Samo se vi naoružavajte

Kad god Aleksandar Vučić podigne vojsku Srbije prema Kosovu, jer je to u njegovoj nadležnosti “glavnokomandujućeg”, a Ana Brnabić policiju (njena ingerencija), vlasti u Prištini trljaju ruke jer eto obrazloženja NATO-a zašto materijalno i tehnički pomaže još zvanično neformiranu, ali i te kako postojeću kosovsku vojsku – potezi vrha vlasti u Srbiji praktično omogućavaju jačanje, modernizaciju i naoružavanje potencijalnog neprijatelja. Poslednja vežba Vojske Srbije izvedena na Pasuljanskim livadama, gde je prikazana borbena moć novouvedenog naoružanja, svakako će biti “zeleno svetlo” za NATO da dodatno, donacijama ili prodajom, u stvari poklonom, dalje naoružava kosovske policijske i vojne snage.

NEKA IH, NEKA

foto: mos

“Nek se oni naoružavaju, mi smo i dalje jači od njih”, lakonski odgovara Vučić u svim javnim nasupima, u sebi svojstvenom stilu; to ponavlja i predsednik mu matične stranke Miloš Vučević, sada na funkciji ministra odbrane, “ovisnik” od televizijskih gostovanja. Obojica kukaju kako je to protiv Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a onda se u sve uključuje večiti “vršilac dužnosti” direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, bivši portparol Koštuničine DSS, svakodnevnim saopštenjima o tome, i to “oštrim”. I dok oni izdaju “oštra” saopštenja ili “pretnje” preko ekrana televizija Pink i Hepi, Kosovo polako zaokružuje svoj projekat od 5.000 vojnika, dobro opremljenih i obučenih, jer čitav taj posao radi NATO sa svojom logistikom i instruktorima.

Poput uvređenog deteta, kada je saznao da je Kosovo nabavilo turske bespilotne letelice “bajraktar”, koje mogu biti i izviđačke i borbene, Vučić u junu javno izgovara: “Mi smo odbili da kupimo ‘barjaktare’ (nije slovna greška, on ih tako zove, a tu pogrešnu formulaciju odmah usvajaju i njegovi potčinjeni, jer ‘predsednik je uvek u pravu’) zato što su ih dali Prištini. Nećemo da sarađujemo sa njima na taj način. Moram ljudima da kažem nešto što ne znaju. Turci su ozbiljno naoružali KBS (Kosovske bezbednosne snage, drugo ime za vojsku), koji ne sme da postoji po međunarodnom pravu. I baš ih briga za međunarodno pravo. Oni prave njihovu vojsku koja ne sme da postoji. Oni kažu to se promenilo činjenicom da su postali nezavisni. A nezavisni su po pravu jačeg, koje je proisteklo iz agresije. Turci su im dali protivtenkovske rakete, ‘barjaktare‘, vučene haubice. To sve danas ima KBS. ‘Barjaktare’ nisu do sada podizali, nije im dao NATO. Oni imaju termovizijsku optiku, sa velikim dometom, i mi moramo biti veoma oprezni, i da imamo adekvatna sredstva ukoliko naš narod bude ugrožen”.

I to je samo deo istine o pomoći Turske, sa čijim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom je, kako tvrdi, više nego prijatelj, i srdačno ga dočekuje i grle se i tapšu po ramenima. O tome zašto je Turska pre Srbije, koja je pregovarala o isporuci “bajraktara”, te ofanzivne letelice isporučila Kosovu, Vučić ni slova nije progovorio, ali se zato pohvalio dronovima nabavljenim iz Kine, i pored kineskih bespilotnih letelica CH-90, premijerno prikazanih na Pasuljanskim livadama, da će za pet meseci da stigne “do hiljadu dronova kamikaza koje smo naručili na Bliskom istoku, da odvratimo potencijalnog agresora”.

Kosovo je, inače, ranije dobilo i najmanje četiri bespilotne letelice “puma”.

