti te organizovane kriminalne grupe.

Inače, belgijska policija je, nakon dvogodišnje akcije, početkom marta, isključila sa mreže server ECC, zaplenila ga i uhapsila 48 pripadnika organizovanih kriminalnih grupa. Prema njihovoj istrazi, oko 171.000 telefona bilo je opremljeno aplikacijom Skaj ECC, a nadgledajući šifrovane poruke, uspeli su da spreče desetine planiranih zločina, uključujući otmice i ubistva. Prethodno je, u julu prošle godine, evropska policija provalila drugu šifrovanu komunikacionu mrežu Enkročet, što im je omogućilo da nadgledaju kriminalne aktivnosti vezane za isporuke droge, poslove s oružjem i atentate.

KO JE ČOVEK IZ SENKE

Crnogorska Uprava policije podnela je 18. avgusta krivičnu prijavu protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića (Kratos), Nebojše Jankovića (Hell) i Ratka Živkovića zbog ubistva Damira Hodžića (Kasap) i Adisa Spahića 14. oktobra 2020. u Danilovgradu. U saopštenju SDT-a navodi se da je osumnjičenima pomagao Radoje Živković, inače rođak Radoja Zvicera, jednog od navodnih vođa kavačkog klana, tako što je obezbedio kuću u koju su Hodžić i Spahić namamljeni i likvidirani. Prema tvrdnjama specijalnog tužilaštva, za sada neidentifikovani pripadnici kriminalne organizacije, odveli su Mila Radulovića, zvanog Kapetan, na drugu lokaciju.

U saopštenju se navodi i da su optuženi u Crnu Goru ušli nelegalno, mimo graničnih prelaza, a da je ubijene u kuću u Spužu navodno namamio Živković koristeći prethodno stečeno poverenje. Kao organizatora ove kriminalne grupe, crnogorsko Specijalno tužilaštvo navodi Belivuka koji je planirao izvršenje krivičnih dela, davao uputstva i naredbe članovima, dok je za sada neidentifikovani organizator određivao koje osobe treba ubiti i obezbeđivao materijalna sredstva za izvršenje krivičnog dela. Takođe, „čovek iz senke“ je određivao vreme, mesto i način izvršenja krivičnih dela, kao i prikupljanje podataka o kretanju pripadnika suprotstavljenih kriminalnih organizacija koje treba likvidirati. Drugi detalji o identitetu osobe koja je vukla glavne konce nisu poznati iako se u beogradskoj optužnici protiv Belivuka kao njegov šef navodi Radoje Zvicer.

KAPETAN – PREBEG ILI ŽRTVA

Ono što nije jasno jeste sudbina Mileta Radulovića, zvanog Kapetan. Prvo, da li je ubijen, a drugo da li je taj visokopozicionirani škaljarac svojevoljno prešao u suprotstavljeni kavački klan kome pripadaju Belivuk i ekipa. Njegova uloga je nadasve intrigantna uprkos činjenici da se u optužnici pominje kao kidnapovana osoba. Belivuk ga pominje kao Kapetana i najavljuje njegovu skoru likvidaciju, ali postoje indicije da Radulović ista osoba koja se u kriptovanim komunikacijama pojavljuje sa nadimcima General i Fidel. Bezbednosne strukture njegovo ime povezuju sa slučajevima najmanje deset ubistava članova škaljarskog klana. Tako je Cetinjanin R. M. trebalo da se nađe sa njim neposredno nakon što mu se u Istanbulu gubio svaki trag. Istog tog dana Radulović je komunicirao i sa Kotoraninom J. J. nakon što je sleteo u Barselonu i posle toga se gubi bilo kakav kontakt sa njim. Posle dvostrukog ubistva u Atini, kada je škaljarski kriminalni klan gotovo obezglavljen likvidacijom jednog od vođa Igora Dedovića i njegovog saradnika Stevana Stamatovića, Kapetan je među škaljarcima optužio Podgoričanina S. L. za izdaju.

Ne postoje detalji koji bi mogli da potvrde da je Radulović „prebegao“ u kavački klan, ali ni dovoljno dokaza da je on doista žrtva otmice ili osoba koju su ucenama pretvorili u najtanju kariku škaljarskog klana.

MAMAC ZA SEKRETARA VLADE

Samo pet dana ranije, po nalogu specijalnog tužioca Miroslava Turkovića, uhapšen je deo kriminalne grupe navodno bliske škaljarskom kriminalnom klanu. Uhapšeni su Danilovgrađanin Milan Brajović, Podgoričanin Dušan Boljević, zatim Nino Korać iz Berana sa prebivalištem u Baru, Aleksandar Raičević i Stefan Mićić, dok se za Kotoraninom Dušanom Dudićem i Podgoričaninom Zoranom Perovićem intenzivno traga. Kao organizatori ove kriminalne grupe navode se Barani Stefan Đukić i Emil Tuzović, koji se nalaze u ukrajinskom zatvoru zbog optužbe da su u maju prošle godine pokušali da ubiju Radoja Zvicera. Zanimljivo je da je protiv bivšeg ukrajinskog poslanika i pomoćnika načelnika Nacionalne policije Kijeva Jevgena Dejdeja, kao i dvojice policajaca, pokrenut krivični postupak zbog sumnje da su tokom maja prošle godine ovoj dvojici obezbedili prevoz kroz Ukrajinu u vreme pokušaja Zvicerovog ubistva.

