Na spisku zaposlenih Aerodroma Beograd koji su dobili izuzetno povoljne stambene kredite našlo se i šestoro novopostavljenih rukovodilaca. Sasvim dovoljno da započne medijski rat na liniji sindikat–rukovodstvo, ali i sasvim dovoljno da se postave neka pitanja
Tek što su direktori Kolubara Invest gradnje i bivši rukovodioci Aerodroma Beograd završili privremeni boravak u Centralnom zatvoru, najuspešnije javno preduzeće u Srbiji opet se vratilo među vesti dana. Ovog puta, tema je bila novo aerodromsko rukovodstvo, a verovatno je samo prednovogodišnja histerija sprečila da čitava stvar naraste do afere sa velikim A.
No, kako za sada stvari stoje, za to još nije kasno. Sindikat zaposlenih najavio je štrajk, neki radnici Aerodroma upozoravaju da se u toj firmi odvija „lov na veštice“ i da rukovodstvo ne posluje domaćinski, dok s druge strane rukovodstvo objašnjava da je sve što se događa samo svojevrsna odmazda za otkrivanje VIP afere u novembru 2004. Kao odgovor na to, zaposleni tvrde da su novopostavljeni direktori na sva zvona oglasili nešto što bi kad-tad isplivalo, samo da bi zataškali sopstvene grehe, a direktori opet odgovaraju da su napad očekivali i da je bilo nepoznato samo kada će i s koje strane stići. Priča zvana tuk na utuk i dalje traje, a u međuvremenu glavne teme su stanovi, industrijska špijunaža i slične stvari.
KVADRATI I ŠEFICE: Nekoliko meseci po dolasku novog rukovodstva, koncipiran je program za stambeno zbrinjavanje zaposlenih – sačinjen je spisak zainteresovanih za kupovinu stanova, za rekonstrukciju postojećeg stambenog prostora i gradnju kuća, usvojen je pravilnik o bodovanju i već u novembru 2004. dodeljeni su stambeni krediti. Ništa strašno, da među 22 imena onih kojima su krediti dodeljeni nije bilo i šest rukovodilaca i da se Pravilnik o rešavanju stambenih potreba Aerodroma u međuvremenu nije našao pred Ustavnim sudom. Kredite sa rokom otplate od 40 godina i godišnjom kamatom od 0,5 odsto, u rasponu od 75.667 evra do 129.782,43 evra, dobili su generalni direktor Nebojša Nedeljković, zamenik generalnog direktora Goran Kaličanin, direktor delatnosti investicija Zoran Ilić, direktor delatnosti saobraćaja Dragan Nestorović, direktor delatnosti bezbednosti Goran Jovičić i šef kabineta generalnog direktora Nataša Vušković. Imajući u vidu da su neki ljudi sa ovog spiska zaposleni na Aerodromu svega nekoliko meseci i da je, recimo, funkcija šefa kabineta generalnog direktora tek uspostavljena, postavlja se logično pitanje kako je to uopšte bilo moguće. Postavlja se, naravno, i pitanje zašto su tek postavljeni direktori odlučili da se u prvoj podeli kredita oni dodele baš njima. Tu dolazimo do famoznog Pravilnika, ali i do priče o borbi protiv korupcije.
