Sa verom u Sirizu

Za „Vreme“ iz Soluna

Rezultati grčkog referenduma u nedelju 5. jula izazvali su pravi politički zemljotres. Većina kakvu niko nije očekivao, od 61,31 odsto Grka, glasala je „Ne“, a samo 38,69 odsto „Da“, dok je izlaznost dosegla 62,36 odsto. Dakle, dva od tri Grka su odbila ultimatum kreditora i nove mere štednje, ali su se istovremeno izjasnili za Evropsku uniju i ostanak Grčke u evrozoni, koliko god to ironično zvučalo. Ovako ubedljivo „Ne“, koje je malo ko očekivao, postalo je katalizator svih budućih događaja.

Stari stranački sistem i njegovi postmoderni sateliti, koji su se otvoreno okupili oko „Da“ ponudi kreditora, pretrpeli su težak poraz, pre svega konzervativna Nova demokratija, socijaldemokratski PASOK i partija levog centra Reka. I to uprkos činjenici da su ih otvoreno podržavali svi privatni TV kanali koje kontrolišu oligarsi i brodovlasnici, koje finansira krupan biznis. Njih su otvoreno podržavali i profesionalni sindikati i sive eminencije u grčkom društvu, kao što su gradonačelnici Soluna i Atine, kao i većina mejnstrim novinara, poznatih i odlično plaćenih TV voditelja. Poziv Sirize da se kaže „Ne“ ucenama kreditora odneo je pobedu uprkos ogromnom pritisku gotovo svih evropskih institucija, političkih aktera i lidera, zatvaranju grčkih banaka zbog mera Evropske centralne banke i nametnute kontrole kapitala, što je dovelo do nepreglednih redova pred bankomatima.

POBEDILI SMO STRAH OD STRAHA: Ne bi li zastrašili grčki narod regrutovani su i mnogi međunarodni analitičari. Prema svedočenju poznatog komentatora Kanala 4, Pola Mejsona, bili su veoma dobro plaćeni da predstave pitanje na referendumu umesto „Da ili Ne ultimatumu kreditora i novog iscrpljujućeg programa mera štednje“, kao „Da ili Ne evru i ostanku Grčke u evrozoni.“ Nisu u tome uspeli. Pretnje bez konca i kraja, ucene i pokušaj manipulisanja grčkim građanima pali su u vodu. Jer, kako je rekao Mejson, „ne možete lako manipulisati tako intenzivno politizovanim ljudima kakvi su Grci, koji su se zbog krize još više radikalizovali, a da se pritom nisu odmakli nijedan korak od svojih demokratskih vrednosti.“

Svakako je uticaj na ishod referenduma imao i grčki temperament, jer su Grci poznati po tome da se tvrdoglavo opiru upravo kad se pritisci i ucene poveóavaju. Ili, kao što je rekla Stela Vezirjanidou koja je učestvovala u slavlju posle pobede OHI

„Mi smo jedini narod u EU koji se sa nedelju dana zatvorenim bankama i sa takvom zlom propagandom i zastrašivanjem, uprkos strahu i ucenama, okupio na Trgu Sintagma i plesao svom dušom. Pobedili smo strah od straha.“

KLASNE RAZLIKE: Rezultat referenduma pokazao je i jasne klasne razlike u grčkom društvu, jer su siromašni regioni i okruzi glasali „Ne“, a bogati „Da“. Na primer, u Atini je bilo karakteristično da su na mitinge u korist predlog kreditora dolazili ljudi u džipovima i skupim automobilima, dok su na masovne mitinge u korist „Ne“ ljudi dolazili peške, autobusima, metroom ili starim automobilima i biciklima, pa se i na taj način moglo videti do koje mere je osiromašena srednja klasa.

Referendumsko „Ne“ je bilo odraz patriotskog glasa, koji je nadjačao tradicionalne podele između levice i desnice, koji je okupio glasače iz celokupnog političkog spektra koristeći slogane kao što su „nacionalna nezavisnost – vlast naroda“ ili „Demokratija se ne može uceniti!“ Bio je to i demografski glas, jer je 75 odsto mladih glasalo u korist „Ne“, dok su penzioneri (očekivano), uprkos tome što se grčka vlada protiv smanjenja penzija borila mesecima, većinski glasali za „Da“. Konačno u celoj Grčkoj, u svim regijama je prevladalo „Ne“, što znači da nije bilo lokalnih podela, već je pobedio ujedinjeni stav naroda, jednako u urbanim tako i u ruralnim sredinama, na ostrvima i na kopnu, što je rezultat bez presedana u političkoj istoriji ove zemlje.

CIPRAS MOĆNIJI NEGO IKAD: Opozicione stranke su pretrpele težak udarac. Prvi neposredan efekat bila je ostavka na mesto predsednika Nove demokratije (ND) prethodnog premijera Grčke, Adonisa Samarasa: „Razumem da je našoj frakciji potreban novi početak. Dajem ostavku na mesto predsednika ND-a. Pozivam partnere da pomognu kako bi Grčka ostala u Evropi i u evrozoni“, rekao je Samaras predajući kormilo stranke svom zameniku Vagelisu Meimarakisu.

Sa druge strane, Aleksis Cipras je moćniji nego ikad, jer je preuzeo veliki rizik i suštinski se zalagao za referendumsko „Ne“. Oni koji su unutar i van Grčke verovali da će Ciprasova vlada, koja se od početka nije sviđala kreditorima, biti samo jedna „leva zagrada“ od nekoliko meseci i da će pasti zbog pritiska spolja ili iznutra, preračunali su se.

