Da li se iza najave prodaje Mobtela, koju je podržao i Bogoljub Karić, krije "dogovorno rešenje" spornog pitanja vlasništva
Poslednju najavu prodaje kompanije Mobtel 063 prošle nedelje istovremeno su objavili ministar saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević i jedan od vlasnika preduzeća BK Trejd Moskva Bogoljub Karić.
Pomenute najave podrazumevaju stavljanje na tendersku prodaju kompanije Mobtel 063 osnovane aprila 1994. godine i registrovanu kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Kompanija je osnovana između Javnog preduzeća PTT Srbija i inostranog preduzeća BK Trejd Moskva. Po tadašnjem ugovoru BK Trejd se obavezao da za dobijanje „zlatne deonice“ uloži 67 miliona dolara za opremu NMT mreže 061 i položi milion dolara u kešu, dok je PTT Srbija postala vlasnik kompanije na osnovu dopuštenja za pružanje usluga mobilne telefonije i dodeljivanjem delova infrastrukturne mreže. Zanimljivost je da su braća Karić preduzeće BK Trejd iz Moskve osnovali sa 3500 rubalja ili 100 dolara osnivačkog kapitala. Mobtel je dobio ekskluzivno pravo na monopol u mobilnoj telefoniji, što je četiri godine suspendovano prodajom Telekoma Srbija grčkim i italijanskim partnerima i formiranjem mreže 064.
Usled sankcija, oprema za NMT mrežu nabavljana je preko više zemalja poput Rusije, Kipra, Bugarske, Tadžikistana, Kirgistana, Grčke, Rusije i Ukrajine, a knjižena je kao „oprema za uvođenje mobilne telefonije u Tadžikistanu“. Spomenuta oprema je zapravo i ključ spora između Mobtela i PTT Srbija, jer se na osnovu uloženog kapitala procenjuje i stvaran udeo BK Trejda u akcijama Mobtela. Prema podacima Odeljenja za privredni kriminal MUP-a Srbije koji su dostavljeni PTT Srbija, kaže se da je umesto ugovorenih 67 miliona BK Trejd uložio 47 miliona dolara, što odgovara udelu u akcijama u visini od 36 odsto. Za PTT Srbija je sporna i činjenica da ovo državno preduzeće nije dobilo ni dinara od profita zajedničke kompanije, sem tri odsto koje je Mobtel uplaćivao za razvoj delatnosti. Tokom 2001. godine Mobtel je, kako navode u PTT-u, prestao da uplaćuje i nadoknadu za svaki novi mobilni telefonski priključak u visini od 1,5 dolara. Na osnovu toga, potražnja PTT-a prema Mobtelu iznosi oko 82 miliona eura, plus 1250 milijardi dinara za naknade novih telefonskih priključaka.
SPORNI DETALJI: Pojedini ekonomisti bili su začuđeni činjenicom kako Mobtel uopšte može da posluje kada je, na primer, prijavljeni gubitak za 2001. godinu iznosio 16,565 milijardi dinara, dok je tadašnja ukupna vrednost kompanije iznosila 15,3 milijarde dinara. Iznos prikazanog fiktivnog gubitka trebalo je da pripadne PTT Srbija, ali je Mobtel dati iznos iskoristio za pokrivanje pomenutog gubitka.
Prema odavno javno izrečenim sumnjama o malverzacijama prilikom kupovine opreme najspornije su fakture, u kojima su zapisani navedeni iznosi kupljene opreme, bez taksativno navedenih stavki o tome šta je konkretno i po kojoj ceni kupljeno. Upućeni u ovu oblast tvrde da na fakturama namerno nije navedena kupljena oprema kako bi se prikazalo da su uložena sredstva u iznosu od 67 miliona dolara, iako je navodno stvarna vrednost kupljene opreme bila dvadeset miliona dolara manja. Trgovinski sud za sada nema jasne dokaze o malverzacijama u Mobtelu, ali se čini kao da je Karićima ponuđena nagodba – ukoliko pristanu da završe posao oko prodaje Mobtela i odreknu se jednog dela udela, mogu da očekuju da će prestati da se preispituje poslovanje kompanije.
S obzirom na to da nijedan inostrani partner trenutno ne pristaje na kupovinu dela Mobtela, za prodaju najvećeg mobilnog operatera u Srbiji potrebno je definisati vlasništvo unutar same kompanije, a zatim dogovor oba partnera o njenoj prodaji Mobtela.
„Utvrđivanje vlasništva unutar kompanije Mobtel još nije završeno jer taj posao rade i privremena uprava u kompaniji i istražni organi, koji nisu dali završnu reč. Zbog toga se još ne zna pravi odnos vlasništa u kompaniji Mobtel 063. Ukoliko država tako odluči, PTT će da proda svoj deo akcija na javnom tenderu, naravno zajedno sa drugim partnerom. Pretpostavljam da će se Mobtel prodati tek nakon Zakona o telekomunikacijama koji bi popravio položaj države, a i položaj potencijalnog kupca“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Jovan Birač, direktor sektora za informisanje Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija.
ISPUNJENE OBAVEZE: Ekipa „Vremena“ nije uspela da stupi u kontakt s nadležnima u Mobtelu 063 koji su grupno otputovali na proslavu povodom godišnjice kompanije Mobilna Srpske. Generalni stav BK Trejda je da ne žele previše da se brane, već puštaju nadležne organe da ukoliko je bilo nepravilnosti u poslovanju kompanije, to i dokažu. Na sve objavljene podatke zvaničnici BK Trejda odgovaraju da je sve rađeno po tada važećim zakonima, navodeći da je Savezni devizni inspektorat još 1998. godine utvrdio da je strani ulagač (BK Trejd Moskva) ispunio sve obaveze u iznosu od 99,48 odsto. U periodu od 1994. do 2000. godine, kako navode zvaničnici BK Trejda, ovo preduzeće je PTT-u uplatilo 6.991.000 tadašnjih nemačkih maraka, a uredno su izmirene sve takse za postpejd priključke. Neraspoređena dobit je po odluci Upravnog odbora Mobtela zadržana u ukupnom kapitalu firme.
