O posledicama bombardovanja 1999. godine po zdravlje ljudi u Srbiji priča se već deset godina. Poznato je da je broj, odnosno procenat obolelih od karcinoma, te anomalija ploda i spontanih pobačaja u Srbiji drastično veći nego ranije. Međutim, iako je uveliko prihvaćeno da sve to ima veze sa osiromašenim uranijumom, teško se može i dokazati jer do sada nije urađeno nijedno opsežno istraživanje o tome.
Dokazano je, međutim, prisustvo uranijuma u organizmima ljudi koji su živeli ili se zatekli u područjima na koja je dejstvovano projektilima sa osiromašenim uranijumom. Na takvim mestima zabeležen je posebno velik porast malignih, kardiovaskularnih i drugih težih oboljenja, ali veza nije dokazana.
Osim što je radioaktivan, uranijum je i toksičan. Prema oceni američke Agencije za toksične supstance i registar oboljenja, radioaktivnost utiče na zdravlje ako se unese kroz jelo ili piće, ili se udahne ili uđe u organizam preko kože. Američko Ministarstvo odbrane, međutim, tvrdi da se rak kod ljudi ne može povezati sa izloženošću bilo prirodnom, bilo osiromašenom uranijumu. U dokumentaciji o osiromašenom uranijumu navodi se da „neki oblici uranijuma mogu izazvati oštećenje bubrega. Kod jednog broja ljudi razvili su se simptomi bubrežnog oboljenja nakon unošenja velike doze uranijuma, ali to nije nađeno kod vojnika koji su najviše bili izloženi osiromašenom uranijumu. Radiološka opasnost od uranijuma je generalno manje zabrinjavajuća jer i prirodni i osiromašeni uranijum (koji je 40 odsto manje radioaktivan od prirodnog) slabo su radioaktivni.“
Ipak, istraživanja na životinjama pokazuju da izloženost može da izazove leukemiju i neurološke probleme, kao i da utiče na reproduktivnu funkciju. Osim toga, dokazano je da se javljaju najrazličitije posledice na zdravlje glodara, od raka pluća i oštećenja koštane formacije do krvarenja, teškog zarastanja rana, mučnina, nadutosti…
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, do kojih se došlo u istraživanju šest godina nakon bombardovanja, učestalost obolevanja od raka u centralnoj Srbiji porasla je kod muškaraca za oko 22, a kod žena za 16 odsto. U isto vreme, učestalost obolevanja od raka prostate porasla je za čak 60 odsto, mokraćne bešike za 37, debelog creva za 29, a karcinoma pluća za 16 odsto. Kod žena je uočen porast obolevanja od raka debelog creva za 25 odsto, pluća za 24, materice za 17 i tumora dojke za 7 odsto.
Nevladina organizacija „Milosrdni anđeo“ iz Kosovske Mitrovice došla je do podataka da je stopa obolelih od malignih oboljenja na Kosovu i Metohiji u poslednjoj deceniji uvećana za čak 200 procenata i poprima epidemiološke razmere. Prema podacima koje je nedavno izneo dr Nebojša Srbljak, direktor ove organizacije, maligna oboljenja počela su da se javljaju kod lica starosti između 40 i 50 godina, a među obolelima ima i jedan broj dece. Najčešće se radi o karcinomu pluća i urogenitalnog trakta, a najviše pogođenih ovom bolešću je u oblasti Prokletija, gde je, napomenuo je Srbljak, tokom 1999. godine izbačen veliki broj bombi sa osiromašenim uranijumom.
Tokom 78 dana bombardovanja, nad teritorijom tadašnje SR Jugoslavije lansirano je oko 420.000 projektila težine 22.000 tona. Bačeno je, prema podacima NATO-a, 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom na 112 lokacija, najviše na Kosovu i Metohiji.
No, možda čak i vidljivije posledice bombardovanje je ostavilo na mentalno zdravlje ljudi. Lekari i istraživači zabeležili su da je 2000. godine najveći deo stanovništva patio od nesanice koja je posledica stresa, a depresija je u isto vreme postala četvrto oboljenje po učestalosti kod stanovništva posle ishemijskih bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća.
O uticaju bombardovanja na psihološko zdravlje dece urađeno je nekoliko studija, a najviše zabrinjavaju podaci o ispitivanju dece. Prema istraživanju „PTSP i depresivnost posle NATO bombardovanja: Činioci individualnih razlika u reagovanju na stres“ Marije Zotović (Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2005) navodi se da su simptomi PTSP-a godinu dana po završetku bombardovanja prisutni u značajnom stepenu (srednji i težak oblik poremećaja) kod 59,6 odsto dece i adolescenata. „Ovo stresno iskustvo je pre svega uključivalo hroničan stres i mnogobrojne traumatske epizode, što dovodi do javljanja simptoma PTSP-a“, navodi se u ovom istraživanju koje je sprovedeno na 629 dece i adolescenata iz Vojvodine (učenici 6. razreda osnovne, kao i 1. i 4. razreda srednje škole). Ono je pokazalo i da je 18,5 odsto dece i adolescenata ispoljilo simptome depresivnosti u stepenu koji se može smatrati značajnim.
