Izbor koji sledi nije strogo rangirani pregled najboljih filmskih ostvarenja u godini na izdisaju, najposle, svi iole prekaljeniji filmofili znaju koliko je teško sačiniti precizan i potpun spisak na tu temu. Reč je, naprosto, o hitrom podsećanju na filmsku 2025. godinu, koje ide u dva kraka – na jednoj strani imamo filmove koji su zablistali u ovoj godini, ali ipak nisu bili pokriveni zasebnim kritičkim prikazima na stranicama “Vremena”, a na drugoj ona vrsna filmska dela (naravno, opet samo neka od njih) koja, sticajem prikazivačkih i distributerskih okolnosti i odluka, nisu dospela u srpsku kino ponudu niti ima zvaničnih naznaka da će im se to desiti u doglednijoj budućnosti.
“Netfliksov” naslov Snovi na šinama (Train Dreams) svojom nas krajnje suptilnom maestralnošću i čak i samopogibeljnim tananim izrazom podseća da su i dalje vitalne mogućnosti narativnog filma, kao i na dovoljno širok maneverski prostor za učinkovite filmske adaptacije vrhunske proze. Snovi na šinama je, utoliko, izrazito promišljena i fragilna ekranizacija novele pokojnog Denisa Džonsona (kod nas je prevedena njegova zbirke kratkih priča Isusov sin). U autorskom smislu iza Snova na šinama stoji scenarista-reditelj Kris Bentli, koji je uspeo da u visoko artikulisan filmski jezik upakuje nimalo razmetljivu Džonsonovu prozu, dok režiser Džoel Edžerton pogađa samo srce potresne samozatajnosti pod krinkom sna o barem povremenom spokoju.
Posle nesrećne i nepotrebne epizode u Marvelovoj radionici, povratnica u smisleni film, Nija Dakosta, oprobala se na još skliskijem terenu: adaptacija Ibzenove Hede Gabler. Dakostina Heda (iz ponude “Amazon Prajma”) prebačena je u britanski bel epok, a Heda je (u srčanom i preciznom tumačenju mlade Tese Tompson) nanovo predstavljena kao žena koja se dragovoljno, pa čak i autosaboterski, baca u sve dublje i opasnije virove strasti. S druge strane imamo Ninu Hos (takođe u ulozi života), kao predstavnicu pune emancipovanosti i svojevrsnu protivtežu Hedi. Dakosta pravi atmosferu izatkanu od iznijansiranih i međusobno gradiranih finesa, dok Hedu daruje dinamičnim i veoma propulzivnim izrazom.
The Mastermind, najnoviji i zasad najkvalitetniji film Keli Rajkhart, ima potencijal da pomalo zbuni one koji poznaju njen rad. Naime, tu i tamo ovoj autorki zapaženih filmova Stari užitak, Noćna kretanja, Vendi i Lusi, Izvesne žene, Prva krava… spočitavaju nedostatak izraženijeg autorstva, ali ona je ostvarenjem The Mastermind, kao svojim najkonvencionalnijim filmski radom, zapravo uspela da od priče zasnovane na stvarnim događajima stvori diskretnu hroniku prevratničkog doba. Ona to čini na temelju priče o nezaposlenom stolaru i nesvršenom studentu istorije umetnosti koji, u pokušaja tihe lične autoemancipacije, krade vrednu sliku iz lokalnog muzeja. Sve to zbiva se tokom sedamdestih godina minulog veka, dakle na fonu pobune protiv duge i zločinačke imperijalističke intervencije u Vijetnamu i bujanja supkulturnih struja i oaza. Film se stilski nalazi na razmeđi stilova i preferenci nimalo razmetljivog detaljizma Žan-Pjera Melvila i “organskog” moralizma Sidnija Lameta, što postupno i staloženo prati tumač glavne uloge Džoš O’Konor.
