Računica s tuđom mukom

Bivši ministar finansija Lazar Krstić bio je tvrda srca: zahtevao je smanjenje od 20 odsto za plate i penzije u javnom sektoru. Račun Fiskalnog saveta pokazao je da je za fiskalnu konsolidaciju, uz ostale mere, nužno smanjenje plata i penzija od po 15 odsto. Ministar Vujović je bio jasan: smanjenje ne sme da bude ni dinar više od deset odsto. U prošli utorak, dan nakon sastanka premijera, ministara i guvernera sa predstavnicima MMF-a, o čijem sadržaju javnost nije obaveštena, mediji su baratali brojkama od šest do osam odsto, al’ da se najniža primanja ne diraju. Tako je ova „bolna i nepopularna“ odluka vlade i ključni činilac predstojećeg rebalansa budžeta odložena za nedelju dana i ostavljena da o njoj strahuju i brinu budžetski korisnici, sve dok se premijer ne vrati sa Svetskog ekonomskog foruma u Tjencinu, Narodna Republika Kina.

Barem se tri stvari ovde izdvajaju: kakve će efekte doneti najavljeno smanjenje, koji je ovo put da predstavnici vlade odlažu ili ne ispunjavaju obećano, i zašto se već nije počelo sa fiskalnom konsolidacijom, nego se čeka premijer?

PDV, KURS I SIVA ZONA: Sve ispod 15 odsto linearnog smanjenja plata i penzija nije dovoljno, poručuju iz Fiskalnog saveta. „Smanjenje plata i penzija bez rešavanja problema javnih i državnih preduzeća je besmisleno, a rešavanje problema javnih preduzeća bez smanjenja plata i penzija je nedovoljno“, stoji u studiji Fiskalnog saveta o fiskalnim kretanjima i preporukama za rebalans budžeta za 2014. Dakle, pušteni „balon“ od šest do osam odsto smanjenja ne bi ništa rešio bez daljeg povećanja poreza.

Bilo kakvo smanjenje plata i penzija smanjiće agregatnu tražnju, upozoravaju ekonomisti, a time i smanjenje prihoda države od PDV-a koji bi, po planiranom budžetu, trebalo da čini skoro polovinu svih primanja. Podsetimo, država je u poslednjih godinu i po već dva puta podizala stope PDV-a, a rezultat je bio katastrofalan podbačaj poreskih prihoda u 2013. Prema dosadašnjem prilivu u budžet, naplata PDV-a u tekućoj godini, umesto planiranih 430 milijardi dinara, biće za skoro 300 miliona evra manja, po kursu 119 dinara za evro. Na ovo se lepo nadovezuje izjava bivšeg direktora Poreske uprave Ivana Simiča u prošlom broju „Vremena“, da se Poreska uprava nikad ne konsultuje kada se planira budžet.

Sa druge strane, ako nakon smanjenja plata i penzija budu potrebna i nova povećanja poreza, nastaviće se odlivanje poslovanja u sivu zonu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti je od aprila prošle do juna ove godine pala za 3,8 odsto i iznosi oko petinu radne snage. Sreću kvari podatak da je stopa neformalne zaposlenosti, tj. „lica koja rade bez formalnog ugovora o radu“, iliti u sivoj zoni, u istom periodu porasla za tri odsto.

Inače, dinar se nalazi blizu „istorijskog minimuma“ iz leta 2012, kada je guverner NBS-a bio Dejan Šoškić. Tada je guverner bezuspešno branio dinar prodavanjem više od milijardu evra na deviznom tržištu. Nakon toga (i nakon izbora), na čelo NBS-a došla je Jorgovanka Tabaković, a kurs je počeo da se brani referentnom kamatnom stopom, koja je za osam meseci porasla 1,5 procentnih poena, na 11,75 odsto, a vrednost dinara se stabilizovala. Od ovakve „odbrane“ kursa se odustalo u 2014 – referentna stopa stoji na 8,5 odsto, a NBS je samo u prvoj polovini godine prodala više od 600 miliona evra da bi ublažila nagli pad dinara. Postoje mišljenja da se dinar pomalo pušta niz vodu, kako bi se preko PDV-a ispeglao veliki deficit – oko dve trećine PDV-a se naplaćuje na robu iz uvoza: što je slabiji dinar, prihodi od uvoznog PDV-a biće nominalno veći.

VLADA VAN BALANSA: Odgovori na drugo i treće pitanje sa početka ovog teksta su povezani: nepodnošljivu lakoću davanja obećanja koja se u velikom broju ne ispunjavaju mogu da podnesu oni isuviše jaki, i oni isuviše slabi, koji imaju premalo odgovornosti. Upravo to je dobar opis predsednika Vlade Srbije i njegovih ministara. Zato je i moguće da ministri Sertić i Vujović čvrsto obećaju da će „najkasnije u ponedeljak“ – pre tri dana – biti objavljene mere fiskalne konsolidacije, a rebalans „najkasnije 15. septembra“. Pre toga je rebalans najavljivan za kraj juna, potom za jul, a izvesno je da će i najnoviji rok biti probijen.

Slično, i premijeru se može da, na primer, kaže da Siniša Mali neće biti gradonačelnik Beograda, da će do kraja avgusta promeniti 70 odsto menadžmenta u javnim preduzećima, ili da će u februaru otkriti ugovor sa Etihadom, i nikom ništa. Predugačak niz ministara koji su prošli kroz vladu u poslednje dve godine ima da znači da su oni tek nešto više od potrošne robe; premijer je, pak, „Katica za sve“. On dovodi investitore, njegova lična prijateljstva spasavaju Srbiju od bankrota, svaki „napad“ na zemlju zapravo je napad na njega („i njegovu porodicu“), on spasava žrtve od smetova i poplava, on komanduje vojskom, on zbog previše posla ne ide na godišnji odmor… Na kraju, on je i portparol sopstvene vlade: na brojnim konferencijama za novinare resorni ministri i stručni državni službenici stoje u pozadini, ćute, ne pomeraju se i uspešno oponašaju fikus.

Sve ovo – sveprisutni premijer, slaba vlada, česte promene ministara, neodlučnost i nesprovođenje reformi, znače i znatnu političku nestabilnost. To u očima investitora znači i loš poslovni ambijent i nepoverenje u tržište, što se očituje u prodaji državnih zapisa. Krajem avgusta od ponuđenih petogodišnjih obveznica u vrednosti od 75 miliona evra, sa kamatom od pet odsto godišnje, prodata je tek jedna petina.

JEDINI ZADRŽAO ISTI RESOR U OBE VLADE: N. Selaković