foto: rade prelić / tanjug
Na istočnom kraku koridora 10 ozbiljno škripi. Na južnom kraku, od Grdelice do Vladičinog Hana, radovi teku utvrđenom dinamikom i trebalo bi, ako se nešto nepredviđeno ne dogodi, sve da bude završeno do juna ove godine. Na obilaznici oko Beograda ostalo je da se izgradi otprilike koliko je i dosad izgrađeno, za dve deonice koridora 11 potpisan je komercijalni ugovor, još samo da se nađe finansijer…
Po presecanju vrpce i svečanog puštanja u rad fabrike IGB automatik u Inđiji – 59. fabrike/pogona koji je Aleksandar Vučić svečano otvorio otkad su makaze u njegovim rukama, pored uobičajene tirade tipa „bivši režim“, „strani plaćenici“, „mrzitelji“, „lenčuge“, premijer se osvrnuo i na realizaciju projekata pod zajedničkim (radnim) nazivom: „Izgradnja auto-puteva – više od Tita“, i rekao da će se vlada postarati da koridor 10 bude komplet završen. „Biće završeno uprkos problemima sa jednom stranom kompanijom koja radi jedan deo na istočnom kraku, kao što imamo probleme s našim kompanijama koje rade na deonici Levosoje–Srpska Kuća“, izjavio je predsednik vlade.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kaže da problema ima svuda, ne samo na koridoru 10, ali i da će uprkos svemu sve biti gotovo do kraja ove godine – komplet koridor 10, zatim i deonice koridora 11 od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, pa će tako da bude kompletiran potez od Obrenovca do Preljine, a započeće se i sa izgradnjom auto-puta od Surčina do Obrenovca, nastaviće se sa izgradnjom obilaznice oko Beograda od Straževice do Bubanj Potoka, započeće izgradnja auto-puta Niš–Merdare, intenziviraće se priprema dokumentacije za dva lokalna koridora – Novi Sad–Ruma i Preljina–Pojate, pa modernizacija „brze“ pruge Beograd–Budimpešta…
STANJE STVARI: Prema nalazu Radne grupe Ministarstva građevina o stanju radova na koridoru 10, onom koji je Velimir Ilić, gnevan što mu je izostalo direktorsko mesto u Koridorima Srbije, dao na uvid javnosti, stoji da nema šanse da radovi na ovom koridoru budu završeni 2017. godine.
Na istočnom kraku koridora 10, od Proseka do granice sa Bugarskom ozbiljno škripi: urađena je samo deonica Crvena Reka – Staničenje, koju je premijer svečano pustio u saobraćaj pretposlednjeg dana 2015. godine, mada ni ona nije u potpunosti završena. Deonica Crvena Reka –
–Čiflik jeste završena i to u punom profilu, a resto do Staničenja urađena je samo jedna traka, i to bez habajućeg sloja, onog po kom se točkovi kotrljaju. Premijer je posle otvaranja (ne)završenog puta takvo činjenično stanje opravdao tehnološkim razlozima – da finalno asfaltiranje nije bilo moguće jer je hladno, a gre’ota je da ovako lep put zvrji prazan, ali će zato sigurno da bude završen čim vreme dozvoli, do maja prošle godine. Kasnije je taj rok produžen do kraja decembra 2016. i opet ćorak – i dalje štrče šahtovi desetak centimetara iznad podloge.
Ispred i iza te nazovi gotove deonice mrtvilo, nema radnika, nema mašina. Sve liči na napušteno gradilište: skele stoje, ljudi nema, gotovi betonski nosači mostova leže na ledini već dve godine i tako propadaju, započeti tuneli neobezbeđeni… Sve ukupno, 62 od 84 kilometra nije završeno, ne računajući ono polovče što još nije obučeno u habajući sloj.
Pri tome, investitor Koridori Srbije d.o.o. izvođaču, grčkom Aktoru, koji je posao izgradnje istočnog kraka koridora 10 dobio kao najpovoljniji ponuđač i čiji je račun duže od godinu dana u blokadi, uredno isplaćuje avanse, odštetne zahteve, sve što su tražili, pa i produženje roka do kraja ove godine.
Predstavnici grčkog Aktora, dok su još bili u domašaju, kao razlog za docnju navodili su nedostatak projektne dokumentacije, što na neki način potvrđuje Radna grupa. Problem je, kažu, dug od 30 miliona dinara na dan 17. avgusta 2016. godine, koji izvođač Aktor ima prema projektantima. U Institutu ovu tvrdnju demantuju: svi projekti su davno predati, ali ne Aktoru već investitoru, Koridorima Srbije, jer takva je procedura, a potvrđuju da Aktor nije platio usluge njihove laboratorije, kumulativno oko 24 miliona dinara. „Duguju i drugi, ali plaćaju rate na vreme, a ovi su, kanda, pobegli.“ Otud ono „dok su bili u domašaju“.
Na južnom kraku, od Grdelice do Vladičinog Hana, radovi teku utvrđenom dinamikom i trebalo bi, ako se nešto nepredviđeno ne dogodi, sve da bude završeno do juna ove godine. Zaškripalo je na krajnjem jugu, deonici Levosoj–Srpska kuća, na kojoj je premijer trebalo da preseče traku pred Novu godinu, pa je zato ljut na izvođače. Nisu dorasli zadatku, kaže.
Sa druge strane, u Putevima Srbije kažu da za kašnjenje na toj deonici nije odgovoran izvođač, kako premijer insinuira – konzorcijum domaćih kompanija, već poplave, zima i nekontrolisana eksploatacija šljunka oko Južne Morave i Moravice, pa postoji izvesno nesaglasje stanja „na terenu“ sa projektom: reke su, naime, promenile tok. Svečano otvaranje zakazano je za 30. oktobar 2017. godine, ako bude gotovo.
ČEGA JOŠ NEMA: Na severnom kraku preostao je samo onaj čuveni „ipsilon“ – ogranak od Subotice do Kelebije, koji niko više i ne pominje: nije ni tender raspisan, moguće je da ni projekta nema.
Na obilaznici oko Beograda ostalo je da se izgradi druga polovina auto-puta tamo gde ga nema, uključujući i Ostružnički most, trebalo bi da se saniraju tuneli, kao kompletan potez od Straževice do Bubanj Potoka. Rokova za završetak nema, tako da i ne treba da se očekuje bilo kakav pomak.
Na koridoru 11, na delu od Beograda do Preljine, završene su dve deonice: Ub–Lajkovac i Ljig–Preljina, ukupne dužine 53 kilometra. Plan je, kako tvrdi ministarka Zorana Mihajlović, da se preostale dva dela, Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig, ukupne dužine 50 kilometara, završe već ove godine. Na mapi „Koridora“ (http://www.koridor10.rs/sr/mapa–obilaznica–beograd), ucrtan je još jedan „ipsilon“: jedan krak je veza od Beograda preko Surčina do Obrenovca, a drugi od Obrenovca do Ostužničke petlje, nedefinisane dužine.
Za prve dve deonice potpisan je komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom Shandong Hi-speed Group, samo još da se nađe finansijer pa da se krene, za treću deonicu postoji linija na mapi, ne i opis, dok je ona poslednja ozbiljan fantom: niko je nikada ni pomenuo nije, a prema mapi, trasa vodi preko klizišta. Svako ko se iole razume u gradnju puteva na samu ideju bi rukom odmahnuo, možda se kažiprstom kucnuo po slepoočnici, ali na jednom delu – od Mislođina prema pretpostavljenom uključenju na koridor 11, trasa je prosečena i tampon utaban.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
