Kako je ćelavi beli mladić odlučio da pokaže svoju "snagu" i nadmoć nad jednom ženom i njenim detetom koji su imali drugačiju boju kože
NA METI: Romi
Da je i pismen osim što je „snažan“, Dušan Đorđević (19) je pokazao ispisujući na zidovima osnovne škole „Vuk Karadžić“ grafite poput „I ova škola goreće kao džamija polazimo od najmlađih“, „Ni murija vam nije dovoljna“ uz kukaste krstove i oznake skinhedsa.
Đorđević za koga je policija u Nišu potvrdila da je pripadnik skinhedsa nakon pretresa stana u kojem je pronašla „određenu literaturu“, napao je najpre Esmu Jusufović sa troje maloletne dece, a potom, istog dana, i njenog supruga.
Protiv Dušana Đorđevića niška policija podnela je dve prekršajne prijave zbog napada na porodicu Jusufović, okvalifikovane kao remećenje javnog reda i mira ali i krivične prijave zbog nasilnog ponašanja prema porodici Jusufović i zbog izazivanja rasne, nacionalne i verske netrpeljivosti ispisivanjem rasističkih grafita.
„Taj Dušan Đorđević nas je dva puta napao u centru Niša, bez ikakvog povoda. U podne je bio sa drugom, pored Nišavskog keja, a uveče je bio sam na Trgu oslobođenja u centru grada. Psovao nam je ‘majku cigansku’. Rekao je da ‘smrdimo’ i da će nam ‘odrati kožu cigansku’“. Pre podne je udarao i šutirao mene i moju decu Alisu (4) i Aleksandra (14), a Sebastijan (10) je od udaraca pao, slomio zub i povredio glavu. Uveče je napao i mog supruga Zorana. Krvnički. Moja deca su sada preplašena, posebno Sebastijan. Ne želi nikuda iz kuće“, kaže Esma Jusufović koja nepotrebno objašnjava da njena porodica nikome ništa nažao nije učinila.
„Ljudi smo od krvi i mesa, kao svi drugi. Koža je koža, bela ili tamna, svejedno. Ne razumem zašto nam to rade. I šta da nisam bila zajedno sa decom? Da ih nisam zaštitila? Da li bi ih ubili, kao što su ubili malog Dušana Jovanovića u Beogradu?“, kaže ona.
Iako u Nišu na više mesta postoje rasistički grafiti usmereni protiv romske nacionalne manjine, oni nisu izazivali previše pažnje građana dok slični nisu osvanuli na osnovnoj školi i dok mediji nisu primetili da bi pretnje Romima, a naročito ona u kojoj se pominje džamija koja je izgorela do temelja 17. marta ove godine, mogle da budu ozbiljne. Inače, u školi „Vuk Karadžić“ oko sedamdeset odsto učenika čine Romi i u njoj se sprovodi program „Jednake šanse“.
Profesor Niškog univerziteta Dragoljub Đorđević, koji se inače bavi problemima romske manjine, kaže da su učestali napadi na Rome posledica društvene i političke klime u Srbiji. „To sve sigurno nije slučajnost, jer ponovo dolazi do favorizovanja nekih vrednosti i ponovnog rasta nacionalističkog raspoloženja“, objašnjava Đorđević.
Potpredsednik opštinske vlade Niš i predsednik YUROM centra Osman Balić zatražio je od ministra policije da država „pruži bezbednosne garancije romskoj zajednici“ kako bi živeli bar približno bezbedno kao drugi građani Srbije.
„Napadi na Rome su sve češći, ali ih oni ne prijavljuju. U gradskom jezgru postoji više od stotinu grafita rasističkog sadržaja“, kazao je Balić uz ocenu da ukoliko nadležni državni organi nastave da tolerišu rasističke ispade, Romi imaju pravo na samoorganizovanje.
„Nadležni organi, a pre svega policija, preterano tolerišu napade na Rome. Rasistički ekscesi skinhedsa prečesto se kvalifikuju kao saobraćajni prekršaji i završavaju novčanim kažnjavanjem. Učestali i dugotrajni napadi na Rome predstavljaju kršenje Ustava i izazivanje nacionalne mržnje. Oni više nisu rasizam, već fašizam. Iako nova vlada Srbije i krugovi oko nje umeju da emituju nacionalističke poruke, to se ne sme dozvoliti. Ne samo zbog interesa Roma, već i zbog toga što ovakvi ispadi nanose štetu državi, a vređaju i većinu Srba“, kaže Balić, koji je i funkcioner GSS-a.