Vrhunac Vučićeve medijske obmane po tom pitanju je ono što je izgovorio u julu – da je sa Erdoganom razgovarao o isporuci “bajraktara” Prištini jer je sve to, kako je rekao, protiv međunarodnog prava, Rezolucije 1244, “to znaju i ljudi u NATO, to znaju i Amerikanci u NATO, to zna i Stoltenberg, to znaju svi”, kao i što znaju da ne sme da postoji ni kosovska vojska, ni bilo šta.

Sve to zna i Vučić, a kosovska vojska se stvara od 2018. godine pred očima Srbije i njene vlasti, koja nijedan potez nije povukla da to spreči, nego naprotiv, svojim postupanjem osnažuje njeno stvaranje.

On samo konstatuje, na primer, 2020. godine da su SAD Kosovskim snagama donirale laka oklopna vozila “Humvee” (hamer), a “previđa” da je takvu donaciju, mnogo veću, dobila i Vojska Srbije.

Kao što je “iz inata” odbio da od Turske kupi bespilotne letelice, nije odustao od narudžbine 118 vozila “hamer” od Amerikanaca, od kojih je do kraja jula 66 već stiglo; izgleda da nema tog “patriotizma” kad je Kosovo u pitanju. A ni sa “bratom Erdoganom”, ili “Redžepom Taipom”, kako voli da ga naziva da bi iskazao bliskost kad ovaj dolazi u Sandžak, stići će ti “barjaktari” kad-tad, samo dok se Vučić “odljuti”.

ORUŽJE ZA KOSOVO SA SVIH STRANA

Kako se naoružava i oprema kosovska vojska dovoljno govore podaci odakle im sve stiže oružje i druga sredstva – posle SAD prednjači Turska, očigledno kao važan eksponent NATO, a slede Hrvatska, Nemačka, Velika Britanija. Od Turske su dobili četiri do šest oklopnih točkaša “vuran” sa instaliranim minobacačima 120 milimetara – to su praktično pokretne minobacačke baterije, a ugovorena je isporuka još više od 10. Oni su oklopljeni, na vrhu imaju poklopce (turelu), koji se otvaraju kada se dejstvuje, i onda se brzo pobegne sa lica mesta, pre nego što ih neprijatelji uspeju otkriti. Postoji i verzija sa daljinski upravljanom borbenom stanicom – mitraljezom 12,7 milimetara. Tu je još i 80 oklopnih vozila “kobra”, poklon Turske, a i 55 američkih oklopnjaka M-1117 “gardian”. Od SAD je dobijeno oko 200 “hamera”, vozila vrlo upotrebljivih i pokretnih za manevar, a od Nemačke 150 terenskih vozila “mercedes” (“Puch”).

Naravno, kosovske snage su, zbog stalnih pokreta tenkova prema granici, od članica NATO dobile veliki broj ručnih raketnih bacača, namenjenih za uništavanje tenkova i transportera, ali i protivoklopne sisteme “omtas”, koji dejstvuju na udaljenosti od 200 do 4.000 metara i “ubice” su tenkova, jer ih napadaju odozgo, preko gornjeg dela kupole, koji je najranjiviji.

Koliko je NATO spreman da odvrati Vojsku Srbije i Vučića od bilo kog pokušaja ulaska na sever Kosova dovoljno govori i to što su u maju održali veliku vežbu na kojoj je, pored ostalog, učestvovalo i 1.100 kosovskih vojnika. Poruka Srbiji je jasna – tu smo ako nešto pokušate, a kosovske snage su prikazale i naoružanje koje su dobile kao poklon ili kupile, kao i opremu.

Srbija preko suvoparnih, a nekad i “nadahnutih” saopštenja reaguje u stilu Kalimera iz istoimenog crtanog filma: “Pa, to je nepravda!”. I na tome se sve završava.

U saopštenjima sa sastanaka Vučića sa izaslanicima SAD i EU za Kosovo, kao i sa generalnim sekretarom NATO, nema ni slova o tome da je negodovao zbog stvaranja i opremanja kosovske vojske. To je, ipak, za domaću upotrebu, kada se pojavi u višečasovnim monolozima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i kaže, otprilike, da je lupio šakom o sto i rekao “ne može!”. Pa, ko to proguta – proguta.