foto: risto božovićRezultati prvog kruga suočavaju Đukanovića sa za njega dramatičnom činjenicom – da se trend pada poverenja u Demokratsku partiju socijalista nastavlja, ali i da je njegova popularnost manja od one koju uživa stranka na čijem je čelu. Uspeh Jakova Milatovića i nastavak rasta popularnosti Pokreta Evropa sad ne može da se tumači samo onim što analitičari nazivaju “strateško prelivanje glasova”
Crnogorski građani su podelili packe elitama svih političkih subjekata koji na bilo koji način participiraju u vlasti u Crnoj Gori. Drugim rečima, potpredsednik jedne vanparlamentarne stranke, Jakov Milatović, snažno je zagrabio u biračko telo dobivši gotovo 30 procenata poverenja građana koji su u nedelju izašli da biraju novog predsednika države. Ovo nije bilo prvo testiranje potencijala Pokreta Evropa sad (PES), koji je već na prošlogodišnjim lokalnim izborima u više od polovine crnogorskih opština pokazao da je snažno zajahao na talasu nezadovoljstva stanovnika Crne Gore prouzrokovanog političkom i institucionalnom krizom. Ali, ovo jeste prvenstveno poruka upućena onima koji se smatraju pobednicima parlamentarnih izbora 2020. godine, i onima koji su nakon gotovo tri decenije tada izgubili apsolutnu dominaciju na političkoj sceni. Ta poruka glasača se odnosi na – promene. Ne samo u narativima, već i promene nosilaca politika. Građani su ovog puta izašli na glasanje neopterećeni strahom i sa jasnom rešenošću da čitav proces vrate njegovom izvornom značenju – izboru. To je možda i najveći iskorak učinjen proteklog vikenda u Crnoj Gori.
Ovo je prvi put da će se o novom predsedniku Crne Gore odlučivati u drugom krugu glasanja i prvi put da, po svemu sudeći, kandidat Demokratske partije socijalista nije apsolutni favorit. Sve su prilike da Jakov Milatović, koji je dobio nepodeljenu podršku stranaka čiji kandidati nisu prošli u drugi krug, ima značajan korak prednosti pred aktuelnim predsednikom države Milom Đukanovićem. Đukanović će se prvi put na biralištima 2. aprila naći u situaciji na koju nije navikao i sa kojom nema iskustva – neizvesnošću.
Rezultati prvog kruga su otkrili još jednu za njega dramatičnu činjenicu. Ne samo da se trend pada poverenja u Demokratsku partiju socijalista nastavlja, već je i njegova popularnost manja od ugleda stranke na čijem je čelu. On je na ove izbore izašao kao neprikosnoveni lider i uticajna politička figura, koja će biti brana negativnim trendovima i faktor stabilizovanja partije koju vodi gotovo od osnivanja. Pokazuje se, međutim, da je on glavni balast njenoj reformi i adaptaciji na nove odnose snaga i da to građani vide, pa i oni koji podržavaju DPS.
ŠTA MILO KRIJE U DŽEPOVIMA?
U drugi krug predsedničkih izbora Milo Đukanović ulazi sa Jakovom Milatovićem. To je prokomentarisao tvrdnjom da su rezultati upravo onakvi kakvim su ih i očekivali i da znaju u kojim se “džepovima” kriju resursi koji će ga odvesti do konačne pobede. Jakov Milatović je rezultat predstavio ne samo kao uspeh PES, već i pobedu svih onih snaga koje su se borile protiv politike koju personalizuje Đukanović, kako je rekao, “čovek prošlosti, podela i siromaštva”. Poruke podrške koje su mu uputili Andrija Mandić (DF), Aleksa Bečić (Demokrate), Dritan Abazović (URA) i Predrag Danilović (UCG) nazvao je “jako dobrim”, naglasio da svi skupa imaju obavezu da zapečate pobedu u drugom krugu i na taj način otvore vrata za jednu “demokratičniju i ekonomski razvijeniju Crnu Goru”.
