Na komeorativnom skupu od Stojana Cerovića oprostili su se Zoran Jeličić, prvi glavni urednik Vremena, Nebojša Grujičić, urednik kulture „Vremena“ i Dragoljub Žarković
Među stotinama poruka povodom smrti Stojana Cerovića stigli su i telegrami saučešća Svetozara Marovića, Vojislava Koštunice, Predraga Markovića, Vuka Draškovića, Mauricija Masarija… i desetine drugih javnih ličnosti, te veliki broj telegrama domaćih i međunarodnih institucija.
Porodica i redakcija „Vremena“ posebno zahvaljuju Skupštini grada Beograda, Medija centru i gospodinu Petru Lađeviću, Stojanovom i redakcijskom prijatelju, na pomoći u danima tuge.
Mir Stojanovoj duši koja se uvek opredeljivala za veoma ekskluzivno pravo da koristi sopstveni razum.
IvanaMladenović
Svih ovih godina Stojan mi je bio kućni prijatelj, a da toga nije ni bio svestan. Vikende smo gotovo redovno provodili zajedno – siti smo se toliko puta ispričali i izjadali jedno drugom.
DraganKalejski
Stojan je bio svjetski čovjek i svjetski novinar, ponosni Jugosloven u najširem smislu te riječi, u vrijeme kada su svi to prestajali da budu.
MiškoRadevićsaporodicom
Tajna moje obaveštenosti i kompetencije u političkim razgovorima sa prijateljima i u krugu porodice bila je da ne pratim, bar ne intenzivno, dnevnu štampu, i onda četvrtkom iščitam kolumnu Stojana Cerovića, on mi objasni ono najvažnije, precizno izabere highlights te nedelje i to je bilo dovoljno…
TatjanaDrapšin
Bez Stojana Cerovića neće biti barometra našeg vremena…
ZoricaJevremenovićiRankoMunitić
Moj šurak koji živi u Istanbulu na svom sajtu je komentar povodom smrti Stojana Cerovića naslovio: JEDAN GLAS RAZUMA MANJE…
Ja sam ga dopunio rečima: AKO JE TO GLAS STOJANA CEROVIĆA, ONDA JE TO ISUŠENI OKEAN!
Boris Tadić, prijatelj Stojana Cerovića, govorio je pred kapelom Novog groblja u Beogradu. Poslednju stražu kraj odra držale su kolege koje su radile sa Stojanom od sonivanja „Vremena“ Predrag Koraksicć, Aleksandar Ćirić, Miloš Vasić, Milan Milošević, Nenad Lj. Stefanović i Dragoljub Žarković
MiodragMiškoPetrović
Sjećam se, dok sam radio u „Vremenu“, Stojan i još dvojica kolega bili su legende, a mi ostali bili smo novinari. Divio sam se Stojanu kako – nekom ciničnom ali plemenitom intuicijom – munjevito pronikne u bit stvari. Ja, jadan, potrošim tri kartice teksta da kažem ono što je on u tri retka.
MirkoVidMlakar
Stojan Cerović je bio Srbin kakvi će Srbi tek biti, ako ih bude.
MilošŽivković
Stojan Cerović sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, a oproštajno slovo izgovorio je Milan Milošević
Tata, znaš da je umro Stojan Cerović, uzbuđeno me pitao sin. Znam. Srećan sam što mi sin novinarstvo zna po Stojanu Ceroviću. Meni ostaje čast što sam ga poznavao. Njemu tinejdžeru nada da će doživeti dane za koje se Stojan umom, srcem i perom borio.
LasloTot, novinarisin
Smrt Stojana Cerovića, kao i Zorana Đinđića, na neki surov način uverava nas kako ljudi koji su se zalagali za moralnu, političku i duhovnu obnovu ljudskog bića i borili se za njegovu individualizovanu odgovornost nisu miljenici sudbine u Srbiji. Ne samo da su bili manjina u životu već je sva prilika da će to biti i na onom svetu.
BojanaStojanović–Pantović
Nisam se gotovo ni u čemu slagao sa Stojanom, ali sam cenio gotovo sve što je radio. Deo tuge pada i na mene.
AleksandarTijanić
Telegram saučešća Vojislava Koštunice, predsednika Vlade
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
