Samo kazne veće

Predlog zakona o prekršajima i magistratima za prekršaje koji će se uskoro naći pred skupštinskom procedurom nije bitno drugačiji od postojećeg zakona ukoliko se ne računaju veće novčane kazne. Doduše, predstavnik Ministarstva pravde, učestvujući na javnoj raspravi 3. decembra, napomenuo je da se radi o prelaznom rešenju neophodnom za put u Evropu.

„Ovo je prava farsa i s ovim tekstom predloga ne možemo u Evropu jer je reč o nastavku represivnog mehanizma izvršne vlasti“, primetio je dr Nebojša Šarkić, pomoćnik saveznog ministra pravde. „Svrha ovog predloga je razrešenje i novi izbor sudija, a jedino dobro biće ako ovaj predlog bude isključen iz procedure.“

Obrazlažući svoje tvrdnje, dr Šarkić je naglasio da se nekonzistentan položaj sudija za prekršaje ogleda u činjenici da ni savezni ni republički ustavi ne određuju valjanu poziciju sudija za prekršaje. Ustav govori uglavnom na prihvatljiv način o položaju i statusu sudija, ali se kasnije republičkim propisima ova samostalnost sudija za prekršaje potpuno devalvira. Razlog je u činjenici što koncepcijski sudovi za prekršaje ne postoje kao kategorija pravosudnog sistema, te je potpuno nedefinisano da li se radi o organima državne uprave ili pravosudnim organima. Međunarodni propisi, inače, i sva tri ustava određuju da jedino sud i sudija u njemu mogu nekog da liše slobode. Zato se, verovatno, kaže dr Šarkić, zakonodavac u Predlogu zakona opredelio za naziv „sudija za prekršaje“ koji ne radi u „sudu za prekršaje“ već u magistratu.

Novi predlog zakona u potpunosti je zadržao pravnu zbrku, izuzev novog naziva – magistrat – koji u ovakvom kontekstu apsolutno ne znači ništa. Zapravo, zadržana je postojeća struktura zakona, naglašava dr Šarkić, podvlačeći da je jedan od osnovnih principa sudijske nezavisnosti svakako izbor sudija. Opšte prihvaćeni standardi savremenog sveta podrazumevaju izbor sudija koji će garantovati kvalitetno znanje i sposobnosti kao dominantne razloge za izbor. To se najčešće ostvaruje postojanjem visokih studijskih saveta koji su sastavljeni od dominantnog broja sudija i koji, najčešće, u parlamentu predlažu izbor sudija, čime se neutrališe uticaj izvršne vlasti. Međutim, prema pripremljenom Predlogu zakona, sudije za prekršaje bira republička vlada na predlog ministra pravde, što je izuzetno loše i neodrživo budući da je suprotno temeljnim principima nezavisnosti sudija.

Gotovo identična situacija s izborom sudija je i njihovo napredovanje u službi. Nema nezavisnosti sudije, odnosno njegove nepristrasnosti ukoliko unapređenje zavisi od promenjive izvršne vlasti. Kad je unapređenje sudije u rukama profesionalaca, on će se neminovno truditi da zadovolji upravo profesionalne kriterijume, kaže dr Šarkić.

Naš pravni sistem zadržao je reizbornost sudija za prekršaje, što znači da se oni u određenim rokovima ponovo biraju. Perfidnost ovog sistema, prema dr Šarkiću, leži u činjenici da se prilikom reizbora ne mora dati nikakav razlog zašto neko nije izabran, bez obzira na stvarne kvalitete svoga rada. Jednostavno, izvršna vlast može ukloniti sudiju ukoliko joj se ne sviđaju njegove odluke iz raznoraznih razloga.

Prema Predlogu zakona o prekršajima i magistratima za prekršaje, sudija bez svoje saglasnosti može biti premešten na rad u neki drugi grad najduže šest meseci u toku kalendarske godine. Ovo je, naravno, neodrživo rešenje jer bi to praktično značilo da ministar pravde nepodobnog sudiju može slati svake godine u neki drugi magistrat za prekršaje, kaže dr Šarkić, napominjući da su savremena zakonodavstva razradila princip takozvane nepremestivosti sudija, što podrazumeva da se sudija nikad ne može bez svoje saglasnosti uputiti na rad u drugi sud.

Da bi se obezbedila apsolutna nepristrasnost suđenja, u savremenim pravnim sistemima zavladao je princip takozvanog prirodnog sudije, što podrazumeva da sudija ne zna kome će suditi, kao i da stranke ne smeju unapred da znaju ko će im suditi. Ovo se ostvaruje tako što se u sudu precizno upisuje vreme prispeća sudskog predmeta i daje u rad sudiji koji je na redu. Ni postojeći, a ni Predlog novog zakona, ne predviđaju ovaj princip, što svakako utiče na ostvarivanje nepristrasnosti.

Ustav Republike Srbije, pa samim tim ni republički propisi, ne sadrže odredbu da sudije za prekršaje ne mogu biti članovi političkih stranaka. Mora se zabraniti svako političko delovanje političkih partija u sudovima ili učešće sudija u radu političkih stranaka. Stoga se zalažemo za apsolutnu depolitizaciju sudova, zabranu svakog direktnog ili indirektnog političkog angažovanja nosilaca pravosudnih funkcija i, naravno, „udaljavanje“ svih političkih partija iz sudskih prostorija, kategoričan je dr Šarkić.

Princip nezavisnosti sudija za prekršaje ozbiljno je doveden u pitanje činjenicom da sudije za prekršaje razrešava Vlada Republike Srbije na predlog ministra pravde. Ovakvo rešenje potpuno devalvira postojanje nezavisnog sudstva u sistemu podele vlasti. Stoga, ono definitivno, mimo svih evropskih standarda sudije za prekršaje stavlja u ravan imenovanih činovnika.