fotografije: fonet
O smanjenju plata i penzija, neispunjenim obećanjima, prejakom premijeru i preslaboj vladi
Bivši ministar finansija Lazar Krstić bio je tvrda srca: zahtevao je smanjenje od 20 odsto za plate i penzije u javnom sektoru. Račun Fiskalnog saveta pokazao je da je za fiskalnu konsolidaciju, uz ostale mere, nužno smanjenje plata i penzija od po 15 odsto. Ministar Vujović je bio jasan: smanjenje ne sme da bude ni dinar više od deset odsto. U prošli utorak, dan nakon sastanka premijera, ministara i guvernera sa predstavnicima MMF-a, o čijem sadržaju javnost nije obaveštena, mediji su baratali brojkama od šest do osam odsto, al’ da se najniža primanja ne diraju. Tako je ova „bolna i nepopularna“ odluka vlade i ključni činilac predstojećeg rebalansa budžeta odložena za nedelju dana i ostavljena da o njoj strahuju i brinu budžetski korisnici, sve dok se premijer ne vrati sa Svetskog ekonomskog foruma u Tjencinu, Narodna Republika Kina.
Barem se tri stvari ovde izdvajaju: kakve će efekte doneti najavljeno smanjenje, koji je ovo put da predstavnici vlade odlažu ili ne ispunjavaju obećano, i zašto se već nije počelo sa fiskalnom konsolidacijom, nego se čeka premijer?
PDV, KURS I SIVA ZONA: Sve ispod 15 odsto linearnog smanjenja plata i penzija nije dovoljno, poručuju iz Fiskalnog saveta. „Smanjenje plata i penzija bez rešavanja problema javnih i državnih preduzeća je besmisleno, a rešavanje problema javnih preduzeća bez smanjenja plata i penzija je nedovoljno“, stoji u studiji Fiskalnog saveta o fiskalnim kretanjima i preporukama za rebalans budžeta za 2014. Dakle, pušteni „balon“ od šest do osam odsto smanjenja ne bi ništa rešio bez daljeg povećanja poreza.
Bilo kakvo smanjenje plata i penzija smanjiće agregatnu tražnju, upozoravaju ekonomisti, a time i smanjenje prihoda države od PDV-a koji bi, po planiranom budžetu, trebalo da čini skoro polovinu svih primanja. Podsetimo, država je u poslednjih godinu i po već dva puta podizala stope PDV-a, a rezultat je bio katastrofalan podbačaj poreskih prihoda u 2013. Prema dosadašnjem prilivu u budžet, naplata PDV-a u tekućoj godini, umesto planiranih 430 milijardi dinara, biće za skoro 300 miliona evra manja, po kursu 119 dinara za evro. Na ovo se lepo nadovezuje izjava bivšeg direktora Poreske uprave Ivana Simiča u prošlom broju „Vremena“, da se Poreska uprava nikad ne konsultuje kada se planira budžet.
Sa druge strane, ako nakon smanjenja plata i penzija budu potrebna i nova povećanja poreza, nastaviće se odlivanje poslovanja u sivu zonu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti je od aprila prošle do juna ove godine pala za 3,8 odsto i iznosi oko petinu radne snage. Sreću kvari podatak da je stopa neformalne zaposlenosti, tj. „lica koja rade bez formalnog ugovora o radu“, iliti u sivoj zoni, u istom periodu porasla za tri odsto.
Inače, dinar se nalazi blizu „istorijskog minimuma“ iz leta 2012, kada je guverner NBS-a bio Dejan Šoškić. Tada je guverner bezuspešno branio dinar prodavanjem više od milijardu evra na deviznom tržištu. Nakon toga (i nakon izbora), na čelo NBS-a došla je Jorgovanka Tabaković, a kurs je počeo da se brani referentnom kamatnom stopom, koja je za osam meseci porasla 1,5 procentnih poena, na 11,75 odsto, a vrednost dinara se stabilizovala. Od ovakve „odbrane“ kursa se odustalo u 2014 – referentna stopa stoji na 8,5 odsto, a NBS je samo u prvoj polovini godine prodala više od 600 miliona evra da bi ublažila nagli pad dinara. Postoje mišljenja da se dinar pomalo pušta niz vodu, kako bi se preko PDV-a ispeglao veliki deficit – oko dve trećine PDV-a se naplaćuje na robu iz uvoza: što je slabiji dinar, prihodi od uvoznog PDV-a biće nominalno veći.
VLADA VAN BALANSA: Odgovori na drugo i treće pitanje sa početka ovog teksta su povezani: nepodnošljivu lakoću davanja obećanja koja se u velikom broju ne ispunjavaju mogu da podnesu oni isuviše jaki, i oni isuviše slabi, koji imaju premalo odgovornosti. Upravo to je dobar opis predsednika Vlade Srbije i njegovih ministara. Zato je i moguće da ministri Sertić i Vujović čvrsto obećaju da će „najkasnije u ponedeljak“ – pre tri dana – biti objavljene mere fiskalne konsolidacije, a rebalans „najkasnije 15. septembra“. Pre toga je rebalans najavljivan za kraj juna, potom za jul, a izvesno je da će i najnoviji rok biti probijen.
Slično, i premijeru se može da, na primer, kaže da Siniša Mali neće biti gradonačelnik Beograda, da će do kraja avgusta promeniti 70 odsto menadžmenta u javnim preduzećima, ili da će u februaru otkriti ugovor sa Etihadom, i nikom ništa. Predugačak niz ministara koji su prošli kroz vladu u poslednje dve godine ima da znači da su oni tek nešto više od potrošne robe; premijer je, pak, „Katica za sve“. On dovodi investitore, njegova lična prijateljstva spasavaju Srbiju od bankrota, svaki „napad“ na zemlju zapravo je napad na njega („i njegovu porodicu“), on spasava žrtve od smetova i poplava, on komanduje vojskom, on zbog previše posla ne ide na godišnji odmor… Na kraju, on je i portparol sopstvene vlade: na brojnim konferencijama za novinare resorni ministri i stručni državni službenici stoje u pozadini, ćute, ne pomeraju se i uspešno oponašaju fikus.
