Sipanje novca u propali bunar

Vratimo se na početak. Borba protiv tajnih štetnih ugovora je krenula odmah nakon što sam imenovan za ministra privrede 2. septembra 2013. godine. Mnoge sam zaustavio dok sam bio ministar. Recimo ugovor sa Al Dahrom, Vršačke vinograde, Prvu petoletku. Međutim, ugovor sa Etihadom je tada već bio potpisan. Za pet meseci koliko sam bio u vladi, pokušao sam da popravim poziciju Srbije po tom ugovoru. Prvo tako da popišemo i procenimo imovinu i obaveze. Zatim da sprovedemo finansijsko restrukturiranje, prodamo imovinu koja nije potrebna za dalje operativno funkcionisanje JAT-a, i zatim konvertujemo veliki deo dugovanja u kapital i time značajno smanjimo udar na budžet. Takođe da očuvamo JAT Tehniku, da pripremimo JAT Podršku pre nego što se unese u JAT. Sve moje napore su sprečili Aleksandar Vučić i njegov savetnik za ekonomiju i finansije doktor Siniša Mali.

Borba je kulminirala mojom ostavkom 27. januara 2014. godine. U tekstu ostavke sam rekao da je reč o štetnom tajnom ugovoru. Posle više od sedam meseci pritisaka pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“ i velikog pritiska javnosti, posle više obećanja premijera da će ugovor biti objavljen 16. februara, pa do izbora 16. marta, konačno je premijer objavio deo ugovora između Republike Srbije, Etihada i JAT-a.

Ugovori između Republike Srbije, Etihada i JAT-a su bili u sefu u kabinetu ministra privrede. Oni su bili u sefu i u trenutku kada sam podneo ostavku na mesto ministra privrede u januaru 2014. U sefu je bilo pet ugovora: Okvirni ugovor, Ugovor o ulaganju, Ugovor akcionara, Ugovor o pružanju usluga podrške, Ugovor o konvertibilnom zajmu.

Aleksandar Vučić je objavio tri dokumenta: Okvirni ugovor, Ugovor o ulaganju i Aneks na taj ugovor. Ugovore 3, 4 i 5 nije objavio.

Objavljeni Okvirni ugovor nije onaj ugovor koji je bio u sefu. Reč je o potpuno novom ugovoru koji je potpisan 31. jula 2014. godine, koji je potpisao ministar Dušan Vujović. Na samom početku novog ugovora stoji: „Republika Srbija, Etihad i Društvo žele da izmene tekst 2013. Okvirnog ugovora u celosti u skladu sa uslovima ovog Ugovora.“

Novi ugovor je očigledno pisan da bi se prikrile i pokrile diletantske stvari koje su pisale u Osnovnom ugovoru i koje su problem za Evropsku komisiju.

BIRN i „Vreme“ su objavili nacrte svih pet ugovora. Objavljeni nacrti su istiniti. Takođe, analiza koju je uradio BIRN je takođe tačna. Premijer je na konferenciji za novinare u vladi Srbije obmanjivao javnost.

Celu analizu ugovora sam dao Aleksandru Vučiću i poslao mu na imejl 28. oktobra 2013. godine:

From: Saša Radulović

Date: 10/28/2013 1:00 AM

To: Aleksandar Vucic

U prilogu analiza ugovora. Ovo je knjiški primer kako ne bi trebalo raditi restrukturiranje. Ne pravi se prvo dil, a onda radi na restrukturiranju. To košta k’o svetog Petra kajgana. Radi se obratno. Onako kako radimo za sve ostale firme u restrukturiranju.

Ugovor je jako loše ispregovaran. Što je obično slučaj kad se radi napamet. Nisi ga, naravno, ti pregovarao. Ali tebi ide na teret. Tim koji pregovara za Srbiju to loše radi. Nijedan dil ne valja. Vršacki, PPT, Al Dahra, Etihad. I za svaki ima isti odgovor: Arapi tražili, Belorusi tražili, Kinezi tražili.

Neko mora da ti kaže. Kako god to zvučalo. Država ne počinje od mene. Ali ovi ugovori NE VALJAJU.

Stvari se kod Etihada mogu delimično popraviti kroz pisanje UPPR–a. Ali to ne mogu da rade isti ljudi koji su i ovo zamuljali.

Saša

I šta piše u objavljenim ugovorima? tihad ulaže 40 miliona dolara. Tačka. Ni dolara više. Za to dobija 49 odsto kompanije Er Srbija. Republika Srbija ulaže imovinu vrednu 200 miliona dolara. Od toga, samo slotovi na mnogobrojnim aerodromima vrede 80 miliona dolara. Republika Srbija ulaže 82 miliona dolara novog keša u formi subvencija.

