Nastavnici u osnovnim i srednjim školama koji su u štrajku jedini su radnici državnog sektora u Srbiji koji nisu primili februarsku platu, ili je iznos bio ponižavajuće okrnjen. Finansijska, pravna i moralna podrška stiže im sa svih strana, a prosvetari kažu da bi im najviše značilo kada bi im se kolege iz drugih državnih ustanova pridružile u borbi
Dušan Bojanić, nastavnik geografije u štrajku, na drumu je proveo dobar deo februara. Sledio je primer i ideju studenata pa se pridružio prosvetnoj koloni pešaka koji hodaju za prava nastavnika, ali i koloni nekadašnjih đaka koji su sada na fakultetima. Za prvi deo februarske plate dobio je 2184 dinara i 87 para.
“Hodam i sada dok razgovaramo”, kaže Bojanić za “Vreme”. Do sada je prešao oko 300 kilometara. “Studenti su sjajno osmislili ove šetnje. Sada ih upoznaje čitava Srbija, a red je da vide i nas nastavnike, ljude kojima su ukrali platu. Šetam da bih pomogao sebi i drugima”. Geografiju na srpskom i slovačkom jeziku Bojanić predaje u osnovnoj školi u mestu Aradac kod Zrenjanina, ali i u zrenjaninskoj školi koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju. Dok šeta od Petrovca do Beograda, gde se 15. marta organizuje veliki studentski protest, stižu mu, kaže, pozivi i poruke podrške. Veliki broj kolega iz struke i profesora s fakulteta nudi finansijsku pomoć, a zvali su ga i roditelji dece kojoj predaje. “Novac mi kao takav ne znači mnogo, ali mi znači što su roditelji uz nas, što nam pružaju podršku i nude neku vrstu satisfakcije”, dodaje. “Voleo bih da uz nas budu i ostali kako bi se solidarnost proširila, ali i kako bismo podelili ovo breme odgovornosti i pritiska sa kojima se svakodnevno suočavamo.”
SOLIDARNOST(I)
Građani su odlučili da sakupe novac za nastavničke plate, a podrška stiže sa svih strana.
Prosvetarima u Čačku, gradu u kojem gotovo nijedan nastavnik u osnovnim i srednjim školama ne radi još od 21. januara, javili su se zdravstveni radnici sa željom da im pomognu finansijski. Stižu pozivi iz dijaspore, mnogima se direktno javljaju roditelji koji bez okolišanja žele da nadoknade izgubljeni novac. Aktivna je i neformalna IT zajednica koja okuplja nekoliko hiljada članova: oni organizovano idu na proteste i podržavaju studente i prosvetare. Sami su osnovali fond preko kojeg će se nastavnicima direktno uplaćivati novac. Sistem je napravljen tako da delegirani nastavnici predstavljaju kolektive u štrajku. Oni će biti posrednici između donatora i nastavnika i dostavljaće podatke o broju ugroženih i tačnim iznosima umanjenih plata. Na mreži koja nosi naziv “Solidarnost za prosvetu” pozivaju se donatori da se priključe u što većem broju. Sistem je osmišljen tako da mogućnost zloupotrebe svodi na najmanju moguću meru, dok je bezbednost podataka maksimalna. Ne objavljuju se imena pojedinaca, već samo škole koje su primile podršku, navode iz IT zajednice, dodajući da će se isplate realizovati u fazama, te se na osnovu broja donatora i iznosa navedenih u prijavi formira prvi kontigent povezivanja sa nastavnicima. I kolege sa univerziteta pritekle su u pomoć, pa su profesori napravili fond u kojem skupljaju novac za nastavnike. Veliki broj fakulteta usvojio je odluku da pet odsto od plata univerzitetskih profesora ide za nastavnike.
“Svakako ćemo gledati da prvo novac ide najugroženijim kolegama, samohranim roditeljima ili porodicama u kojima su oba roditelja nastavnici u štrajku, a njih je zaista dosta”, kaže za “Vreme” Aleksandar Vinić iz Asocijacije škola u štrajku, koji je nastavnik u Čačku. On nije dobio ni dinar od plate. “Nismo sigurni da li će novca biti dovoljno samo da se namire najugroženiji, ili će sredstava biti i za ostale nastavnike, videćemo”, dodaje. “Svaki dan se javljaju novi ljudi, pitaju gde mogu da uplate novac, žele da nam pošalju reči podrške i da istrajemo. To nam svima jako puno znači.”
