Pre 100 godina Sava Šumanović je u zagrebačkoj Jurišićevoj ulici na broju 24 napravio nekoliko vitraža koji i danas krase prozore oko stepeništa ove trospratnice sagrađene za bogatu jevrejsku porodicu Dajč Maceljski
U centru Zagreba, u ulici koja danas nosi ime po Nikoli Jurišiću, hrvatskom plemiću, vojskovođi i diplomati iz 16. veka, na broju 24 nalazi se umetničko blago sakriveno od očiju javnosti.
foto: robert čoban…
Reč je o vitražima koji i danas ukrašavaju prozore oko stepeništa ove trospratnice, a 1924, pre tačno 100 godina, naslikao ih je slavni srpski umetnik Sava Šumanović.
Te godine je, naime, Aladar Baranji napravio adaptaciju ove zgrade koja je 1902. sagrađena za jevrejsku porodicu Dajč Maceljski.
Jurišićeva ulica u urbanom pejzažu grada Zagreba počela je da se formira vrlo kasno. Do 1878. su je zvali Puževom ulicom, a protezala se od Petrinjske do Vrtlarske ulice (danas Palmotićeva). Tokom 18. i početkom 19. veka bila je tek krivudavi puteljak kojim je u jednom delu tekao potok Medveščak napajajući okolna polja i vrtove. Naime, na čitavom prostoru između današnje Jurišićeve, Petrinjske i Draškovićeve ulice prostirale su se obrađene poljoprivredne površine. Tu su, prema pisanju istoričara Franje Buntaka, imali vrtove, polja i oranice stanovnici Vlaške ulice i pripadnici cehova krznara, remenara, sedlara, krojača i obućara.
Danas se pak u Jurišićevoj nalaze neke od najskupljih nekretnina u Zagrebu.
Kroz masivna drvena vrata ulazimo u predvorje zgrade na broju 24 i odmah tu, na samom početku stepeništa, dočekuje nas prvi od šest Savinih vitraža.
foto: robert čoban…
Pet ih je ostalo neoštećeno, dok na jednom nedostaje donji deo, telo žene koja prede vunu. Međutim, identičan motiv ponavlja se na još jednom vitražu, pa je moguće rekonstruisati kako je izgledao. Ostale slike predstavljaju muškarce i žene, seljaka, drvoseču, majku sa bebom, ženu sa korpom u kojoj su hlebovi…
Inače, porodica Dajč Maceljski koja je izgradila ovu trospratnicu bila je čuvena po trgovini drvnom građom u Austrougarskoj i Kraljevini Jugoslaviji. Zahvaljujući ocu porodice Filipu Dajču, car Franjo Josip I im je potkraj 1910. dodelio ugarsko-hrvatsko plemstvo sa dodatkom Maceljski, prema Maceljskoj šumi u Zagorju, na samoj granici sa Slovenijom.
Filip Dajč je 1860. u Zagrebu otvorio skromnu trgovinu koja je brzo napredovala zahvaljujući naglom razvoju i prerastanju Zagreba u industrijsko, trgovačko i kulturno središte. Zbog porasta potražnje za građevnim drvetom firma je počela da se bavi šumskom proizvodnjom i preradom crnogoričnog drveta, a od 1884. mnogo rentabilnije hrastovine, zadržavajući proizvodnju i trgovinu ogrevnim i tehničkim drvetom, kao i daskama.
Filipova firma eksploatisala je mnoga šumska zemljišta, među kojima šumu plemićke porodice Sermage u Hrvatskom zagorju, šumu Česma kraj Bjelovara te državnu šumu Žutica. Mnogi članovi porodice stradali su za vreme Drugog svetskog rata i Holokausta.
...HRVATSKA ŠIRLI TEMPL: Lea Dajč
Porodici Dajč pripadala je i Lea Dajč (1927–1943), najmlađa glumica koja je ikada stala na daske HNK (sa 5 godina) pa su je prozvali i “hrvatskom Širli Templ”.