Prema najnovijim izjavama datim srpskim medijima, Bogoljub Karić kao da je jedva dočekao da se reši brige oko Mobtela i profita koji mu ova kompanija donosi. Međutim, upućeni u ovu problematiku tvrde da će Karići pristati na prodaju tek onda kada snaga argumenata suprotne strane bude toliko jaka da se ne može osporiti.
INOSTRANA INVESTICIJA: Dosadašnje interesovanje inostranih mobilnih operatera pokazalo je da ne postoji mogućnost kupovine dela Mobtela, već samo cele kompanije. Procenjuje se da mreža 063 ima više od milion korisnika, a da se ukupna vrednost celokupnog Mobtela kreće od 600 miliona do jedne milijarde eura. Potencijalni investitor kupuje prvenstveno tržište, pa će na cenu kompanije Mobtel uticati i to da li će država (i kada) ponuditi licencu trećem operateru mobilne telefonije. Svakako, nijedna strana kompanije neće investirati na tržištu gde ne postoji jasno regulisana pravna regulativa, pa se narednih nedelja može očekivati konačno donošenje zakona o telekomunikacijama.
U nagađanjima šta će se dogoditi s novcem dobijenim od prodaje Mobtela ima raznih scenarija poput onog da će Vlada, kao i Milošević svojevremeno prilikom prodaje dela Telekoma Srbija, dobijeni novac iskoristiti za održavanje na vlasti. Najverovatnija je teza da će dobijeni novac država iskoristiti za kupovinu 29 odsto akcija italijanskog STET-a u Telekomu Srbija. Na taj način bi trenutno važeći akcionarski ugovor u Telekomu, koji stranim partnerima STET-u i OTE-u omogućava pravo veta na sve odluke većinskog vlasnika PTT Srbija, bio poništen. Sklapanje novog akcionarskog ugovora omogućilo bi napokon državnu kontrolu jedne od najvažnijih srpskih kompanija. „Pitanje šta će se dogoditi s novcem dobijenim od prodaje našeg dela akcija u Mobtelu prevazilazi okvire PTT-a. Država odlučuje o tome šta će se dogoditi sa dobijenim novcem, ali gotovo je sigurno da neće biti potrošen za isplatu penzija ili kupovinu socijalnog mira“, napominje Birač. Trenutno PTT Srbija, zbog posedovanja akcija u obe mreže mobilne telefonije, krši važeće antimonopolske preporuke Evropske unije.
„Trenutak za prodaju Mobtela je najgori mogući jer su cene akcija mobilnih kompanija na svetskim berzama u padu. Mnogi veliki mobilni operateri su propali zbog uvođenja treće generacije mobilne telefonije. Istraživanje G17 PLUS o uvođenju trećeg operatera pokazalo je da većina korisnika mobilne telefonije u Srbiji nije zadovoljna cenom i kvalitetom pružene usluge“, kaže za „Vreme“ Milko Štimac iz G17 PLUS.
Mnogi stručnjaci napominju da dolazak stranog investitora neće doneti potrebnu liberalizaciju tržišta u oblasti mobilne telefonije u Srbiji. Prema preporukama Svetske trgovinske organizacije, realna i fer konkurencija isključuje diskriminaciju, treba da postoje transparentnost, razlike u cenama, nezavisne regulative i sprečavanje zloupotrebe informacija, te nezavisno regulatorno telo koje je u stanju da efikasno kontroliše dominaciju i monopol pojedinih kompanija na tržištu. Danas je Srbija, nažalost, još daleko od dostizanja takvih standarda.
Prema studiji G17 PLUS urađenoj ove godine, u većini susednih zemalja na tržištu su zastupljena tri operatera mobilne telefonije. U Mađarskoj više od polovine građana ima mobilne telefone, a kompanije koje rade su Westel, Pannon GSM i Vodafone. U Rumuniji pretplata za korišćenje mobilne telefonije košta deset eura, a postoji žestoka konkurencija između operatera MobilRome (čiji je vlasnik Telekom Francuske) i Mobifon (vlasništvo kanadskog TIWC-a i kompanije Vodafone). Treći operater Rom Telekom učestvuje na tržištu sa manje od pet odsto.
Kao prvi među potencijalnim kupcima Mobtela 063 pojavio se engleski Vodafone, dok se u poslednje vreme, posebno nakon posete jugoslovenske delegacije Norveškoj, spominje i TeleNor, koji je čekajući razvoj na tržištu Srbije odustao od investicija u Crnoj Gori. Kao još četiri zainteresovane kompanije spominju se Orange, slovenački Simobil, švedski T2 i Alkatel.
Postoji izvesna bojazan za gubitak dela mreže mobilne telefonije na Kosovu, pa pojedinci užurbanu pripremu za prodaju Mobtela 063 vide kao želju države da zaštiti vlasništvo kompanije na teritoriji Kosova. Gazmend Prusti, vlasnik izvesne firme Salbatring sa sedištem u Prištini, izjavio je u vreme stečajnog postupka u Mobtelu da je njegova firma u protekle dve i po godine uložila šest miliona eura za održavanje infrastrukturne mreže. Posle dolaska snaga KFOR-a na teritoriju Kosova firma Salbatring je pristala da održava predajnike mreže 063, a za uzvrat je dobila pravo da prodaje Mobtelove pripejd usluge. Salbatrug 063 Priština trenutno ima 400.000 korisnika.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