Činjenica da je kandidat DPS-a u prvom krugu osvojio najviše glasova očigledno nije nikakva garancija njegove neprikosnovenosti u nastavku izbora. Stvarnost govori upravo suprotno. Iako je i na prethodnim izborima za poslanike Đukanovićeva partija dobila najveću podršku građana, nije uspela da obezbedi skupštinsku većinu i danas u radu parlamenta učestvuje iz opozicionih klupa. No, koji su to resursi na koje računa aktuelni predsednik? Reč je, pre svega, o biračkom telu u sredinama naseljenim manje brojnim narodima, gde je na ranijim izborima osvajao daleko veći broj glasova, i svakako mnogobrojna dijaspora koja očigledno nije bila aktivirana na startu trke. Osim “buđenja” Albanaca i Bošnjaka, koji su u prvom krugu očigledno ostali kućama, Đukanović će morati da oštro pospeši izlaznost sopstvenog biračkog tela i onog tradicionalnih partnera Liberalne partije i Socijademokrata, i probudi ih iz “pobedničke letargije” koja je morala biti prekinuta pre dve godine.
SUSRET U HILTONU
Odluka Mila Đukanovića i Andrije Mandića da pokvare igricu, izbegnu najavljeni drugi krug suočavanja na javnom servisu i samostalno završe dijalog u hotelu Hilton, zavaljeni u fotelje nalik onima iz Zelenog salona hotela “Crna Gora”, nije pomogla ni jednom ni drugom. Kamera sa difuznim filterom, kao u romantičnim limunadama, oni u gotovo identičnim odelima i kravatama na tufne, gde je kravata onog drugog negativ kravate onog prvog, samo su pojačale svest o režiranosti čitavog događaja. Poruka o važnosti demokratskog dijaloga je udarila u zid neutemeljenosti tog surogata političke realnosti. Ovo rušenje prethodnih dogovora sigurno je bilo kažnjeno u prvom krugu, građani su se pokazali daleko zrelijim no što su zaključivali kreatori ovog izbornog hepeninga. I zaista, teško je bilo očekivati da su glavni kreatori podele stanovnika Crne Gore po nacionalnoj liniji i ključni generatori duboke netrpeljivosti preko noći postali promoteri demokratskog dijaloga i kompromisa.
Iako treba pozdraviti promenu njihovih političkih narativa, sam po sebi se nameće zaključak da će vrlo teško moći da se vrate na prepoznatljiv konfliktni model političkog ponašanja. I danas bi rado zaboravili taj susret u Hiltonu. Đukanović već u borbi da zadrži predsedničku fotelju, a potom obojica u osvajanju parlamentarnih stolica. Nova promena bi građane samo uverila u njihovu neiskrenost i produbila dalje nepoverenje.
Đukanovićevi izborni stratezi će svakako vrlo brzo dobiti otkaz zbog tvrdnje da će raspuštanje parlamenta i zakazivanje vanrednih parlamentarnih izbora biti potez koji će ga podići na izbornoj lestvici. To ne samo da se nije dogodilo, već se izbori zakazani za 11. jun sada čine ne samo previše blizu, već i dramatično opasnim. Upravo zbog činjenice da će se bilo kakva strateška promena u političkim narativima doživeti pre svega kao izborna manipulacija i poslati poruku o panici i nedoslednosti.
PREGRUPISAVANJE U CENTRU
Nastavak rasta popularnosti PES-a ne može da se tumači samo onim što analitičari nazivaju “strateško prelivanje glasova”. Reč je o situaciji u kojoj građani procenjuju potencijalne rezultate i šanse kandidata u drugom krugu i opredeljuju se na osnovu tih procena, a ne simpatija koje imaju prema kandidatu političke grupacije kojoj pripadaju ili joj gravitiraju. Naime, za deset procenata je bolji rezultat Milatovića od onog koji je ostvario Pokret Evropa sad na oktobarskim izborima. Ako tome dodamo isti procenat manje izlaznosti nego u oktobru, suočavamo se sa daleko ozbiljnijom strateškom promenom, a ne samo sa pukim prelivanjem glasova. Naravno, ne treba zanemariti i događaje koji su prethodili Milatovićevoj kandidaturi. Građani su neprihvatanje kandidature njegovog partijskog kolege Milojka Spajića doživeli kao nepravedno i kao pokušaj eliminisanja najozbiljnijeg konkurenta Đukanoviću.
