Kandidat DS-a za gradonačelnika Beograda veruje da mu je učinak na funkciji predsednika Izvršnog odbora Skupštine Beograda najbolja preporuka uoči lokalnih izbora
Uprkos predizbornim tvrdnjama konkurencije da je aktuelna beogradska vlast samo „šminkala“ Beograd trošeći mnogo više novca nego što je za obavljeni posao bilo neophodno, Nenad Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Skupštine Beograda, ubeđen je da njegov četvorogodišnji učinak na tom radnom mestu predstavlja garanciju tačnosti istraživanja javnog mnjenja prema kojima će ove jeseni (nakon duela sa Aleksandrom Vučićem u drugom izbornom krugu) postati gradonačelnik Beograda. Zato opširno, sa mnogo energije i detalja, govori o obavljenim i planiranim poslovima u gradu, izaziva protivnike da „iznesu nešto konkretno“ i sa osmehom odbacuje medijske tvrdnje, koje ga prate već mesecima, o neslaganju sa Borisom Tadićem, predsednikom Srbije i liderom stranke čiji je potpredsednik – tvrdeći da je reč o priči koju plasiraju određeni centri moći i kojom više nema snage da se bavi.
„VREME„: Lista kandidata za gradonačelnika je najzad zaključena i poznati su vam svi konkurenti. Šta vidite kao svoju prednost u odnosu na njih?
BOGDANOVIĆ: Glavna prednost su rezultati rada gradske vlasti u ove četiri godine. Mi smo na upečatljiv način pokazali koliko se može uraditi sa budžetom, koji je manji od budžeta svih evropskih gradova – recimo, Prag, koji je sličan Beogradu, ima budžet 1,7 milijardi evra, a Beč, koji je sličan po broju stanovnika, ima šest milijardi. Kad napravite analizu u poslednjih desetak godina, videćete da je bilo godina kada je budžet bio sličan kao za vreme našeg mandata, pogotovo u prve dve godine kada smo mi radili. Mi smo uspeli nešto što nije bilo lako. Kada smo došli u gradsku vladu, zatekli smo 140 miliona evra duga, uništenu komunalnu i putnu infrastrukturu, vrlo tešku situaciju u javnim komunalnim preduzećima.Većina škola bila je u katastrofalnom stanju – 50 školskih zgrada u Beogradu nije imalo mokri čvor. Prvo smo morali time da se bavimo, a ne nekim „ozbiljnijim stvarima“. Shvatili smo da budžetska sredstva nisu dovoljna da bi se nešto brzo rešilo, poverioci su kucali na vrata – recimo, gas deset godina nije plaćen. I mnogo takvih stvari…
Postigli smo uspeh u svakom segmentu kojim se bavimo. Posle 15 godina prvi put su završene tri potpuno nove i dograđene tri škole. Rekonstruisano je 87 odsto škola i tvrdim da će za dve godine beogradsko školstvo, po izgledu, održavanju, materijalnim mogućnostima, biti apsolutno na nivou evropskih škola. Praktično sve ustanove dečje zaštite su dovedene u odlično stanje. Od 2000 km ulica koliko ih ima Beograd, 600 km smo potpuno rekonstruisali, 200 km ulica doveli smo u pristojno stanje, a 20 km je bio prosek u desetak prethodnih godina, zato je i došlo do situacije koju imamo u gradu. U centralnim zonama sredili smo kompletno i vodovodnu infrastrukturu, a ona je bila najveći gubitaš vode. Mnogi zaboravljaju da za Svetog Nikolu 2000. godine, 30 odsto Beograda nije imalo vodu. Danas je u tim zonama potpuno normalno vodosnabdevanje, jer smo smanjili gubitke i izgradnjom nekih delova mreže, omogućili da u gradskom delu vodovod funkcioniše kako treba. Sada pokušavamo da povežemo prigradska mesta koje je neko pametan pre 30 godina odvojio od Beograda i stvorio neviđene probleme sa vodosnabdevanjem. Pored toga, za ove četiri godine, 17.000 stanova je priključeno na toplodalekovod – toliko nije urađeno u prethodnih deset godina. Danas imamo najviše vozila u istoriji Beograda, imamo integrisani tarifni sistem, imamo potpuno uređen način funkcionisanja gradskog prevoza. A 2000. smo imali 800 vozila, od kojih je GSB imao svega 350, a prosek starosti je bio 20 godina. U sportu – svi važniji objekti koji su u nadležnosti grada su sređeni, Tašmajdan je besprekorno sređen, izgradili smo Arenu za koju se zna koliko se gradila. Sve institucije kulture su dovedene u besprekoran red – od biblioteka do pozorišta… Jednostavno, urađeno je mnogo toga zato što se ono što grad ima u budžetu koristilo na najbolji mogući način. Imali smo jako dobrih donacija koje su iskorišćene u korist grada, i kredite koje smo obezbedili od EBRD-a i Evropske investicione banke.