Republika Srbija treba da plati sve dugove JAT-a nastale pre datuma zatvaranja ugovora. Ne znamo da li je ovaj datum nastupio ili još nije. Ako nije, država Srbija je i danas odgovorna za sve nove gubitke koje pravi Er Srbija. Dugovi JATA na dan 31. decembra 2013. godine po objavljenim zvaničnim finansijskim izveštajima iznose oko 370 miliona dolara. Ovaj iznos ne uključuje neobračunate kamate, čak ni mnoge sporove koji su u toku, tako da na osnovu lične karte JAT-a, sa kamatama, ovaj dug je procenjen na oko 500 miliona dolara.

Etihad ima obavezu da dâ pozajmicu od 60 miliona dolara. To je pozajmica na koju se plaća kamata i ne predstavlja investiciju već kredit koji Er Srbija mora da vrati. Republika Srbija ima obavezu da dâ pozajmicu od 20 miliona dolara.

Da sumiramo. Država Srbija preuzima sanaciju dugova od 500 miliona dolara. Država Srbija ulaže 282 miliona dolara. Za to dobija 51 odsto od 320 miliona dolara. Etihad ulaže 40 miliona dolara. Za to dobija 49 odsto od 320 miliona dolara.

Pored svega ovoga, Er Srbija dobija garantovan monopolski položaj, država će nositi sve troškove za otpremnine, država Srbija finansira deo troškova terminala dodeljenog Er Srbija, popust od 50 odsto na aerodromske takse, popust od 50 odsto na gorivo od NIS-a itd.

U prvoj polovini 2013. godine, JAT je imao poslovni gubitak od oko deset miliona evra. U drugoj polovini 2013. godine, sa novim menadžmentom, JAT je napravio dodatni poslovni gubitak od više od 35 miliona evra. Samo u prvom kvartalu ove 2014. godine, gubici su bili 17 miliona evra. Premijer je najavio da će JAT u 2014. godini ostvariti profit od milion evra. Kako zna? Da li će profit nastupiti tako što će Republika Srbija dati subvencije i oprostiti dugove? Videćemo.

Šta piše u ostalim ugovorima koje Aleksandar Vučić nije objavio? Er Srbija plaća Etihadu mesečno menadžment usluge. Er Srbija uzima od Etihada deset aviona na lizing. U određenim situacijama Etihad ima pravo i da vrati kupljene akcije i za to dobije nazad 40 miliona dolara uvećano za kamatu od LIBOR + 3%. Itd.

Ugovori za zemljište u Bačkoj su takođe duboko štetni. Al Ravafed ne ulaže u zajedničku kompaniju praktično ništa. U obavezi je da obezbedi pozajmicu (kredit) od 115 miliona evra kojom će biti kupljeno zemljište ispod cene i koju će zajednička kompanija vraćati sa kamatom. Time će praktično prihodima ostvarenim na zemljištu kupiti zemljište. Za to vreme, naši poljoprivrednici ne mogu da dođu do zemlje, a Aleksandar Vučić plasira dezinformacije o tome kako naši poljoprivrednici nisu u stanju da postignu visoke prinose na zemljištu. Sa zemlje koju danas obrađuju i za koju plaćaju 400 evra po hektaru će biti izbačeni i ona će biti data Al Ravafedu po ceni od 250 evra po hektaru.

Svi ovi ugovori su protivzakoniti. Bazirani su i na neustavnom krovnom sporazumu između Srbije i UAE po kome za firme iz UAE ne vrede zakoni Srbije. Pokret „Dosta je bilo“ priprema ustavnu inicijativu za ispitivanje ustavnosti ovog sporazuma. Krše se zakoni o poljoprivrednom zemljištu, privatizaciji, javnim nabavkama, privrednim društvima itd. Vlada je zamislila da može da potpisuje ugovore sa privatnim kompanijama iz UAE i da time što u ugovorima napiše da se umesto zakona Republike Srbije primenjuje krovni sporazum. Pa je tako i EPS potpisao memorandum sa posredničkom kompanijom iz UAE za nabavku brojila za ugovor vredan pola milijarde evra.

Ovakva promašena ekonomska politika koju vodimo duže od deset godina, ekonomska politika Mlađana Dinkića, koji je jedan od ključnih autora svih ovih ugovora, ekonomska politika zasnovana na bezumnim subvencijama, štetnim ugovorima stranim investitorima, dovela je Srbiju na rub propasti. Aleksandar Vučić je nesposobni premijer koji se nada čudu koje treba da stigne od stranih investitora i nastavlja da sipa naš novac u taj propali bunar.