Zašto svi grozničavo analiziraju rezultate prvog kruga? Zato što oni u velikoj meri otkrivaju sliku odnosa snaga u budućem parlamentu, uzlete i padove aktuelnih partijskih lidera, ali i izgled buduće Vlade. Tim pre što je kampanja za parlamentarne izbore upravo počela ovom trkom za predsednika i ne ostavlja mnogo prostora za ozbiljne manevre. Demokratski front se suočava sa najavljenim padom podrške, Demokrate stagniraju i strateškim dogovorom sa Pokretom URA, koji nisu uspeli da materijalizuju kroz izborne glasove, nude koaliciju širokog centra Pokretu Evropa sad. Evropa sad se pozicionirala kao snaga sa najvećim pregovaračkim kapacitetom i sigurno je da će diktirati uslove eventualnih koalicionih lista. Čvrsto su zajahali na talasu nezadovoljstva građana i ukoliko budu svesni činjenice da svaki talas kad-tad udari u obalu, doista mogu već od juna promeniti političku scenu Crne Gore.
Ukoliko Jakov Milatović postane novi predsednik i ostane dosledan u svojoj poruci da će biti predstavnik svih građana, od njega se očekuje da napusti partijske funkcije. Ukoliko to uradi, što bi bio dalji demokratski iskorak, PES će imati jedan adut manje već na izborima u junu. Pobeda uvek ima i svoje drugo lice. U suprotnom, PES bi se mogao pokazati samo drugim licem Demokratske partije socijalista. Više populističko i manje nacionalističko.
U drugom krugu predsedničkih izbora suočiće se Milo Đukanović i Jakov Milatović. U prvom krugu, aktuelni predsednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović osvojio je 35,37 odsto glasova (ili 119.673 glasa), zamenik predsednika Pokreta Evropa sad (PES) Jakov Milatović 28,92 (97.858), a jedan od prvaka Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić 19,32 odsto (65.386). Predsednik Demokrata Crne Gore Aleksa Bečić dobio je 11,10 odsto (37.562), predstavnica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković 3,15 (10.669), predsednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović 1,38 (4.652), dok je nezavisni kandidat Jovan Radulović osvojio 0,76 odsto (2.574).
Kako su predmeti sklanjani od kontrole, istrage usmeravane prema građanima koji su tražili zaštitu, a tužioci ostajali bez odgovora policije? Branko Stamenković govori o nalazima komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, odgovornosti svojih kolega i tome šta je potrebno da institucije ponovo rade po zakonu
Ko sada odlučuje o Vladi i programu, plenumi ili poslanici? O tome u Studentskom pokretu i među ljudima sa liste postoje različita viđenja, ali se traži srednje rešenje, saznaje “Vreme”. Kako god bilo, program na preko hiljadu stranica već postoji
Odlazeća vlast se prema državi ponaša kao prema stanu iz kog se iseljava posle izgubljenog spora. I sve vreme glasno viče da joj komšije ruše zgradu
“Osnovni prioritet nove vlade treba da bude očuvanje zaposlenosti i rast standarda stanovništva. I to uopšte neće biti lako ostvarivo jer ćemo imati pad zaposlenosti u klijentelističkim firmama koje su sarađivale sa bivšim režimom. Neke će se zatvoriti, ali je tu važno što će mnogi ljudi ostati bez posla. U slučaju velikih privatnih preduzeća koja imaju teškoća, vlada treba da se anagažuje da te firme preuzmu bolji vlasnici kako bi se sačuvale hiljade radnih mesta. Taj slučaj ćemo imati već sa firmama Davora Macure, među kojima je i ‘Idea’”
Koliko novca iz Plana rasta je za nas nepovratno izgubljeno, koliko je zaleđeno i koliko nas još čeka? Šta Srbija treba da uradi da bi ta evropska sredstva dobila i šta od toga imaju građani? Smeši li se novo poglavlje u odnosima Brisel–Beograd
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