RAME UZ RAME
Nastavnici kažu da im se pojedinačno javljaju kolege iz iste grane, profesori fakulteta, kako bi im iskazali solidarnost. Dušan Bojanić bi ipak “voleo da i oni obustave rad kako bismo zajedno podelili ovaj pritisak sa kojim se prosvetari suočavaju poslednjih meseci”, dok je nova predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević izjavila za “Vreme” da ostali radnici državnog sektora “ne treba da žale nastavnike, već da im se pridruže u štrajku”. “Znate kako, mi smo bili svesni mogućih posledica kada smo ušli u jednu vrstu građanske neposlušnosti”, kaže Dimitrijević za “Vreme”. “Prosvetari se jesu najviše žrtvovali i nama znači što ljudi hoće da pomognu. Ali bi nam mnogo više značilo da je više struka isto tako prestalo da radi, da su radnici pošte, EPS, GSP na primer, uradili što i mi.” Sa idejom da se pridruže i ostali već su se složili profesori Elektrotehničkog i Fizičkog fakulteta u Beogradu. Elektrotehnički je stupio u štrajk još 21. januara, samo dan nakon kolega iz škola, zahtevajući potpuno ispunjenje svih zahteva studenata. U znak podrške studentima i prosvetnim radnicima, Fizički fakultet je većinom glasova svih zaposlenih izglasao da stupa u štrajk od 3. marta. Ivan Simić, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, misli da treba slediti primer kolega sa ETF i Fizičkog fakulteta. “Verujem da je stvar elementarne solidarnosti sa nastavnicima da mi, kao pripadnici istog poziva, ispratimo ovaj štrajk”, kaže Simić za “Vreme”. To što će profesori dati pet odsto sopstvene plate za nastavnike za Simića je “dobar simbolički prvi korak, ali samo prvi korak”. Na nekim fakultetima kao validan argument postavlja se i to da imaju mnogobrojno nenastavno osoblje koje bi potencijalno glasalo protiv štrajka. Na nekim fakultetima su čak, prema saznanjima “Vremena”, pokušali da izdejstvuju solidarni štrajk, ali im to nije uspelo, upravo zbog nenastavnog osoblja.
Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta kaže za “Vreme” da se “jeste pričalo sa studentima o tome da profesori sopstvenim štrajkom podrže nastavnike i da tako preuzmu i ličnu odgovornost i izvrše dodatni pritisak na državu”. “Ovo nije situacija da profesori samo štite sebe, već se traži bolji način da se pomogne prosveti, a mislim da je u ovom trenutku najbolje da profesori učestvuju u nadoknađivanju izgubljene zarade kolegama”, kaže Vuković Vimić za “Vreme”. “Nismo sigurni da bi nenastavno osoblje većinski pristalo na štrajk, a ovako barem profesori podršku studentima drže pod kontrolom.”
Dok se nastavnicima osnovnih i srednjih škola ne isplaćuje plata, Skupština Srbije će povećati zarade fakultetskim profesorima. Inicijativa Pobunjeni univerzitet, koja broji više od 2000 zaposlenih u visokom školstvu i nauci, izjavila je da je ova nesrazmera “pokušaj da se izazove sukob između zaposlenih u institucijama različitog nivoa obrazovanja, baš u trenutku kada oni počinju da deluju ujedinjeno”.
TUŽBE
Nastavnik geografije Dušan Bojanić prijavio je policiji krađu. Nestala mu je – plata.
On je u policijskoj upravi u Zrenjaninu prijavio da su mu 6. marta ukradeni lični dohodak, nadoknada za magistraturu i minuli rad u osnovnim školama u kojima radi. “Počinioca ovog dela poznajem i to je Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Smatram da nisam zaslužio da mi se ukrade zarađeni novac u navedenim školama”, napisao je Bojanić u prijavi i precizirao da je materijalna šteta u vrednosti od 50000 dinara. U Bojanićevoj prijavi o krađi ima najviše simbolike, ali ministarku prosvete Slavicu Đukić Dejanović očekuje zaista ozbiljna krivična prijava.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije podneo je krivične prijave zbog umanjenih plata protiv nadležnih za finansije u školskim upravama i ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, a najavljuju se i novi pravni koraci – tužbe za naknadu štete. Tužbe će biti podnesene ukoliko država 21. marta ne ispravi potencijalnu grešku i nastavnicima sa drugim delom plate ne isplati i ono što im je neisplaćeno u prvom delu. Prosvetni radnici su u zakonitom štrajku od septembra 2024. godine, u kom periodu su primali punu zaradu. Sada je Ministarstvo odlučilo da smanji platu radnicima po kriterijumima koji ne postoje u Zakonu o štrajku, jer se radi o zastarelom zakonskom rešenju iz 1996. godine. Po ovom Zakonu prosvetari uopšte nemaju prava da potpuno obustave nastavu, već mogu samo da skrate časove na 30 minuta. Država bi zato trebalo pokrene disciplinske postupke protiv njih, a ne da im smanjuje platu po sosptvenom nahođenju.
Potencijalne tužbe mogu da očekuju i direktori škola, jer pravnici smatraju da su mnogi od njih postupili protivno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji reguliše nadležnost i odgovornost direktora ustanova. Direktori bi bili tuženi jer su bili svesni da su sproveli nezakonitu odluku ministra. Na adrese udruženih prosvetara javljaju se mnogi advokati i pravnici, ali i organizacije koje nude besplatnu pravnu pomoć u eventualnom sporu s državom, kaže Aleksandar Vinić. Kolegama savetuje da ne potpisuju rešenja o plati, barem oni koji su je dobili.
POŠAST U ZEMLJI NASTAVNIKA
Jednu platu će nastavnici i prežaliti i preživeti. Ana Dimitrijević, nastavnica engleskog u Devetoj gimnaziji u Beogradu, kaže da će se prosvetari “isčupati” i preko plata supružnika, ali i preko dodatnih poslova koje oduvek moraju da rade da bi mogli da prežive. Ona s crnim humorom dodaje da “ionako živimo u potrošačkom društrvu, pa svi treba malo sve da smanjimo”. Dušan Bojanić se ipak pita kako će dalje, kako će ugroženi prosvetari ako im ne stigne treća, pa šesta ili dvanaesta zarada. Za sebe ne brine mnogo. “Imam u kući baštu, to mi je dovoljno za preživljavanje”, kaže on. “Samo da je ne napadne neka pošast”.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