Sve ovo – sveprisutni premijer, slaba vlada, česte promene ministara, neodlučnost i nesprovođenje reformi, znače i znatnu političku nestabilnost. To u očima investitora znači i loš poslovni ambijent i nepoverenje u tržište, što se očituje u prodaji državnih zapisa. Krajem avgusta od ponuđenih petogodišnjih obveznica u vrednosti od 75 miliona evra, sa kamatom od pet odsto godišnje, prodata je tek jedna petina.
Vlada premijera Ivice Dačića, izabrana krajem jula 2012, imala je 17 ministarstava i 19 članova. Srpska napredna stranka imala je deset resora, uključujući tu i Velimira Ilića i Rasima Ljajića, čije su stranke bile u koaliciji sa SNS-om. Socijalisti i PUPS imali su pet, dok su Ujedinjenim regionima Srbije Mlađana Dinkića pripala tri ministarstva (jedno bez portfelja).
Godinu i mesec dana kasnije vlada Ivice Dačića pretrpela je rekonstrukciju. Ujedinjeni regioni Srbije su bili izbačeni iz Vlade. Resor Mlađana Dinkića – Ministarstvo finansija i privrede – pocepao se na dva dela. Na čelo oba ministarstva došle su nestranačke ličnosti, a na predlog SNS-a: Lazar Krstić je postao ministar finansija, a Saša Radulović ministar privrede. Umesto Verice Kalanović, na čelo Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave došao je kadar SNS-a Igor Mirović. Aleksandar Vučić je ostao na (Ustavu Srbije nepoznatoj) funkciji „prvog potpredsednika vlade“, a umesto njega na mesto ministra odbrane došao je Nebojša Rodić, nestranačka ličnost.
Nakon što je njegovo ministrovanje obeležio skandal sa desetostrukim povećanjem dozvoljene granice alfatoksina u mleku, resor poljoprivrede Gorana Kneževića (SNS) preuzeo je Dragan Glamočić, nestranačka ličnost. Ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića (SPS) je zamenio njegov stranački kolega Aleksandar Antić, Bratislava Petkovića (SNS) na mestu ministra kulture i informisanja zamenio je Ivan Tasovac, a ministar sporta je postao Vanja Udovičić (tada nestranačka ličnost, nakon toga postao član SNS). Dva i po meseca nakon što su „provaljeni“ testovi za malu maturu, sa mesta ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja otišao je Žarko Obradović (SPS), a ministarsku fotelju zauzeo je Tomislav Jovanović. Najzad, u reformisanu vladu Ivice Dačića kao ministri bez portfelja ušli su i Branko Ružić (SPS, zadužen za evropske integracije) i Aleksandar Vulin (Pokret socijalista, zadužen za Kosovo i Metohiju).
Samo pet meseci kasnije Skupština je raspuštena i raspisani su novi parlamentarni izbori. Iako su Vladu izabranu 27. aprila ponovo činile iste stranke, još jednom je promenjen veliki broj ministara. Vučić i Dačić su zamenili mesta – predsednik vlade je postao predsednik SNS-a, a lider Socijalista je preuzeo „fantomsku“ funkciju prvog potpredsednika, a uz nju i Ministarstvo spoljnih poslova. Mestima u Vladi su se „đorali“ i Zorana Mihajlović i Aleksandar Antić – potpredsednica SNS-a je postala ministarka saobraćaja, a Antić je postao ministar energetike, u čiji se resor „utopilo“ i Ministarstvo rudarstva Milana Bačevića (SNS). Ministar unutrašnjih poslova zauzeo je dotadašnji predsednik Skupštine dr Nebojša Stefanović, a ministar odbrane postao je Bratislav Gašić. Umesto Saše Radulovića, koji je pre pada Vlade dao ostavku (SNS postavio Igora Mirovića kao tehničkog ministra), na mesto ministra privrede došao je Dušan Vujović (nestranačka ličnost).
Umesto kadrova SPS-a na čelo resora zdravlja i obrazovanja došli su Zlatibor Lončar i Srđan Verbić (obojica nestranačke ličnosti). Nekadašnja ministarka energetike i guvernerka Kori Udovički postala je ministarka državne uprave i lokalne samouprave, poljoprivreda je prešla pod kontrolu SPS-a i njihove ministarke Snežane Bogosavljević Bošković. Aleksandar Vulin je avanzovao na mesto ministra rada, Rasim Ljajić je Ministarstvo trgovine i telekomunikacija proširio i sektorom turizma, a Jadranka Joksimović (SNS) i Velimir Ilić su dobili ministarska mesta bez portfelja.
Samo su ministar pravde Nikola Selaković i ministar trgovine i telekomunikacija (i turizma) Rasim Ljajić ostali na svojim mestima iz originalne vlade Ivice Dačića; jedanaestoro ministara je iz rekonstruisane „preteklo“ u novu vladu, od toga na „svoja“ prethodna mesta samo ministri Krstić, Tasovac i Udovičić. Međutim, ni tu nije bio kraj: zbog „mekog srca“ premijerovog, sredinom jula ostavku je podneo Lazar Krstić. Na njegovo mesto došao je Dušan Vujović, a početkom septembra Skupština je prihvatila predlog predsednika vlade da predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić (SNS) postane novi ministar privrede.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
