Studenti u blokadi uspeli su da u roku od dva sata organizuju simultane proteste ispred javnih servisa u Beogradu i Novom Sadu, da okupe hiljade građana po kišnoj noći a da to niko od organa vlasti ne sazna pre nego je akcija već počela. Šta je preostalo vlasti? Spin, koji joj se kao bumerang obija o glavu i ljutita predsednikova faca zbog toga što je poslednjih nedelja pet koraka iza svakog studentskog poteza. Šta je taj događaj na duže staze, a posebno pred 15. mart, pokazao kada je reč o studentima, šta o građanima, a šta o vlasti, posebno o predsedniku Aleksandru Vučiću
Scena broj 1: Utorak, 10. na 11. mart, oko 2.30 ujutru, kiša pada na mahove. Stotine studenata i građana nalaze se ispred zgrade RTS. Skaču i pevaju: “Ko ne skače, taj je Ćaci.”
Dovoljno je bilo da posle deset uveče društvenim mrežama krene da kruži poruka o blokadi RTS i studentski poziv “pridružite se”, pa da se više hiljada ljudi sjati u gluvo doba noći, da tamo budu satima, da donose hranu i sve što je potrebno, da sve vrca od energije. Da li možete da zamislite takvu situaciju pre godinu dana?
Scena broj 2: Takovska 10 je u mraku (i bukvalno). Svetlost dopire sa dva prozora. Jedan je otvoren. Kamera N1 zumira – tamo unutra neko gleda televiziju, upravo na N1 prati protest ispred svoje zgrade i medija u kom radi.
Scena broj 3: Jutro je, više ljudi se provlači kroz uski prolaz, gde je rasečena žica. Liči na podrumske prostorije. Muškarac koji skače unutra čini to iz poluležećeg položaja, njih šestorica čekaju na red. Nisu u pitanju spasioci niti vežba speleologa. Reč je o novinarima Javnog medijskog servira, onog čija je koleginica dan ranije studente u blokadi nazvala ruljom. Idu na posao.
Scena broj 4: Žandarmerija u punoj opremi brzim korakom ide prema ulazu u RTS. Usput, jedan od njih udara čoveka u civilu koji im se ne sklanja sa puta, možda pokušavajući da uđe u stroj. Udarac je jak, čoveku je raskrvavljeno oko. Redarka trči za njim da mu pomogne, jedan od studenata viče: “Gospodine, je li vam treba pomoć?”, neko drugi dovikuje: “Pomozite mu.” Ali žrtva policijske brutalnosti – ispostaviće se, policajac u civilu – skoro da protrčava pored svih, bez reči.
Dva sata kasnije: Aleksandar Vučić na svom Instagram profilu objavljuje (mesto: Klinički centar Srbije): “Lazar Baćić, policajac, napadnut je od strane boljševičkih plenumaša ispred zgrade RTS. Zadobio je teške telesne povrede. Jezive. Udarili su ga bokserom. Nasilnici misle da im je sve dozvoljeno. Nije. Odgovaraće za svako nasilje koje su počinili. Toliko o mirnim demonstrantima i nadasve ugroženim. Pobediće normalna Srbija, pobediće demokratska Srbija.”
Snimci onoga što se zaista dogodilo već se uveliko šire društvenim mrežama i prenose u profesionalnim medijima. Brzina urušavanja spinova sve je veća; ovoga puta meri se minutima.
Jutro posle: premijer u ostavci M. Vučević optužuje nekog studenta ili pripadnika neke opozicione stranke za “sramni napad” na policajca Baćića; Milenko Jovanov ide korak dalje – radi se o hibridnom ratu, izjavi, aludirajući na to da snimak možda nije autentičan. Kažu to obojica i ne trepnu.
Šta se moglo videti iz blokade javnih servisa? Šta je taj događaj na duže staze, a posebno pred 15. mart, pokazao kada je reč o studentima, šta o građanima, a šta o vlasti, posebno o predsedniku Aleksandru Vučiću?
KRETANJE UNAZAD
Ovaj se režim, između ostalog, temeljio na popularnosti Aleksandra Vučića, koji se ponaša kao kič selebriti. Uz to, strogi naredbodavac što se ljuti na svoje podređene dok oni ponizno klimaju glavama, čovek iz naroda sa svakim na “ti” što ne zna da koristi moderna “sokoćala”, sveprisutan i svenadležan i – što je najvažnije – čovek koji kontroliše celu zemlju, od skupštine stanara do svih institucija.
Ali odjednom je ta slika počela da se kruni i svakim danom postaje sve otužnija, a on izgleda kao loš glumac koji u poznim godinama pokušava da se vrati na scenu. A sve mu izmiče iz ruku, od koalicionih partnera – videlo se to u onom prepucavanju Dačića i Vučića koje, izgleda, nije bilo samo igra za javnost – preko političkih strategija i spinova do dnevnih događaja.
Otuda je blokada javnih servisa bila jedan u nizu, ali važan, pokazatelj. Studenti u blokadi uspeli su da u roku od dva sata organizuju simultane proteste ispred javnih servisa – Radio-televizije Srbije u Beogradu i Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu – i da okupe hiljade građana po kišnoj noći a da to niko od organa vlasti ne sazna pre nego je akcija već počela. Šta je preostalo vlasti? Spin, koji joj se kao bumerang obija o glavu i ljutita predsednikova faca zbog toga što je poslednjih nedelja pet koraka iza svakog studentskog poteza.
