Signali u magli

Dugo očekivana i na sva zvona najavljivana Međunarodna misija za utvrđivanje činjenica o medijskoj slobodi i bezbednosti novinara u Srbiji došla je i otišla, a na ovdašnjem se medijskom nebu situacija pogoršala. Pretnje i pritisci su intenzivirani, lov na izdajnike dobio je nove forme, a počelo je da nestaje i ono malo preživelih etičkih standarda. Sve to, međutim, nikako ne znači da su predstavnici Evropske federacije novinara (EFJ), Međunarodnog instituta za štampu (IPI) i Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO) džaba dolazili i tokom 18. i 19. januara uzalud pričali s praktično svim najvažnijim igračima na medijskoj sceni – uključujući čak i predsednika lično.

Naprotiv. Čini se da je upravo ova delegacija dodatno razjarila i onako razularene lovce na novinarske glave i slobodu govora i mišljenja. Jer, za razliku od raznoraznih međunarodnih faktora i izaslanika, koji jedno pričaju na sastancima s novinarima i nevladinim organizacijama, a nešto sasvim drugo na divanhani kod Aleksandra Vučića, kolege iz respektabilnih organizacija usudile su se da predsedniku lično, a potom i javno, saopšte šta su zaključili. I to ne samo tokom razgovora s Grupom za slobodu medija i NUNS-om (koje režim označava kao grupe s političkim agendama), već i sa predstavnicima UNS-a, SINOS-a, različitih medija, organizacija, komisija i institucija, kao i sa napadnutim novinarima (pa i sa dve novinarke Pinka o čijim se povredama onoliko pričalo).

U saopštenju ove delegacije, koje je objavljeno 25. januara, ističe se da je otkriven niz „suštinskih izazova za promovisanje slobodnog, nezavisnog i pluralističkog medijskog okruženja“, ali i iznosi više preporuka za unapređenje stanja.

One se pre svega odnose na bezbednost. Ističe se da „svi organi treba ozbiljno da uzmu slučajeve nasilja i uznemiravanja prijavljenih od strane novinara“ i odmah reaguju. Poruka je takođe bila da „zvaničnici na svim nivoima Vlade Srbije pošalju jasan signal – bez ikakvih uslova – kojim osuđuju sve napade na novinare“. Sasvim očekivano, a imajući u vidu šta se dešavalo u danima pre i posle tog 25. januara, jasno je da „zvaničnici na svim nivoima“ ne mare baš mnogo za bezbednost novinara i da im na kraj pameti nije da osuđuju bilo kakve napade.

Kada je u pitanju državni angažman s medijima, delegacija je poručila da zvaničnici moraju da se uzdrže „akcija, uključujući verbalno uznemiravanje, koje imaju efekat delegitimacije kritičkih novinara i njihovog rada“. Isti ti zvaničnici pozvani su da „pokažu poštovanje za medijski pluralizam i medijsku nezavisnost“ i da ne diskriminšu medije – kako u domenu ponašanja prema njima, tako i u finansijskoj sferi. Iako iz ovdašnje pozicije takva preporuka deluje kao „želja pusta“ i diplomatska frazetina koja ne znači ništa, činjenica je da je ovdašnjoj vlasti retko ko tako predočio stvari: EFJ, IPI i SEEMO usudili su se da javno opomenu one čiji bi posao trebalo da bude da sve građane i građanke tretiraju jednako i da poštuju njihova osnovna profesionalna, pa i ljudska prava. Neće od svega toga biti mnogo vajde, naravno, ali je za početak dovoljno i to što je neko „sa strane“ video ono što je ovde očigledno.

Međunarodna delegacija bavila se i institucijom ombudsmana istakavši da bi to državno telo trebalo da se bavi i žalbama i problemima u vezi s novinarstvom, podržala je rad radne grupe za bezbednost novinara, kao i Saveta za štampu, upozorila na važnost dostupnosti informacija, društvenog dijaloga i sindikalnog organizovanja novinara. Posebno zanimljivo jeste da se delegacija bavila temom koja je na domaćem terenu prošla potpuno „ispod radara“, a to je uvod u pokušaj licenciranja novinara. Naime, nakon što je u oktobru 2017. ministarka Jadranka Joksimović u Briselu ocenila kako „medijska strategija treba da odgovori prvo koja je definicija novinara i istraživačkog novinarstva“, društvance nekoliko novinarskih veterana namerilo je da napravi nekakvu komisiju u kojoj bi se odvajalo žito od kukolja. Dugoročno, a imajući u vidu da se neki od tih veterana sad već redovno pojavljuju na TV Pink, lako je moguće da bi takva komisija zapravo bila državno telo koje bi podobnima davalo sve, a nepodobne izbacilo iz profesije. I tu je međunarodna delegacija bila više nego jasna: „Kako se ne bi ograničavala sloboda štampe i kako bi se podržala zaštita izvora, zajednička misija upozorava i medijske zainteresovane strane i vlasti protiv uvođenja posebne definicije ko je novinar sužavanjem sadašnjeg razumevanja“, navodi se u preporukama.

Konačno, ugledni gosti u svom su saopštenju poručili da „demokratija cveta onda kada i slobodno i nezavisno novinarstvo napreduje“. Prava je šteta što to oni kojima je namenjeno ne žele da čuju. I što će zbog toga biti potrebno još mnogo sličnih izaslanstava da bi se makar zaustavio sve brži pad.