Hament, zasnovan na istoimenom romanu Megi O’Farel, predstavlja najzrelije i umetnički najzaokruženije ostvarenje oskarovke Kloe Žao – moćan, tih i emotivno razoran film koji nas snažno podseća na razloge iz kojih umetnost postoji. U glavnim ulogama briljiraju Pol Meskal kao Vilijem Šekspir i Džesi Bakli kao njegova buntovna supruga Agnes, noseći intimnu i potresnu priču o ličnoj tragediji i njenom preobražaju u jedno od najvećih dela svetske književnosti. Film donosi novu interpretaciju gubitka jedanaestogodišnjeg sina Hamneta, uz dosta umetniče slobode, ali uz veoma uverljivo i promišljeno pomeranje fokusa sa figure slavnog pisca na perspektivu njegove supruge, o čijem se stvarnom životu gotovo ništa ne zna. Emotivni udar gradi se polako i suptilno, da bi, kada konačno nastupi, ostavio snažan trag u gledaocu, pretvarajući bol izazvan gubitkom u nešto univerzalno i uzvišeno. Hament je jedan od najboljih filmova 2025. godine, a i dalje se prikazuje u bioskopima.
Nagrađena Srebrnim medvedom za izuzetan umetnički doprinos na 75. Berlinskom filmskom festivalu, Kula od leda, novi film Lusil Hadžihalilović, priču o odrastanju spaja sa elementima fantazmagorije i snažne simbolike, smeštajući radnju u sedamdesete godine. Scenario, koji je rediteljka napisala zajedno sa dugogodišnjim saradnikom Geofom Koksom, prati petnaestogodišnju Žan, devojčicu koja beži iz hraniteljske porodice i utočište pronalazi na filmskom setu adaptacije Andersenove Snežne kraljice. Tamo postaje opčinjena glavnom glumicom, u interpretaciji francuske dive Marion Kotijar, dok se pred gledaocem postepeno razotkrivaju teme idealizacije, identiteta i potisnute čežnje. Iako Kotijar nosi zvezdani sjaj filma, njegovo emotivno jezgro leži u izuzetnom debitantskom nastupu mlade Klare Pačini. Vizuelno raskošan, ali narativno zahtevan i nekonvencionalan, Kula od leda traži strpljivog gledaoca, nagrađujući ga hipnotičnom, istovremeno bajkovitom i pretećom atmosferom, što ga svrstava među najbolje filmove godine i čini snažnom preporukom za ljubitelje sporog, atmosferičnog art-haus filma.
Zootropolis 2 je dugo očekivani nastavak hit animacije iz 2016. godine. Retko je da drugi deo nadmaši original, ali ovoga put se upravo to dogodilo. Film nudi savršenu kombinaciju zabave za čitavu porodicu, uz inteligentan humor i suptilne poruke. Animacija, likovi i detaljno razrađeni svet Zootropolisa zadržavaju šarm prvog filma, ali istovremeno donose novu dinamiku i uzbudljive zaplete koji osvežavaju priču i drže gledaoca prikovanim za ekran – sve to sa snažnim, ali deci prilagođenim, noar nabojem. Glavni junaci, detektivi – zečica Džudi Hop i lisac Nik Divlji – suočavaju se s novim izazovom kada u grad stigne tajanstveni reptil čiji dolazak uzdrma svakodnevicu i dovodi do haosa u životinjskoj metropoli. Režiju potpisuju Džared Buš i Bajron Hauard, koji su radili i na prvom delu i koji majstorski kombinuju vizuelno bogatstvo, živopisne likove i dinamičnu naraciju. Zootropolis 2 nije samo zabavan i uzbudljiv film, već i delo koje podstiče na razmišljanje, obrađuje teme prijateljstva, hrabrosti i zajedništva.
Postoji veliki broj adaptacija klasičnog romana Meri Šeli – nekoliko stotina – ali retko koja je verna viziji koju je ostvario Giljermo del Toro. Ipak, jedno je u njegovom Frankenštajnu jasno drugačije: negativac je očigledno doktor Viktor Frankštajn (Oskar Ajzak), dok je njegovo stvorenje mnogo manje ambivalentno nego u samom romanu. Još jedna razlika je u vizuelnoj estetici – Frankštajnovo čudovište (glumi ga Džejkob Elordi, koga ćemo uskoro gledati i kao Hitklifa u novim Orkanskim visovima) mnogo je senzualnije i zgodnije nego što je to bio slučaj u prethodnim adaptacijama. Ajzak i Elordi su na visini zadatka, kao i Kristof Valc, dok Mia Got, nova kraljica horora, izgleda prelepo u raskošnim kostimima skrojenim za njenu Elizabetu. Ovo je jedan raskošan i vizuelno impresivan film, pa je prava šteta što nije imao širu bioskopsku distribuciju širom sveta.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
