Prvi put sa kustosom

SVEČANA OTVARANJA

Priđite ovde, samo napravite mesta da i drugi vide. Pošto je ovaj eksponat zauzeo ceo zid, malo ćemo se zadržati kod njega.

Dakle, svečana otvaranja. Idemo odozdo naviše: eno ga dole direktor Zavoda za izgradnju grada Novog Sada Dejan Mandić, svečano otvara početak radova na izgradnji semafora. Jeste, liči na običnu rupu, ali je tu predviđen objekat vertikalne saobraćajne signalizacije. A ovaj mladić ovde, što svečano zaviruje u kontejner, to je naš Aleksandar Jovičić, predsednik beogradske opštine Palilula. Vidite kako pozira za medije, posle je dao i izjavu da su kontejneri „novi, lepi, koji će ulepšati ovaj deo grada“. Do njega je njegov kolega Aleksandar Savić, predsednik opštine Voždovac, kako svečano otvara novi pešački prelaz u Kumodražu.

E sad, na sledećem redu su gradonačelnici. Prvi je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić – on je svečano pustio u rad jedan semafor, kasnije nazvan „Terzića semafor“. Šta rekoste? „Aerodrum“? Jeste, to je taj Terzić. Sledeći je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada. On je svečano otvarao ogradu. Kako „kakvu ogradu“? Renoviranu, oko Doma vojske u Novom Sadu, vidite da je oko njega neka vojska, mislim da ima i generala. Evo ga i Bata Gašić kako svečano otvara stepenište kao gradonačelnik Kruševca, a tu je i gradonačelnik Leskovca, Gorana Cvetanović, kako otvara klozet na groblju…

Iznad njih, ministar Aleksandar Vulin, svečano otvara lift u Domu za penzionere u Apatinu. Šta kažete? Da li on to preseca vrpcu? Da, pa to je svečano otvaranje lifta. Kažu čak da je i išao par puta gore-dole da isproba lift.

A na samom vrhu piramide vlasti usamljen stoji predsednik Aleksandar Vučić, koji je pre desetak dana svečano otvorio – stambenu zgradu. Ne, to nije istina da je zgrada Beograda na vodi nezavršena, to su zli jezici.

Mnogi se podsmevaju ovom eksponatu. Misle da je reč o bespotrebnom samohvalisanju raznih funkcionera na svim nivoima vlasti. Duboko greše. Eksponati „Svečano otvaranje“ zapravo predstavlja veoma potcenjenu jedinicu mere. Mere koja, doduše, nije u SI sistemu, ali vrlo precizno meri koja su dostignuća neke vlasti: svako otvara ono što je u stanju da uradi i napravi – a koja je bolja mera za kvalitet vlasti od spoznaje njenih sposobnosti i kapaciteta?

CRNI DŽIP BEZ TABLICA

Ovaj eksponat je jedan od simbola demokratije u Srbiji. Kao što je poznato, izbori su praznik demokratije, a u poslednjih nekoliko godina – od lokalnih do predsedničkih – crni džip bez tablica bio je prisutan na svim izborima.

Posetioci moraju da shvate da postoje određeni nedostaci u vezi sa ovim eksponatom. Najpre, vozila bez tablica – poput ovog džipa ovde – uvek je mnogo više od jednog. U zavisnosti od veličine mesta u kom se održavaju izbori, bude i više od nekoliko desetina. I, da, nije reč samo o džipovima, budu tu različiti tipovi vozila, čije je zajedničko obeležje da nemaju registarske tablice, pa tako onaj ko ih vidi ne zna koga je video, a ne može ni da prijavi obližnjoj stanici policije. Kako „šta da prijavi“? Pa da nisu sva biračka mesta propisno pokrivena, naravno.

Drugo, ovom eksponatu nedostaje još nešto: uvek se u njemu nalaze dve ili više osoba muškog pola, koje iz tehničkih razloga nisu mogle da budu izložene. Naime, uprkos tome što su vozila bez tablica patrolirala na mnogim izborima – u Pećincima, Zaječaru, Boru, Mionici, Lučanima, širom Vojvodine – još uvek nije utvrđen identitet ovih muškaraca, pa ste tako uskraćeni za njihovo prisustvo – ovde ili u obližnjem zatvoru, svejedno.

