Slučaj ubistva u medijima

Nikad dosad nije viđena takva demonska žeđ medija kao u slučaju brutalnog ubistva Jelene Marjanović u Borči. Niti je viđen takav nagon tabloida da se sumanutim i protivrečnim informacijama, dobijenim uglavnom iz anonimnih policijskih izvora, jedan zločin pretvori u poligon za sluđivanje javnosti. Ni sveti princip „istraga je u toku“ ovde više ne važi.

Zvaničnih informacija pak nije ni bilo. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ponavljao je dve stvari: da pisanje medija nije ni blizu istine i da policija intenzivno radi na rasvetljavanju ubistva. O detaljima nije hteo da govori. Jedino je uoči izbora bio nešto otvoreniji, rekavši da se oko ubice steže obruč i da policija ima situaciju pod kontrolom. Spektakularno, hapšenje ubice najavio je premijer Aleksandar Vučić samo tri dana pre izbora, i to, kako je rekao, u narednih 48 sati. Predomislio se već sutradan i poručio kako bi voleo da policija ne obaveštava javnost o ubistvu do ponedeljka, navodno, dok izbori ne prođu. Do dana današnjeg, punih devet dana od izbora, policija o slučaju ubistva Jelene Marjanović nije obavestila zapravo ništa.

MEDIJSKO MLEVENO MESO: Jelena Krsmanović Marjanović (32) nestala je 2. aprila na nasipu u Crvenki kod Borče. Tog dana krenula je na trčanje sa svojim mužem i petogodišnjom kćerkom, zatim se odvojila od njih kako bi istrčala svoju uobičajenu rutu i nestala. Posle celonoćne policijske pretrage terena, njeno telo je pronađeno sutradan u kanalu u blizini nasipa. Mučki je ubijena udarcima po glavi, utvrđeno je da ju je ubica oko 30 puta udario čekićem ili nekim drugim predmetom. Više od mesec dana kasnije, sudeći po zvaničnim izjavama policije, još uvek se ne zna ko je ubica, koji je motiv zločina, a nije pronađen ni predmet kojim je ubistvo počinjeno.

foto: facebook.com

Sve ostalo o tom slučaju moglo bi se pod-

vesti pod medijsku grotesku, namernu ili nenamernu. Od stvarne tragedije iz dana u dan pravljena je jeftina sapunica, od policijske istrage komedija apsurda, a u trci za šokantnim naslovima i skandal-vestima zgažen je i iscepan novinarski kodeks. Ne zna se jedino zašto i kome u prilog. Reagovao je Savet za štampu i upozorio na to da je kršenje novinarskog kodeksa kulminiralo u slučaju ubistva Jelene Marjanović. Od 2. do 26. aprila, kažu u Savetu, napisano je 98 tekstova o tom ubistvu u kojima je prekršen kodeks, a oni u kojima je izveštavanje ispunilo standarde mogu se nabrojati na prste.

U većini tekstova ne poštuju se pretpostavka nevinosti i pravo na privatnost, upire se prstom u muža kao ubicu, previše se pominju anonimni izvori, koji bi trebalo da budu izuzetak, navode se detalji istrage koji nemaju veze sa javnim interesom, a u tri dnevna lista pojavile su se tri različite verzije ubistva u Borči. Uz ocenu da kodeks najviše krše novinari koji prate crnu hroniku, a za njima oni koji pišu o estradnim temama, u Savetu kažu da je upravo taj „koktel novinarstva“ primenjen i u slučaju ubistva Jelene Marjanović.

Činjenica da je žrtva bila pevačica Grand produkcije, uprkos tome što široj javnosti nije bila poznata, sasvim je moguć razlog za ovo nesvakidašnje interesovanje medija. Tim pre što je i njen muž, Zoran Marjanović, iz iste branše i, kako mediji navode, autor nekoliko hitova. Zoran je od samog početka potrage za ubicom javno proglašen glavnim osumnjičenim. Crne hronike redovno su upućivale na tragove koji su vodili ka njemu kao ubici, otkrivane su poruke između njega i njegove žene pre ubistva koje ukazuju na ljubomoru, komšinica je svedočila za medije odokativno ocenjujući da je on morao videti zločin, a jedan od anonimnih izvora dodao je još nekoliko sumnji pošto je Zoran imao povrede na rukama i često davao kontradiktorne izjave.

Dok su u jednim medijima pljuštali „dokazi“ protiv muža, a u drugim objavljivana „svedočenja“ njegove rođake koja je sve to demantovala, iznenada je pronađen i „ekskluzivni video“ u kome on kao desetogodišnjak govori o svojim paranormalnim sposobnostima. Potom je iz naftalina izvađen tekst objavljen u „Trećem oku“ koji je pisao upravo o astralnim sposobnostima Zorana kao dečaka. „Niko tome nije pridavao veći značaj“, zaključuju u jednim novinama, „sve donedavno.“ U krupne naslove stavljen je i

Zoranov navodni koeficijent inteligencije – 143, po svedočenju njegovog oca.

