Praznični poklon – miting na Slaviji

25.decembar 2024. Nedim Sejdinović

Građanima od građana

Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život

Izbor urednice fotografije nedeljnika “Vreme”

25.decembar 2024. Marija Janković

Crveno – slike Srbije 2024.

Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka

Intervju: Vladika Grigorije Durić

25.decembar 2024. Jelena Jorgačević

Apatija i ravnodušnost nisu vrline

“Sada su se pojavili neki drugi mladi ljudi, sasvim drugačiji, koji su isto nečim nadahnuti. Možda su ti nadahnuti i nečijom veronaukom, možda nečijom antiveronaukom, možda nečijom filozofijom… Možda su oni jedan novi svet koji se mnogo bolje prilagođava dramatičnom tehnološkom razvoju. Ali možda oni u stvari osećaju šta znači sloboda u pravom smislu, čak mnogo dubljem nego što smo to osećali mi koji smo tu reč mnogo puta izgovarali. Možda oni osećaju opasnost koju donosi sa sobom očigledna kriza demokratije u celom svetu. Priznajem, mislio sam da ne postoje više takvi mladi ljudi kao što smo mi bili. Međutim, oni postoje i realno su mnogo bolji od nas i mnogo manje podložni manipulacijama, kako takozvane duboke države, tako i političara i medija”

Špijuniranje telefona opozicionih političara

25.decembar 2024. Jelena Zorić

Vi pričate, mi slušamo

Narodni poslanici Marinika Tepić (SSP), Miroslav Aleksić (NPS) i Radomir Lazović (ZLF) govore za “Vreme” kada su prvi put posumnjali da svaka njihova reč odlazi ka tajnim službama i kako te podatke režim zloupotrebljava. Iako im se privatnost ugrožava i dok su u sopstvenom domu i kada je reč o njihovim zdravstvenim problemima, ćutali su godinama. Kažu, pobeđivao ih je strah od izvrtanja njihovih reči u javnosti i da ne budu stigmatizovani kao paranoici