Meta ove kriminalne grupe bila je sudija Biljana Uskoković, koja sudi Stefanu Đukiću i njegovoj kriminalnoj grupi zbog ubistva Baranina Jovana Klisića i ranjavanje Velizara Gardaševića početkom novembra 2019. Prema navodima crnogorskih istražitelja, ova kriminalna organizacija planirala je likvidaciju glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, specijalnog tužioca Saše Čađenovića, bivšeg pomoćnika direktora policije Zorana Lazovića, zatim njegovog sina Petra, inače službenika Agencije za nacionalnu bezbednost i njegovog kolege Ivana Đokovića.

Osim tužilaca i policajaca, na spisku za odstrel Đukićevog klana bili su i Nikola Dedaja iz Bara i Jasmin Osmanagić iz Ulcinja. Prema do sada prikupljenim dokazima, organizator ove kriminalne grupe Stefan Đukić ponudio je milion eura da se podmiti jedan bivši vladin funkcioner, koji je zauzvrat trebalo da inicira smene specijalnih tužilaca. Sagovornik „Vijesti“ navodi da je ovaj to odbio da učini. Prema pisanju „Pobjede“, u presretnutim razgovorima, u čije transkripte su njeni novinari imali uvid, eksperti Europola evidentirali su komunikaciju Đukića i Perovića sa donedavnim generalnim sekretarom crnogorske Vlade Božom Milonjićem, preko kojeg su „škaljarci“ navodno pokušavali da izdejstvuju ekspresnu smenu vrha Specijalnog tužilaštva. Božo Milonjić smijenjen je 14. juna, bez detaljnijeg obrazloženja, a ni sam Milonjić se nije oglašavao tim povodom.

Presretnuti razgovori koje su „škaljarci“ obavljali telefonima preko kriptovane aplikacije Skaj ECC otkrivaju da je Đukić davao direktne instrukcije svojim ljudima na terenu – Brajoviću, Peroviću i Dudiću. Prema pisanju „Vijesti“, istraga Specijalnog policijskog odjeljenja, Specijalnog tužilaštva, uz intenzivnu pomoć Europola i nekih zapadnih partnerskih službi, trajala je duže od šest meseci, a o njoj, navodno, nisu znali čak ni čelnici bezbednosnog sektora u Vladi Crne Gore i ANB-u.

Inače, Đukić i Tuzović koji su uhapšeni ubrzo nakon pokušaja likvidacije Zvicera u Kijevu, u policijskim evidencijama su označeni kao pripadnici barskog klana, čiji je vođa bio Alan Kožar, ubijen prošlog leta u Grčkoj. Barski klan je blizak škaljarskom klanu i nastao je kao ogranak mafijaškog kartela koji je predvodio Luka Bojović, sada zatvorenik u Španiji. Među uhapšenim škaljarcima našao se i Podgoričanin Zoran Perović, poznat javnosti po optužbama tužilaštva da je jedan od nalogodavaca bombaškog napada na kuću šefa sprovodničke službe spuškog zatvora Saše Burića. Stefan Mićić je svojevremeno bio pod lupom istražitelja kao jedan od organizatora likvidacije Stefana Đukića novembra 2013. u Baru, a ime Dušana Boljevića pominje se u optužnici protiv grupe Janka Vukadinovića, koja je planirala likvidaciju Belivuka i Marka Miljkovića. Plan je bio da Brajović i Perović, iskusni u rukovanju eksplozivom, postave eksplozivne naprave na daljinsko navođenje ispod automobila policajaca i tako likvidiraju Zorana i Petra Lazovića i Ivana Đokovića. Početkom marta, prema navodima iz prijave, Brajović i Perović su prihvatili da organizuju likvidaciju. No, istražitelji, koji su budno motrili na kriptovanu komunikaciju, bili su upoznati sa detaljima monstruoznog plana, preduzimane su sve neophodne mere opreza, pa su likvidacije onemogućene.

Ova grupa je, prema raspoloživim podacima, planirala i ubistvo vođe zagoričke grupe Radoslava Gila Stanišića i a Slobodan Kašćelan je trebalo da bude eliminisan bombom koju im je nabavio upravo Dušan Boljević.

KO JE SPASAO VELJU NEVOLJU

foto: detective info

Početkom godine, neposredno pre hapšenja u Beogradu, Belivuk i Miljković su u Kotoru boravili kod Radoja Zvicera i Slobodana Kašćelana. Navodno, bili su na slavi kod Zvicera. Od ulaska u Crnu Goru bili su pod operacijom 24-satnog nadzora kojom je koordinirao tadašnji pomoćnik direktora Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Zoran Lazović, sadašnji savetnik predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. U sklopu koordinirane akcije kodnog naziva „Meta“, 21. januara sprečena je likvidacija Belivuka i Miljkovića na Aerodromu Tivat – baš u danu kada je trebalo da se vrate za Beograd. Na vanrednoj konferenciji za medije, koju je organizovalo Specijalno državno tužilaštvo i Uprava policije, specijalni tužilac Saša Čađenović otkrio je da je za sledeći dan bilo planirano ubistvo jednog od vođa kavačkog klana Slobodana Kašćelana u vreme kada je trebalo da se pojavi na ročištu pred sudijom Višeg suda.