Gestapo i ustaše su u noći s 2. na 3. maj 1943. uhapsili sve preostale Jevreje u Zagrebu, njih 1.700, a među njima, zajedno s majkom i bratom i Leu. Deportovali su ih u Aušvic u stočnom vagonu u kome je bilo 75 ljudi. Njih 25 je umrlo u vagonu, Lea je bila jedna od njih. Imala je 16 godina. Svedoci kažu da je Leino srce prepuklo od tuge jer nije mogla da izdržati bol i gorčinu koja ju je zadesila. Leina majka i brat ubijeni su u gasnoj komori odmah po dolasku, dok je otac kraj rata dočekao u bolnici u kojoj se skrivao. Stjepan Dajč je umro 1959. u Zagrebu, pokopan je na jevrejskom delu groblja na Mirogoju, a na nadgrobnoj ploči je i Leina slika.
foto: robert čoban…
Holokaust je preživela i Vanja Dajč Maceljski, Filipova praunuka i ćerka Roberta i Hilde Dajč Maceljski. Robert, koji je zajedno sa suprugom ubijen u Aušvicu, imao je jednu od najvećih kolekcija umetničkih slika u Zagrebu u kojoj su se nalazila brojna dela, od starih majstora do slikara moderne poput Milivoja Uzelca, koji je na jednom platnu ovekovečio i njegovu ćerku Vanju.
Kako Vanja nije imala naslednike, njena poćerka Bet Bird Poker sada potražuje slike koje su porodici Dajč ustaše oduzele, a nalaze se u nekoliko hrvatskih muzeja.
Kada je 1924. Sava Šumanović oslikao vitraže kraj stepeništa kuće Dajč Maceljski, ni on niti naručioci ovog umetničkog dela nisu mogli da slute kako će za manje od dve decenije svi postati žrtve nacističkog bezumlja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Američki predsednik Donald Tramp, koji je obećavao da će okončati ratove svojih prethodnika, poslao je nosače aviona, razarače i bombardere preko sedam mora, koji su bacali bombe od 13.600 kila na iranske bunkere 90 metara ispod zemlje, uvukavši Ameriku u rat sa Iranom. Nakratko je ispunio ratni cilj Izraela – koji je dosad ubio 17 iranskih atomskih naučnika – pa brzo proglasio misiju okončanom i isposlovao primirje, dok su odjekivale poslednje salve, nadati se, kratkog rata
Hajde da razmotrimo najgori strah pobunjenih građana. Pa šta ako za Vidovdan bude manje ljudi nego 15. marta? Gde li su se denuli? Da nisu, ne daj bože, sad naprasno preumili i rešili da podržavaju Srpsku naprednu stranku i režim Aleksandra Vučića? Da im nije Ćacilend miliji i draži od studentskog skupa? Ne budimo smešni, naravno da to nije slučaj
Vidovdanski sabor je opravdao svoje održavanje, ali bi mogao i danas da posluži kao podsećanje i svojevrstan poziv na trezvenost: ne treba pozivati Srbiju samo radi okupljanja velike mase (za tako veličanstene pesme ne postoji bis), već sačuvanu, itekako postojeću energiju usmeriti ka određenoj svrsi ne dopuštajući joj da iščili. To je greška koja se pravdoljubivim građanima Srbije ponavlja duže od tri decenije, od 9. marta 1991, sve do moćnih demonstracija povodom “Ribnikara” i Jadra i bilo bi vreme da se iz nje nešto nauči
“Studenti i građani ne smeju da nasedaju na priče o olakom i brzom preuzimanju vlasti, posebno ne na pozive za nasilnu promenu vlasti, jer nisu oni ti koji su ‘zakuvali’ ovu situaciju. Kombinacijom političkog Vudstoka, gandijevskom strpljivošću i upornošću oni su već dokazali da mogu igrati dugu utakmicu, trčati maratonsku trku. To je slika odgovorne politike, a ne samo da se politikom jednokratnog juriša ili na o-ruk sistem porazi režim, personalno promene nosioci vlasti, i ‘opet Jovo nanovo’”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
