Potpisivanjem ugovora o preuzimanju Somboleda od strane hrvatske Lure, predviđeno je ulaganje u iznosu od 25 miliona evra za period od pet godina. U naredne tri godine biće uloženo 90 odsto ugovorom predviđenih sredstava, sa tendencijom da ovo srpsko preduzeće postane jedan od dominantnijih proizvođača mlečnih proizvoda na domaćem tržištu
Privatizacija somborske mlekare Somboled započela je 1991. godine po tada važećem zakonu: vlasnici tri četvrtine mlekare postali su tadašnji i bivši zaposleni. Sa kapacitetom od 100.000 litara prerađenog mleka dnevno uspešno je poslovala sve ove godine, ali za dalji razvoj, za uvođenje nove tehnologije, bez koje nastup na evropsko tržište nije moguć, sredstava nije bilo. Ispostavilo se da je neophodno, kao i za mnoge druge uspešne i neuspešne ovdašnje firme, pronaći strateškog partnera voljnog da uloži novac u dalji razvoj. „Upravni odbor je došao do zaključka da je najbolji model privatizacije dokapitalizacija, što je prihvaćeno i na skupštini akcionara“, rekao je na početku razgovora za „Vreme“ generalni direktor inženjer Branko Popović. „Interes su iskazali britanska finansijska kuća ‘Salford’, rusko-srpski holding ABS i Lura a.d. iz Zagreba, koja je i odabrana za buduće partnerstvo kao najbolji ponuđač.“
„VREME„: Šta je uticalo da se odlučite baš za ovog partnera?
Branko Popović: Lura a.d. je, pre svega, prerađivač mleka što je za nas veoma značajno, ali i zato što ima i svoje „brendove“ koje uspešno izvozi na zapadno tržište i koji će se već početkom sledeće godine proizvoditi i u Somboledu, zato što ima dobro razvijenu distributivnu mrežu i zato što je ponudila najviše novca. Ponuđeni plan investiranja je po našoj oceni bio ubedljivo najbolji za Somboled kao i za zaposlene u njemu, ali i za male akcionare i proizvođače mleka koji nas snabdevaju sirovinama.
Šta to konkretno znači?
Sa devet miliona evra direktnog ulaganja i otkupom dela deonica malih akcionara za još dva miliona Lura je postala većinski vlasnik Somboleda i trenutno je vlasnik 90 odsto Somboleda. Do kraja godine u novu tehnologiju biće uloženo 13 miliona evra, a ukupno, za prve tri godine, u Somboled će biti uloženo ukupno 25 miliona evra. Ugovorom je predviđeno da sve deonice koje preostali mali akcionari ponude na prodaju moraju biti otkupljene najniže po ceni od 5,15 evra, koja je postignuta u dokapitalizaciji. Novi vlasnik se takođe obavezao da u sledećih pet godina neće biti tehnoloških viškova, praktično da niko neće biti otpušten, a i nakon isteka tog roka, ako neko bude proglašen viškom, biće isplaćena otpremnina od 300 evra za svaku godinu radnog staža. Nijedan drugi potencijalni partner to nije ponudio.
Kakvi su planovi za budućnost?
U Somboledu se sada pravi mlekara koja će zadovoljavati sve evropske standarde. Do sada smo, pored ostalog, bili poznati kao jedini proizvođač feta sira na prostoru bivše Jugoslavije. Postojeća linija za proizvodnju mekih i polutvrdih sireva se osavremenjava i kapaciteti povećavaju. U toku je temeljna rekonstrukcija postojećih objekata, toliko temeljna da se slobodno može reći da se iznova gradi, kako bi se instalirala najmodernija oprema za proizvodnju i pakovanje fermentisanih mlečnih proizvoda – jogurta, po najstrožim standardima i sa HACCP sistemom kontrole kvaliteta. Uskoro će proizvodni kapaciteti Somboleda biti udvostručeni, a za nekoliko godina višestruko veći. Naša produkcija je u 2003. godini iznosila 12 miliona tona proizvoda, a do 2008. proizvodnja bi po planu trebalo da dostigne 40 miliona tona. Finansijski gledano, ukupan prihod bi sa 14 miliona evra ostvarenih 2003, na kraju 2008. porastao do skoro 45 miliona. To je ono što je projektovano.
Jogurti sa Somboledovim znakom već postoje na našem tržištu. Kako je to moguće kad se proizvodni pogon tek priprema?
S obzirom na to da su naši pogoni u rekonstrukciji i oprema nije montirana, jogurti sa brendom Somboled proizvode se u kapacitetima Lure u Zagrebu i kroz uvoz se plasiraju na naše tržište. Tako, uslužnom proizvodnjom, Lura pomaže Somboledu u borbi s jakom konkurencijom na srpskom tržištu: trenutno se u prodaji nalazi osaam vrsta jogurta iz Somboledovog asortimana proizvodenih i pakovanih u Luri. Moram naglasiti da svi ti proizvodi sa brendom Somboled, koji se trenutno uvoze, po ceni su povoljniji od sličnih proizvoda tog kvaliteta na našem tržištu, a već krajem ove i početkom sledeće godine, kad se pokrene proizvodna linija u našim pogonima, očekujemo za potrošače još povoljnije cene, jer nas više neće opterećivati carine i razne druge dažbine koje se pri uvozu plaćaju.
Srpsko tržište potresa nestašica mleka. Kada se to ima u vidu, da li će ubuduće imati šta da se prerađuje u toliko proširenim kapacitetima?
Somboled je i do sada imao dobro organizovan otkup mleka sa društvenih i privatnih farmi, ali i od malih individualnih proizvođača. Otkup u tom obimu u svakom slučaju neće ubuduće biti dovoljan tako da planiramo da u narednom periodu pomognemo izgradnju 300 mini farmi sa po 40 krava muzara koje će u budućnosti predstavljati sirovinsku bazu za proizvodnju mlečnih proizvoda ove fabrike. To će biti farme koje će raditi po evropskom modelu, sa odvojenim izmuzištem, laktofrizom i svom ostalom infrastrukturom koja je za primarnu proizvodnju mleka danas neophodna. Za tu svrhu Somboled će zajedno sa zainteresovanim proizvođačima, ulaziti u kreditne aranžmane sa komercijalnim bankama i Fondom za razvoj. Da bi se jedna takva farma izgradila, potrebno je oko 100.000 evra. S jedne takve farme će u Somboled stizati od 250.000 do 300.000 litara mleka. To je investicija koja se isplaćuje za svega četiri godine. Somboled će potpisivati ugovor sa primarnim proizvođačima na deset godina, tako da farmeri imaju sigurnost plasmana svojih proizvoda. Jer, poznato je, proizvesti je najlakše, problem je proizvedeno prodati. Nažalost, krediti su još uvek nepovoljni. Problem je i sama procedura pribavljanja dozvola za gradnju, koje traje čak četiri meseca. Na stranu što za dozvole treba platiti i do neverovatnih 300.000 dinara. Koristim priliku da apelujem na državne organe da proceduru pojednostave, da farmeri mogu da rade i od svog rada da žive.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
