Alpinista iz Gorske službe spasavanja Bojan Marić kaže za „Vreme" da mnogi ljudi planinare u želji da „urade sve za dobru fotografiju", da preskaču osnovne obuke što može voditi u smrt
Planinare u regionu su potresle dve tragedije koje su se desile u ponedeljak i utorak, a ukupan bilans je troje poginulih i sedmoro povređenih alpinista.
Prvo je došla vest iz Albanije da je poginula planinarka iz Hrvatske, dok je troje srpskih planinara povređeno.
Kako je navedeno, Gorska služba spasavanja u Albaniji spasila je sedmoro planinara, od čega su četiri poreklom iz Hrvatske, a troje iz Srbije.
Jedna osoba je poginula, a kako se otkriva, u pitanju je naučnica iz Osijeka.
Nakon Albanije, stigle su tragične vesti i iz Slovenije.
Naime, na području planine Triglav na Julijskim Alpima pronađena su tela dvojice muškaraca koji su državljani Srbije.
Njihova tela pronađena su tokom pretrage terena policijskim helikopterima, posle nestanka planinara u subotu, piše slovenačko „Delo“.
Prema navodima slovenačke agencije STA, reč je o 33-godišnjem i 42-godišnjem muškarcu koji su u subotu ujutro krenuli na planinarenje, ali su na visini od 1.600 metara pali i poginuli na licu mesta.
Prema pisanju slovenačkog „Dela“, u akciji spasavanja je učestvovala i Gorska služba spasavanja Slovenije.
„Subjektivna greška uzrok tragedije na Triglavu“
Bojan Marić iz srpske Gorske službe spasavanja, upozorava za „Vreme“ da mnogi nisu svesni da veoma lako može doći do nesreće.
„Tragedije na planinarenju su kombinacija faktora. One se dešavaju i u razvijenim zemljama. Priroda je takva da se naglo preokrene vreme i da planinari ne mogu da ‘pročitaju’ situaciju. E sad, u ovoj konkretno situaciji na Triglavu, gde su stradala dva momka, koliko sam čitao i video – u pitanju je subjektivna greška. Naime, postojao je i treći alpinista sa njima, koji je odustao – jer je najavljeno konstantno loše vreme u više vremenskih prognoza. I tu možemo da kažemo da je u pitanju vrlo subjektivna greška“, ukazuje Marić.
Predočava da prognoze umeju da variraju, ali ukoliko više prognoza pokaže loše vreme, planinari ne treba da prave propuste i da se oglušavaju o upozorenja.
„Poginuli na Triglavu verovatno nisu istražili ni pročitali kakvo je bilo vreme prethodnih dana, jer je od otopljenja došlo do naglog zahlađenja i padavina. O ozbiljnosti situacije govori činjenica da njima Gorska služba spasavanja iz Slovenije nije mogla ni da priđe odmah kada je nesreća prijavljena, već dan i po ili dva nakon toga. Morali su da sačekaju, putevi su bili zatrpani, loša je bila vidljivost pa ni helikopteri nisu mogli da polete. I sve te činjenice ukazuju na lošu procenu planinara“, navodi Marić.
Dodaje da on nije poznavao poginule, ali kaže da je o jednom od njih čuo da je u pitanju veoma iskusan planinar sa mnogo osvojenih vrhova preko 2.000 metara nadmorske visine.
Značaj obuke i tečajeva o planinarenju
Marić savetuje da svi koji žele da se bave planinarenjem savladaju potrebne obuke i tečajeve, i da ne budu samouki, jer od toga nekada zavisi život.
„Na tečajevima čovek postepeno slaže znanje. Ono se dobija naravno i iskustvom, ali se bez obuke preskaču pojedine važne stvari“, primećuje sagovornik „Vremena“.
Komentarišući „eksploziju“ broja planinara u poslednjih nekoliko godina, on podseća da je dobrim delom za to zaslužna korona, jer se u to doba umnogostručio broj onih koji su krenuli sa tom aktivnošću.
Međutim, ukazuje i da su se i ranije sporadično dešavale nesreće, kao i da u Zemunu postoji ulica posvećena planinarima koji su stradali na Visočici u Bosni.
Za trenutnu situaciju i povećanju broja onih koji bi da se bave alpinizmom zaslužne su ili krive – društvene mreže.
„Ljudi se upuštaju u veliki rizik i spremni su da urade sve za dobru fotografiju“
„Sa koronom i društvenim mrežama je sve to poprimilo druge razmere. Ljudi su spremni da urade sve za dobru fotografiju. Bez ikakvog znanja i predznanja se upuštaju u veliki rizik. Posebna stvar je što ljudi nakon što vide nekog poznanika da je napravio dobru fotografiju na društvenim mrežama žele da urade isto to, a često i bolje od toga. I desi se incident, pa i tragedija. Ljudi preko telefona dobijaju prividnu mogućnost da svako može lako da uradi dosta. A ne može“, naglašava Marić.
Apeluje na sve koji vole planinarenje da poštuju osnovnu obuku koju organizuje Planinarski savez Srbije i brojna planinarska društva, jer ona nije skupa, a može mnogo toga da se nauči.
„Preporučujem i da ljudi malo suzbiju ego. Da ako ne žele da završe osnovne obuke, da se bar dobrano informišu preko ljudi koji imaju neku školu i iskustvo. Pre odlaska na planinu obavezno je pročitati sve o njoj, to nisu samo fotografije, izučiti vremenske prilike, i da se ne ode na planinu bez ikakve pripreme. U doba interneta se lako može doći do informacija. Čovek može i mora da se pripremi za ono šta ga očekuje. Ne treba potcenjivati mesta na kojima niste bili“, zaključuje Marić.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