U tadašnjoj akciji crnogorske policije uhapšeni su Radovan Stanišić, Mile Jovanović i Goran Marković – trebalo je da likvidiraju Belivuka i Miljkovića – dok su za planirano ubistvo Kašćelana osumnjičeni Momčilo Milić, Hasan Turković i Dušan Ivanović. Ispostavilo se da su svi članovi škaljarskog klana. Kasnija istraga je utvrdila kako je organizator grupe za likvidaciju bio Janko Vukadinović, koji je akciju vodio iz zatvora u Spužu.

PITANJA KOJE POSTAVLJA POLITIKA

Neposredno pre nego što je obelodanjena optužnica protiv Belivuka, na sednici Odbora za bezbednost i odbranu Skupštine Crne Gore došlo je do verbalnog, a umalo i fizičkog sukoba između Katnića i poslanika Prave Crne Gore Marka Milačića, pošto je Milačić saopštio da bi to skupštinsko tjelo trebalo da sasluša „partnere i kolege Belivuka i ekipe“, te da je odgovornost Katnića „u toj grupi veća, politička, sistemska“. Milačić je pritom pozvao i na saslušavanje Mila Đukanovića, Katnića, Mevludina Nuhodžića, Zorana Lazovića, Brana Mićunovića.

Milačić je kasnije pojasnio kako je Lazović u januaru ove godine kazao da ne treba da strahujemo od prisustva Belivuka i Miljkovića i da je to izjavio tri meseca nakon što su likvidirali u Crnoj Gori više lica, a neka i kidnapovali, pitajući se da li su ubice bile na oku i u toku ovih likvidacija. Milačić je dodao da se Zoran Lazović, između ostalog, svojevremeno pojavio na svadbi rožajca Safeta Kalića u prisustvu brojnih pripadnika kriminalnog miljea iz regiona i da je iz tadašnjeg ANB-a saopšteno da je Lazović na pomenutoj svadbi bio službeno. „Imajući u vidu da su Milivoje Katnić i Zoran Lazović politički i prijateljski intimusi, treba, a što sam u lice rekao Specijalnom državnom tužiocu, ispitati i njega“, istakao je Milačić.

Na sličan način reagovali su i iz Demokratske Crne Gore. Boris Bogdanović je pozvao nadležne da hitno ispitaju Zorana Lazovića, a predsednik Skupštine Aleksa Bečić je u obraćanju javnosti pitao ko je monstruoznu grupu ugostio u Crnoj Gori, sa kim su se sve družili, sretali, ko ih je skinuo sa liste lica kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru. Podsetio je da je, na pres konferenciji krajem januara, tadašnji pomoćnik direktora za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Zoran Lazović ubeđivao javnost da Crna Gora nema razloga da strahuje od prisustva Belivuka i Miljkovića na teritoriji države, da oni nisu neprijatelji Crne Gore, da ih inspektori Sektora kojim je rukovodio neprestano drže na oku i da će ih sprečiti u svakom pokušaju sprovođenja kriminalnih aktivnosti. „Danas iz saopštenja SDT-a saznajemo da se osnovano sumnja da su oni mjesecima prije toga, upravo u sred Crne Gore, realizovali gnusne zločine“, naveo je Bečić.

Zanimljivo je da je potpredsednik Vlade i koordinator bezbednosnih službi Dritan Abazović pozdravio i akciju Specijalnog policijskog odeljenja, Sektora za borbu protiv kriminala i Specijalnog državnog tužilaštva u kojoj su uhapšeni pripadnici organizovane kriminalne grupe „škaljari“. „Država će se bez selektivnosti odnositi prema svim kriminalnim grupama. U Crnoj Gori više nemaju šta da traže, jer ćemo na svaki njihov pokušaj vršenja krivičnog djela adekvatno odgovoriti“, rekao je on.

Ove dve optužnice i reakcije na njih u visokom stepenu govore o stvarnoj i ozbiljnoj podeljenosti unutar policije i bezbednosnih službi i neophodnosti njihove brze rekonstrukcije. Nesporno, reč je o izuzetno osetljivom i nadasve kompleksnom zadatku. Optužnica protiv škaljaraca rezultat je istrage koja je navodno vođena bez znanja bezbednosnog sektora u Vladi Crne Gore i ANB-a. To samo po sebi ne samo da potvrđuje ovu tezu već otkriva i njene moguće političke implikacije. Kontroverzna izjava Zorana Lazovića, optužnica protiv Belivuka, te činjenica da su optuženi u procesu protiv škaljaraca označili Lazovića za svoju „metu“, dovoljno govore o kompleksnosti situacije u kojoj se nalazi crnogorsko društvo.