Uprkos „plišanom puču“ zatvorenih banaka i pravim propagandnim tenkovima moćnih oligarhijski kontrolisanih medija, grčki narod je demokratski odgovorio da želi sam da bira ko će njime da vlada, a ko ne. On želi političare koji neće raditi protiv interesa vlastitog naroda, koji neće zastupati interese privilegovanih i oligarhije, kao što je to činio stari stranački sistem, nego one koji će braniti narod i to naročito najslabije i najugroženije socijalne grupe.

U govoru posle objavljivanja rezultata sa referenduma, Aleksis Cipras je govorio o „velikoj pobedi “ i „svetloj stranici za savremenu grčku i evropsku istoriju“. Istakao je da „ne postoje pobednici i gubitnici“ i da ćemo sutra svi biti jedno. „Dokazali smo da se demokratija ne može uceniti. Dokazali smo da kada jedan narod ima veru i kolektivnu svest, može da izdrži i da prevaziđe čak i najveće teškoće“, istakao je premijer i istovremeno pozvao predsednika Republike Prokopisa Pavlopulosa da prvi put, posle mnogo godina, sazove savet šefova svih stranaka grčkog parlamenta.

OSTAVKA VARUFAKISA: Kako bi premijeru olakšao pregovore sa kreditorima i EU, grčki kontroverzni ministar finansija Janis Varufakis, koji je često bio na meti kritika članova Evrogrupe zbog svojih ideja, ali i zbog svog politički nekorektnog stila, najavio je ostavku na mesto ministra finansija na kome se održao pet meseci: Minister No More napisao je na svom Tviter nalogu. „Ovo ‘Ne’ znači veoma veliko ‘Da’ za demokratsku Evropu. To znači ‘Ne’ onoj ‘viziji’ evrozone po kojoj je evrozona jedan ogromni gvozdeni kavez svojih naroda“, rekao je Varufakis. „Moja je dužnost da pomognem koliko god mogu Aleksisu Ciprasu da iskoristi najbolje što ume kapital koji nam je poklonio grčki narod ovim referendumom. Levica radi kolektivno, a mi levičari ne volimo fotelje, pa se zato i ne vezujemo za njih“, rekao je Varufakis i dodao da će nastaviti da podržava koliko god može Ciprasove napore, kao i napore novog ministra finansija Euklida Cakalotosa.

Novi grčki ministar finansija je diplomirao na Oksfordskom univerzitetu, predavao je na Univerzitetu u Kentu, a od leta 2010. je profesor ekonomije na Atinskom univerzitetu. Pošto je dao zakletvu, rekao je da narod duguje jedno veliko hvala Varufakisu, dodao je da preuzima Ministarstvo u kritičnom trenutku i odmah se izjasnio i po najvažnijem pitanju – da „ne možemo da prihvatimo jedno rešenje koje nije održivo“.

GRČKI DUG TREBA OŠIŠATI: Na Savetu stranačkih lidera (izuzev neonacističke Zlatne zore, koji nisu bili pozvani, a generalni sekretar Komunističke partije bio je prisutan, ali je odbio da sarađuje) u ponedeljak, 6. jula, Aleksis Cipras se pojavio sa idejom o jedinstvu. Posle sedmočasovnih razgovora složili su se oko zajedničkog teksta kojim će formirati novi okvir pregovora i predlog Grčke: „Naš zajednički cilj je pronalaženje rešenja koje će, ukratko, obezbediti sledeće: Potpuno pokrivanje finansijskih potreba zemlje. Verodostojne reforme, bazirane na pravičnoj raspodeli opterećenja i podsticanju razvoja, sa što je moguće manje recesijskih efekata. Snažan program razvoja, prvenstveno za borbu protiv nezaposlenosti i podsticanje preduzetništva. Obećanje da ćemo početi suštinsku raspravu o suočavanju sa problemom održivosti grčkog javnog duga. I konačno, kao neposredni prioritet, uspostavljanje likvidnosti finansijskog sistema uz konsultacije sa Evropskom centralnom bankom.“

Opozicione stranke su se složile sa ovim tekstom kao osnovom za pregovore koje Aleksis Cipras treba da nastavi sa kreditorima.

„Grčka strana se vraća za pregovarački sto ojačana ogromnom podrškom naroda i sa većim samopouzdanjem, kako bi postigla najbolji mogući dogovor“, kaže za „Vreme“ Steljos Kuloglu, novinar, pisac, reditelj i poslanik Sirize u Evropskom parlamentu. „Želimo da pregovori počnu ispočetka i da postignemo sporazum koji obuhvata i pitanje duga koji sada nije održiv“, kaže Kuloglu i dodaje, da je čak i MMF priznao da grčki dug nije održiv. „Želimo, dakle, da ponovo pregovaramo o investicionom projektu, kako bismo u zemlji pokrenuli razvoj, jer poslednjih pet godina nismo imali ništa osim recesije“, kaže poslanik Sirize. Sa druge strane, Grčka mora da uradi mnogo toga na reformi javne uprave, kao i drugih oblasti koje ne funkcionišu kako treba, ali joj treba malo vremena da dođe do daha. Jer, za pet meseci, koliko je Siriza na vlasti, sve se vrtelo oko pregovora i to pod „neverovatnim pritiskom, pretnjama, ucenama i ultimatumima“. Na pitanje da li će te zahteve prihvatiti kreditori i evropski partneri, odgovorio je: „Evropa nisu samo tvrdokorni Šojble i njegovi sateliti, nego pre svega evropska demokratija i evropski narodi. Grčka ne pripada Evropi, ona jeste Evropa, i to srce demokratske Evrope. A za demokratiju ne postoje opcije bez izlaza, nego samo nove opcije.“