Neposredno pred početak Sajma automobila, dvanesti put po redu, udruženje novinara Srbije – Autoforum – tradiconalno je dodelilo nagrade najboljim kućama u različitim branšama auto-industrije. O značaju ove nagrade govori i činjenica da je ove godine ceo izbor održan pod pokrovitljstvom Minastarstva privrede i ministra Predraga Bubala. Od ove godine uvedena je i nova kategorija – Autolizing godine. Nova kategorija javila se kao potreba s obzirom na sve veću ekspanziju lizinga kao načina kupovine vozila na našem tržištu. O značaju ovog za naše auto-tržište novog vida finansiranja govori i podatak da je na domaćem tržištu novih automobila zabeležen rast od gotovo 45 odsto (u 2003. prodato 25.000 novih automobila, a u 2004. više od 36.000) uglavnom zahvaljujući činjenici da su novi automobili kupovinom na lizing postali pristupačniji građanima.
Dobitnik nagrade Autolizing za 2005. je austrijska kompanija S-Lizing, koja je u toku 2004. godine zabležila najveći rast i proboj na tržištu. Tim povodom razgovorali smo s gospodinom Johanom Heflerom, direktorom S-Lizinga:
Šta je to što vas je preporučilo za ovu prestižnu nagradu?
Pre svega moram da istaknem da je konkurencija na ovom tržištu izuzetno oštra, što je za vašu privredu i građane dobro. U ovom trenutku na tržištu postoji 15 lizing kompanija, i sve one klijentima nude manje-više slične uslove. Ono što je nas izdvojilo u odnosu na konkurenciju jeste odnos prema klijentima, transparentnost i fleksibilnost u poslovanju, a tu pre svega mislim na sposobnost da se razumeju potrebe i mogućnosti klijenata. Ovakav pristup nam je pomogao da u 2004. povećamo plasman za gotovo 12 puta i da sa 5.000.000 evra u 2003. povećamo plasman na 60.000.000 evra. Sličan rast na tržištu nije imala nijedna kuća.
Iza većine lizing kompanija na ovom tržištu stoje banke. Da li vam predstavlja problem to što nemate podršku banke?
Mi smo austrijska kompanija u vlasništvu Štajermerkiše banke AG iz Graca i Imorenta, jedne od najvećih lizing kompanija u Austriji čiji je osnivač Erste banka AG iz Beča. Erste banka je jedna od najvećih banaka u Srednjoj i Istočnoj Evropi, prisutna na tržištima Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske i Mađarske. Erste banka je veoma zainteresovana za prisustvo i na ovom tržištu kroz privatizaciju Novosadske ili neke druge banke. Podrška banke bi nam veoma olakšala poziciju na tržištu i obezbedila povoljniji pristup finansijskim sredstvima, a samim tim bili bismo u mogućnosti da našim klijentima ponudimo još povoljnije uslove. Činjenica da na tržištu nastupamo bez podrške banke dodatno govori o našem uspehu.
Kakvi su vaši planovi za ovu godinu?
Želja nam je da zadržimo trenutnu poziciju na tržištu i da klijentima ponudimo nove usluge. Trenutno je na tržištu zastupljen samo finansijski lizing. Ovaj model lizinga je po svojoj suštini veoma sličan kreditu. U toku su pripreme za uvođenje operativnog lizinga koji je u stvari oblik dugoročnog zakupa. Za klijente je ovaj model povoljniji jer se za razliku od finansijskog lizinga porez ne plaća odmah, već klijent plaća porez na svaku ratu. Mislim da će uvođenje operativnog lizinga dodatno pospešiti razvoj tržišta lizinga u Srbiji. Planiramo da otvorimo filijale u Novom Sadu (do kraja maja) i u Nišu (do početka septembra), što će nam omogućiti bolju komunikaciju s partnerima na ovom području.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Godinama su kritičari vlasti mogli da rade šta hoće – vlast to nije dodirivalo. Sad vlast može da radi šta hoće – pobunu to ne dodiruje i ona se širi. Vučićev legitimitet je konačno otišao dođavola i nema nazad
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