Šta bi vam u narednom mandatu bili prioriteti za koje možete da obećate da ćete ih sigurno izvršiti?
Grad ne funkcioniše na mandatima. Postoji nešto što se može desiti za dve, i nešto što se može desiti za pet godina, ali vi morate da radite kontinuirano. Treba još dve godine da se obnovi infrastruktura, da grad liči na ozbiljnu evropsku metropolu. Mi smo kroz generalni plan i prostorni plan Beorgada, koji su doneseni u ovom periodu, definisali bitne dalje tokove razvoja. Za Beograd je posebno važno da se izgradi most Čukarica – Novi Beograd. To je početak izgradnje unutrašnjeg beogradskog prstena koji će posle nastaviti da se radi, trebaće desetak godina da se ceo završi. Ako bude na vreme završena projektna dokumentacija, već sledeće godine mora da krene izgradnja lakog metroa i rekonstrukcija kompletne tramvajske mreže. Prva linija metroa bi trebalo da bude završena 2009. godine. Sledeće što je jako važno jeste završetak fabrike Makiš 2, koja iduće godine počinje da se gradi. Imamo sada problem što je nekome pre 30 godina palo na pamet da sve prigradske opštine imaju svoju vodu i da ne razvija snabdevanje vode na prirodan način iz jednog moćnog vodovoda. Sada mi moramo da radimo obrnuto – da gasimo te vodovode u koje je nekad uloženo mnogo novca i da gradimo novu infrastrukturu za jedan novi sistem. Stigli smo do Vrčina sa takozvanim vodenim prstenom koji se gradi dalje prema Mladenovcu, vezuje se Obrenovac i cela Grocka. Tako da će u sledeće četiri godine, što se tiče vode, Beograd biti potpuno saniran i u najudaljenijim seoskim područjima.
Imaćete novac za sve to?
U finansijskom smislu najozbiljniji problem ostaje kanalizacija i prečišćavanje otpadnih voda, što je uslov ulaska u EU. Ne možete neprečišćenu vodu iz kanalizacije direktno pustiti u reku. Neke su naše procene da bi se to tehnički moglo uraditi u sledećih četiri do šest godina, ali za to treba pola milijarde evra. Kad to malo složite i vidite šta treba raditi – putna infrasktruktura, vodovod i kanalizacija – ne možete iz budžeta i kredita to zatvoriti. Zato mi pokušavamo da, zajedno sa Svetskom bankom, EBRD-om, sa Evropskom investicionom bankom, nađemo, najoptimalniji način traženja privatnog partnerstva. U resurse koji već postoje neko bi trebalo da uloži pola milijarde evra, ali tako da upravlja delom sistema zajedno s nama i od toga izvlači profit zajedno s nama, da bi vratio svoj novac. Radimo studiju, završićemo je do sredine sledeće godine, kao što smo sada završili studiju za čišćenje grada, koja nedvosmisleno pokazuje da nivo čistoće u današnjoj evropskoj metropoli ne može mnogo da se podigne upravljanjem države.
Na kritike protivkandidata da ste trošili više novca nego što je neophodno, kažete da nisu izneli ništa konkretno. Kandidat SP–a Žarko Obradović, međutim, konkretno je tvrdio da je posao osvetljenja Arene, vredan 2,8 miliona evra, poveren firmi čiji direktor i glavni inženjer nemaju sertifikat za to.
Od početka do kraja sve je netačno što je rekao. Osvetljenje u Areni je nastavila da radi firma koja je u prvoj fazi uradila 60 odsto tog posla. Onda je trebalo, prema nekima, a to nije samo Obradović, da to sve bacimo iz Arene, da raspišemo novi konkurs i onda damo posao jednoj drugoj firmi koja je napravila javnu kampanju. Nešto ću vam reći: imali smo preko 10.000 tendera, od čega je svega pola procenta osporavano na drugostepenim, republičkim organima, pogotovo od kada je dobro profunkcionisala Republička agencija za javne nabavke sa svojom komisijom. Nijedan nije oboren na drugom stepenu. Nemamo nijedan sudski proces za četiri godine. Ne postoji u Beogradu više reč reket. Nek mi neko kaže kad je poslednji put čuo za reč reket. Siguran sam i da je, kad je u pitanju suzbijanje korupcije, u gradskoj vlasti to najbolje rešeno u odnosu na sve institucije u zemlji. Sad je u toku kampanja i čujem neke od tih koji su bili poznati po tome kako sad pričaju o nekim provizijama. Gde su bili četiri godine? Sve te tvrdnje su besmislene. Ako gospodin Obradović misli da je to tako, što ne podnese krivičnu prijavu protiv nas?