Studenti u blokadi režimu su organizaciono, idejno, po energiji i kreativnosti – nedostižni. Jasno je to i po grotesknim pokušajima vlasti – koja, uzgred, ima sve resurse – da imitira sve što su studenti već uradili – od vulgarnog odgovara (crveni srednji prst) na crvenu šaku do tragikomičnog kampovanja kod Pionirskog parka.
ŠTA POSLE SPINA
I ponovo se postavlja pitanje – šta je preostalo vlasti kada se na ulice grada slije stotine hiljada ljudi? Već stižu novi snimci dočeka studenata, nastavak društvene katarze.
Vučić uporno koketira sa idejom nasilja. S jedne strane, na taj način pred 15. mart plaši građane kako bi što manje njih izašlo na protest.
Isto to radi kada se rasipa zatvorskim kaznama za buduće demonstrante, baš na RTS, gde predviđa da će u subotu biti počinjena najteža krivična dela protiv Republike Srbije.
“To je napad na ustavno uređenje Republike Srbije u skladu sa članom 308 i 309 Ustava Republike Srbije”, obraća se Vučić. “Za 308 je propisana kazna zatvora od tri do 15 godina. Za 309 imate različite stavove, ali ono osnovno – podsticanje i podstrekavanje na sprovođenje napada na ustavno uređenje Srbije, od šest meseci do pet godina”.
Ako je suditi po dosadašnjim protestima, ta taktika ne radi jer se strah istopio.
S druge strane, činjenica jeste da, kada većina prestane da veruje u spinove vlasti, sledi – nasilje. Videlo se to, recimo, u slučaju Vladimira Putina i Redžepa Erdogana. Ovo bi trebalo imati u vidu kada se govori o scenariju u kojem bi vlast uspela da uguši ove proteste, kao da ništa nije bilo. Međutim, da bi se to i desilo – ako izuzmemo različitost konteksta – potrebno je da postoji iole snažan moral u aparatu sile, te da je tiha većina građana ipak na strani vlasti, odnosno nespremna da deluje. A teško da je to u današnjoj Srbiji slučaj.
Konačno, poslednji važan element – vlast uporno pokazuje da je spremna na sve, čak i da žrtvuje svoje – pione posebnih namena. Otuda, a studenti u blokadi pokazuju da su toga zadivljujuće svesni, treba zadržati neprestanu budnost i smirenost, ne reagovati na provokacije i ne ulaziti u režimske igre. A to baca svetlo na još jedan element koji je sadržao protest ispred javnih servisa.
TA SKUPA REČ – FOKUS
Naime, godinama su se, kako opozicioni političari tako i kritičari vlasti, pa i mediji koji nisu pod kontrolom režima, pecali na (skoro) svaku udicu koju bi vlast bacila, te bi se pažnja rasipala na mnogo strana. A nisu to bile ni udice, nego parangali u nizu. Studenti u blokadi kao da imaju imunitet na ovu vrstu ometanja.
Ubrzo nakon što je otvoren kamp kod Pionirskog parka, a tamošnje bizarnosti počele da privlače pažnju, studenti u blokadi su preko noći vratili fokus na zahteve i proteste, na događaj koji sledi i pritisak na medij koji je u obavezi da izveštava objektivno, ali to ne čini (uz to, tamošnji novinari i novinarke informativne redakcije znali bi dobro da rade, ako bi to hteli).
I NARAVNO, RTS
U trenutku kada zaključujemo ovaj broj (utorak, 11. mart) traje 20. sat blokade. Građani se i dalje u velikom broju okupljaju ispred Takovske 10. A RTS je još na početku apelovao na studente “da odustanu od nasilne blokade”, te njihovu akciju opisao kao “opasan iskorak u otvorene sukobe sa nesagledivim posledicama”.
Tokom dana se grupa zaposlenih u RTS, inače članova neformalne grupe Naš protest, obratila studentima i podržala njihove zahteve i borbu. Oni su apelovali i na svoje kolege da ne ulaze u zgradu dok traje blokada: “Sačuvajte ljudsko dostojanstvo, ako vam je neodgovorno ponašanje našeg rukovodstva onemogućilo bezbedan ulazak, ne dozvolite da vas u zgradu uvode na sporedne ulaze, tajne prolaze i kroz prozore”. Upućeni kažu da je atmosfera u RTS napeta i mučna i da se nezadovoljstvo otvoreno iznosi.
Na sajtu RTS stoji nekoliko vesti, više priloga u kojima se prati događaj blokade, kao i izjave Brnabić, Vučića i Vučevića (naslovi oba su u crvenoj boji), Zlatibora Lončara i Dejana Ristića… Od studentskih izjava, pročitan je samo poziv na blokadu. Objavljen je i snimak na kojem Žandarmerija udara policajca Baćića, propraćen rečima: “Na društvenim mrežama širi se snimak na kome se, kako studenti tvrde, vidi trenutak povređivanja policajca”.
Vaše pravo da znate sve.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