Ubrzo se prešlo i na druge članove porodice, između ostalih na Zoranovu majku, koja se bavi vidovnjaštvom i koja se „čudno ponaša“, zatim na novi trag ka ubici – na sumnjivu očevu crvenu košulju, pa na izjavu petogodišnje kćerke „dogodilo se nešto strašno“. Zapravo, sve što je novinarima došlo pod ruku proglašavano je šokantnim obrtom, novim otkrićem, veleobrtom…

Kako se povremeno odustajalo od sumnji na Zorana tako su se rađali novi osumnjičeni: čovek sa štapom, čovek sa kapuljačom na biciklu ili čovek iz žbuna. Jedan meštanin je ispričao da su Zorana, pre nego što će biti pušten iz pritvora, inspektori dovodili ne bi li prepoznao sumnjivog čoveka sa štapom. „Sve koji su imali štap morao je da pogleda, jer ovde više ljudi čuva stoku, ali rekao je da to nisu oni.“

Policija je, doduše bez uspeha, uporno tragala i za predmetom kojim je zločin izvršen, prevrnula nebo i zemlju, pretresla kuće, isušila kanal i propitala sve meštane, prvo one koji žive u blizini nasipa. Nebojša Rojko Vihor, od ranije poznat policiji, koji sa bratom živi nedaleko od nasipa, pobegao je od policije još pre ispitivanja. Jedno vreme trajala je velika medijska potraga za njim, dok nije pronađen u Bosni i priveden na saslušanje. Pušten je jer je prošao poligraf a tog dana je osvanuo jedan upadljivo veliki naslov: „Najnovija vest! Rojko prošao poligraf, muž ubijene pevačice ostaje glavnoosumnjičeni!“

Uoči izbora 24. aprila, kada je direktan prenos istrage u tabloidima dostigao vrhunac, objavljena je i sledeća ekskluzivna vest:

„Policija na tragu Jeleninog ubice: Pronađen čovek koji je bio sakriven u žbunju za vreme zločina! Prve noći, tokom pretrage terena u Crvenki, nedaleko od mesta gde je kasnije pronađeno telo Jelene Marjanović, policija je pronašla skitnicu u vidno alkoholisanom stanju. Čovek je spavao u žbunju, a policija ga je probudila i privela na informativni razgovor.“ Na kraju se ispostavilo da je i taj čovek prošao poligraf pa je pušten kući, i da nije skitnica nego stanovnik naselja.

KO JE OVDE LUD?: Kalambur i tenzija koje su izazivali medijske šok-bombe i svakodnevna nova otkrića, s približavanjem izbora samo su se povećavali. A onda se cela brižljivo građena slika o slučaju ubistva Jelene Marjanović raspala na hiljadu malih. Hronološki, čitano iz tabloida, izgledalo je to ovako.

21. april: „Opsada Borče! Beogradska policija zna ko je ubio Jelenu Marjanović a identifikovani su i njegovi pomagači, saznaje se iz istrage. Najmanje jedan član familije zna ko je ubica, a u celoj priči je vrlo značajna uloga pojedinih članova porodice, koji definitivno štite nekog njima bliskog – navodi sagovornik i dodaje da se policajci u civilu nalaze u neoznačenim automobilima svuda po Borči. Najviše ih je u delu oko doma Marjanovića. Pomno se prati svaki pokret – priča izvor.

– Evo nas u kući, sedimo i čekamo, tu smo… Čuli smo šta je Vučić rekao i ne bih imao više ništa da vam dodam, kaže muž ubijene pevačice Zoran Marjanović.“

23. april: „Veleobrt: intenzivna potraga za monstrumom okreće se u novom smeru. Odjednom se pojavio čovek koji se javio policiji tvrdeći da ima značajne podatke koji mogu da reše ovaj slučaj.“

24. april: „Policija na tragu ubici – sumnja se da je zločin počinio profesionalac, koji ju je mesecima pratio i kome je javljeno kad će žrtva proći nasipom.“

24. april: „Pitanje je trenutka kada će biti uhvaćen ubica. Tokom istrage ubistva pevačice Jelene Marjanović u MUP­ u Ulici 29. novembra privedeno je desetak ljudi iz Crvenke koji imaju dosije.

Takođe, policija razgovara sa biciklistima i ljudima koji poseduju motorcikle iz tog područja. A i dalje se traga za plavim automobilom.“

25. april: „U medijima je objavljena informacija da policija traga za plavim karavanom, koji je navodno primećen u vreme ubistva. Utvrđeno je da dva plava karavana zapravo voze komšinica porodice Marjanović, kao i jedan od njihovih kumova.“

27. april: „Telo Jelene Marjanović nalazilo se u vodi najverovatnije samo četiri sata. Telo nije bilo u stanju u kome bi trebalo da se nalazi da je više od 20 sati bilo u vodi“, priča sagovornik iz istrage.

28. april: „Ovaj DNK s donjeg dela trenerke razlikuje se od svih uzetih i upoređenih do danas i ne pripada nijednoj osobi od do sada analiziranih, kaže izvor iz istrage.“

1. maj: „Čvrstih dokaza za svirepo ubistvo zasad nema“, kaže izvor blizak celom slučaju. „Iako se na početku sumnjalo na porodicu Marjanović, zbog misterije ovog slučaja, policija je krug istrage proširila i na muževljeve poslovne i privatne kontakte. Na informativni razgovor privedeni su pevači, saradnici, ali i ljudi sa kriminalnim dosijeima. Klupko u vezi sa ubistvom pevačice sada je stiglo i do ljudi iz narko-klana sa Karaburme.“

3. maj: „Pitanje je vremena kad će se sve kockice sklopiti i kad će biti objavljeno ime ubice, tvrde izvori iz MUP. Inspektori još tragaju za biciklistom koji bi mogao da zna nešto više o ubistvu.“

Od medijske do političke manipulacije, i obrnuto, kratko je rastojanje. Premijer je slučaj ubistva u Borči prvi put pomenuo pred izbore. Drugi put, odgovarajući na novinarsko pitanje ko su ljudi sa fantomkama koji su rušili objekte u Savamali. Rekao je da država nije uspela da reši ubistvo pevačice Jelene Marjanović „što je mnogo veći zločin od rušenja bespravnih objekata“.

Jednom, kada bude upitan za ubistvo u Borči, verovatno će se setiti da kaže nešto i o vlasniku kantrimena.