Konkretan je bio i Zoran Drakulić, koji je na Vračaru govorio o višestrukom prekopavanju ulica.
U Njegoševoj ulici nije problem bio u nama, bio je u građanima. Mi smo mogli da završimo priključenje za toplovod za tri-četiri meseca. Znate koliko bi onda građana dobilo grejanje? Ni 20 odsto. Zato što nisu verovali, jer imaju iskustva od pre, da će se stvarno priključiti. Onda su se postepeno priključivali a mi smo do poslednjeg čekali i trpeli sve kritike, jer smo mislili da je to bolje nego da stalno to zakopavamo, asfaltiramo, pa ponovo radimo. Dešava se u nekim ulicama da se neke stvari rade dva puta zato što grad ima svoje nadležnosti, Elektrodistribucija svoje, Telekom svoje. Mi smo posle prve dve godine uspeli da naše komunalce, pa čak i ove kuće, dosta dobro uvežemo i da pokušamo da stalno zajedinički radimo te poslove, ali nekad ne odgovore svi.
Posle izbora u Skupštini će, prema anketama, biti dosta radikala. Da li ćete predložiti nekog iz SRS–a za gradsko veće?
Nikad, zato što DS ne može da deli vlast sa SRS-om i SPS-om.
S kim može? Ima li dogovora o nekoj koaliciji?
Nismo o tome još razmišljali. Mi smo četiri godine u jednoj vrlo komplikovanoj koaliciji i uspeli smo da funkcionišemo. Mislim da je to zdravo. Nelogično je očekivati da će DS imati apsolutnu većinu u Skupštini. Najviše bih voleo da to bude samo još jedna stranka.
Koja?
To naravno neću da kažem. Možda je realnije očekivati da to budu dve, ali mislim da će koalicija funkcionisati.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio je da će posle najavljenog usvajanja ustava u narednih nekoliko meseci biti ponovljeni izbori za sve nivoe vlasti – od predsedničkih do lokalnih.
Zbog toga se ne uzbuđujem, jer znam da će rezultat biti isti kao i na ovim izborima. Jedino me brine da li će se stvarno napraviti ustav primeren državi u kojoj živimo i da li će se podela vlasti definisati tako da se tačno zna šta radi centralna, a šta lokalna vlast. I naravno, da se definiše status glavnog grada, što je za nas od posebnog značaja. A da li će to neko iskoristiti da raspiše izbore i da nešto time postigne, to zavisi od procene onih koji budu u tom trenutku doneli ustav šta će se njima desiti. Ako neko misli da donošenje ustava treba da služi za to da gospodin Tadić ne bude predsednik Srbije, mislim da pogrešno razmišlja. Treba učiti iz bliske istorije – kako su prošli neki koji su hteli kroz izmene zakona da stvore sebi bolju političku poziciju…
Možda se čovek nije najpreciznije izrazio.
Vaši konkurenti tvrde da bi bili efikasniji u dovođenju investitora u Beograd.
Neki od njih su već imali prilike da to pokažu, pa nisu. A ideja Zorana Drakulića da beogradska privreda, ona koja je u teškoj situaciji, treba da se oporavi, nije potpuno jasna. Ne sporimo se oko osnovne teze da razvoj privrede Beograda stvara novi izvor novca za budžet, a kad ima više novca u budžetu, može više da se uradi. To se u Beogradu i dešavalo – za četiri godine, mi smo od budžeta od 200 i nešto miliona evra došli na 445 miliona evra. Nije to palo s neba, to se desilo zato što su se neke pozitivne stvari dešavale, što je Beograd jedini grad u Srbiji u kome se povećao broj zaposlenih za četiri godine, što je postao grad sa najvećom prosečnom platom, što nikada nije bio, itd. Ali, te ekonomske pokazatelje ne bih pripisivao samo gradskoj vladi. Ono u čemu se ne slažemo, to je tehnologija kako to treba da se desi. Ne mislim da je posao gradonačelnika da dovodi prijatelje u Beograd i da im daje posao. Jer, ako to počne da radi, onda može da ima neverovatno velike probleme. U ovom gradu za ove četiri godine, kada je jedan ozbiljan investitor želeo da gradi, uvek se ulagao maksimalan trud da se stvore uslovi kako bi on mogao da gradi. Naravno, mi nikome ništa nismo dali. Postoji procedura na koji način omogućavate da se otvori konkurencija. To je potpuno nerazumevanje funkcionisanja gradske uprave. Ona treba da stvara uslove da se može investirati, da izgrađuje infrastrukturu, da nudi moguće poslove koji mogu da se realizuju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