Kako to mislite „a šta oni rade na izborima“? Pa, rekli smo, to su čuvari demokratije, i garant da će izbori proteći u najboljem redu i uspešno. Pa da, po nas uspešno. Kako to mislite „valjda po Srbiju“? Po nas, po Srbiju, to je isto. Mi smo Srbija. Tako su građani rekli na izborima. A izbori su praznik demokratije, nemojte da se ponavljamo.

ZOLJA

foto: arhiva "vreme"

Poput prethodnog, i ovaj eksponat neizbežno ima svoje nedostatke, i zbog toga vam se izvinjavamo. Naime, raketni bacač zolja M-80 iz „slučaj Jajinci“ je samo simbol i predstavlja i sve druge – nebrojene, misteriozne, nerazrešene i već zaboravljene – pokušaje da se ugroze životi predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice. Setite se onomad, kad je onaj presekao predsednikovu kolonu, vozeći bentli tamo gore na Topčiderskoj zvezdi. Čitali ste o svim tim pokušajima sigurno u novinama… da, „Alo“, „Informer“, „Srpski telegraf“, „Kurir“. Jeste, i na Pinku je bilo. Jeste, ubijen je taj što je vozio bentli.

Dakle, ovo je simbol, ali moram vam priznati da mnogim posetiocima ovaj eksponat baš i nije najjasniji. A sve je potpuno jasno: „Jedno je sigurno. Jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra, ali jednog su hteli da ubiju. Ne verujem u slučajnosti da se 97 ubica nađe na prostoru gde se nađe zolja, granate, municija i sve se to nađe na najidealnijem mogućem mestu, gde ljudi prolaze i ne mogu da se odbrane“, rekao ministar Aleksandar Vulin odmah pošto je tovar oružja nađen u šumi u Jajincima, u kojima predsednik i njegova porodica imaju porodičnu kuću.

Šta nije jasno u ministrovim rečima?

Znam, mnoge je zbunio ministar unutrašnjih poslova kad je rekao ono „mi smo povezali neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, neka lica smo povezali sa drugim licima koja su bila umešana u takva dela“. Ali, lepo je objasnio odmah potom: „Kada bih vam rekao ko, šta, gde i kako, ja bih ih upozorio šta znamo.“

Neka pitanja? Kako to mislite „gde je tih 97 ubica“? Otkud ja znam gde su. Tužilaštvo je odustalo od istrage nakon godinu dana. Jeste, „žuto“ tužilaštvo. Nijednog tužioca nismo otpustili.

KARTA ZA METRO

foto: dragan kujundžić / tanjug

A ovo ovde je fotografija SNS kandidata za beogradske odbornike kako se voze metroom kroz Beograd u izbornoj kampanji 2018. Da, u kampanji u kojoj najavljuju izgradnju metroa, vozili su se metroom. Molim vas, pitanja na kraju. Ispod fotografije… čekajte, pitanja na kraju… dakle, ispod fotografije nalaze se dve karte za vožnju metroom koje je kupila kandidatkinja za odbornicu Aja Jung, i posle pozirala za medije, to vidite ovde.

Dobro, može sad pitanja. Da li je ovo pravi metro? Nije, naravno, poznato je da Beograd nema metro. Ovo je autobus ofarban da liči na metro. Kako to mislite „šta je onda Aja Jung kupila“? Pa, karte za metro, to je jasno. Znam. Znam da metro ne postoji, ali Aja Jung je kupila karte. Ne znam koliko je platila. Ne, ne znam ni da li su drugi građani kupovali karte. Doduše, jesu platili, i plaćaće i narednih godina, SNS je osvojio 45 odsto… Kako rekoste, „vozili su se i građani“? „Izvozali su ih“? To ste vi rekli.