Iživljavanje skinhedsa i njihove pretnje Romima kod Nišlija su uglavnom izazvale osudu ali postoje i oni ravnodušni ili oni koji, kao što je jedan od roditelja iz škole „Vuk Karadžić“ primetio, iza svega vide zaveru. „Incident u školi je naduvan kako bi Romi dobili čistu etničku školu. Srbi su u ovoj školi nacionalna manjina“, tvrdi on.
Romi na jevrejskom groblju
Niški Romi dele opštu sudbinu srpskih. Niš jeste, što mu je jedna od osobenosti, i „ciganjski grad“ jer ima oko 30.000 „garavih momaka“. „Žive oni vekovima na obalama Nišave: po udaljenim selima, u prigradskim naseljima, na obodima grada, po izdvojenim malama ili duboko utkani u urbano jezgro; etnički i kulturno raznoliki, veroispovedno pravoslavni i muslimani, imućni i bedni, školovani i nepismeni, poznati i anonimni, vrsni muzikanti i obični skupljači stare hartije, uposleni u teškoj industriji i napoličari, radnici za trakom i sitni preprodavci, mirni građani i bučni huligani“, opisao je život Roma u Nišu profesor Dragoljub Đorđević u studiji „Živeti sa Romima“. Ipak jedno romsko naselje pre poslednjih napada na Rome u Nišu izazvalo je pažnju javnosti. Dok je napad skinhedsa uglavnom izazvao osudu i sažaljenje prema Romima, činjenica da jedan deo Roma živi na jevrejskom groblju iz XVII veka u Nišu je izazvala osudu i zgražavanje. Kapela i grob niškog rabina Rahamima Naftalija Gedalje, Romima Ljubinki i Džemi i njihovoj deci postala je dom. Kad su je pronašli, bila je ruinirana, ali su je okrečili, betonirali pod i rešili da se usele. Sad im sarkofag čuvenog niškog rabina služi kao dvorišni sto na kome odlažu svoje stvari, a iznad ploče suše veš. „U ovom gradu je pre Drugog svetskog rata bilo 1100 Jevreja, a samo se jedan Jevrejin vratio živ iz rata. Trenutno u Nišu živi 40 Jevreja, članova Jevrejske zajednice u Nišu i faktički oni nemaju svoje groblje. Kad neko umre sahranjuje se na pravoslavnom groblju, jer je jevrejsko zatvoreno zbog toga što su se na njemu naselili Romi. Oni su tu došli i napravili ilegalno naselje koje se sve više širilo. To nisu kućice od kartona i dasaka, već zidane zgrade koje su postavljene u prostoru groblja, nad grobovima. Narod koji tu živi vodi svoj život kako ume, bez ikakvih sanitarnih uslova. To je postalo ruglo i sramota Niša“, kaže Davor Salom, sekretar Saveza jevrejskih opština SCG.
Zemunski napad
Prošle nedelje su u zemunskim naseljima Vojni put i Bački Ilovik osvanuli plakati sa nacističkim porukama usmerenim na romsko stanovništvo koje čini većinu u pomenutim delovima beogradske opštine Zemun.
Romima se preko plakata poručuje da ne napuštaju mesta stanovanja, plakati su ukrašeni kukastim krstovima, i to saopštava organizacija koja sebe naziva Grofaš i o kojoj u policiji nemaju za sada nikakvih podataka.
Stanovnici romske nacionalnosti su izjavili medijima da su u strahu i da se plaše da svoju decu šalju u školu jer ih neprestano presreću mladići koji im prete i maltretiraju ih.
Predsednik zemunske opštine saopštio je da je pretnji bilo, ali da nisu toliko drastične, i da je policija preduzela određene mere postavljajući u školama pozornike.
Pre nekoliko godina u Beogradu su pripadnici neformalne omladinske grupe skinheds na smrt pretukli malog Roma Dejana Jovanovića. Iako je ovoj etničkoj zajednici poslednjim zakonom priznat status nacionalne manjine, nema pokazatelja da se stanje Roma poboljšalo i da su uslovi života podignuti na viši nivo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