Što se Pravilnika tiče, on je zvanično usklađen s Uredbom Vlade Srbije o rešavanju stambenih problema zaposlenih u javnim institucijama, ali su neke njegove odredbe u najmanju ruku čudne. Naime, član 14 vladine Uredbe propisuje da se značaj radnog mesta vrednuje sa najviše 250 bodova, s tim da toliko mogu da boduju predsednik Republike, predsednik i potpredsednik Skupštine, premijer i potpredsednik Vlade, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, ministri, republički javni tužilac i sudija Ustavnog suda. Nešto manji broj bodova dobijaju vršioci visokih državnih funkcija, dok je za ostala „postavljena lica“ (pa samim tim i za funkcionere javnih preduzeća) predviđeno 140 bodova. U slučaju Aerodroma, međutim, svi rukovodioci su po internom Pravilniku bodovani znatno bolje, a direktor i njegov zamenik sa čitavih 250 bodova – dakle, kao i predsednik Republike. Ne slažući se s takvom bodovnom listom i svesni da čak i s dugogodišnjim stažom na Aerodromu pod tim uslovima nemaju nikakve šanse za kredit, zaposleni su se sa svoje strane izborili da se radni staž vrednuje s najviše 400 bodova – što je, opet, suprotno vladinoj Uredbi koja predviđa da se na radni staž dobija maksimalno 120 bodova. Ipak, zahvaljujući bodovanju rukovodilaca i još nekim čudnim odredbama internog pravilnika, grupa zaposlenih obraća se Ustavnom sudu, sud objašnjava da će se pre analize Pravilnika na redu naći upravo ustavnost vladine Uredbe i tu se priča, bar zvanično, za sada završava.
Nezvanično, međutim, pitanja o načinu dodele kredita i dalje se postavljaju. Dakle, zašto direktori u prvoj podeli? I zašto u istoj toj podeli baš šef kabineta generalnog direktora sa nekoliko meseci staža? „Do sada smo imali priliku da vidimo da se stambeni problem direktora u javnim preduzećima rešava tako što firma otkupi stanove, a oni ih potom dobiju i otkupe po nižoj ceni. Imali smo potom slučajeve da su direktori zaključivali takve vrste poslova koji su im to omogućili, što je još manje društveno prihvatljivo. To ovde nije slučaj, ovde Aerodrom ne gubi, nego zarađuje (vidi okvir – prim. aut). Osim toga, kako očekivati da se korupcija u ovoj državi iskoreni ako se ljudima koji su na položaju najpodložnijem korupciji, ne pruži makar mogućnost da pod istim uslovima kao ljudi iz njihovog okruženja reše neka svoja egzistencijalna pitanja“, kaže za „Vreme“ zamenik generalnog direktora Goran Kaličanin. Što se tiče šefice kabineta generalnog direktora, Kaličanin objašnjava da njeno radno mesto pripada poslovodstvu, da se kao takvo bodovalo i da je ona na rang-listi poslovodstva stekla uslove za kredit: „Ona obavlja najveći deo personalne komunikacije sa zaposlenima, organizuje razgovore i prijem ljudi, pomaže direktoru pravnih delatnosti u okviru pravne i kadrovske strukture. Ne radi posao šefa kabineta kako se to doživljava u zemlji Srbiji, da sedi i razlistava poštu.“
ŠPIJUNI MEĐU NAMA: Na ove i slične argumente, sindikat zaposlenih odgovara tezama o tome da je funkcija šefa kabineta jednostavno izmišljena, ali i da je problem stambenog kredita dodeljenog Nataši Vušković samo „vrh ledenog brega“. U tom smislu, najpre se ističu primeri sudbine ljudi koji su se žalili na Pravilnik o rešavanju stambenih problema, kao i ljudi koji su se na bilo koji način suprotstavili rukovodstvu. Primera radi, navodi se da su radnici Aerodroma Peđa Marković i Vlada Perović dobili otkaz zbog učešća u grupi koja je Pravilnik iznela pred Ustavni sud. Zvanično objašnjenje je, naravno, drugačije. „Oni jesu otpušteni, ali to nema veze s tom pričom. Bilo je određenih upada u informacioni sistem i uzimanja podataka sa servera koji omogućava da se s direktorovog ili mog računara pogleda i preuzme bilo šta što je sadržaj tog računara. Znači, u pitanju je klasična industrijska špijunaža“, tvrdi Goran Kaličanin. Sam direktor Nebojša Nedeljković objašnjava da se, i pored ljudi koji su zaduženi da čuvaju sistem, događalo da na Aerodrom dođu ozbiljni poslovni partneri s fasciklama punim papira koji ukazuju na uvid u poslovanje firme i da mu je tada bilo jasno da se s „naših računara sve odliva“.
U međuvremenu, zahvaljujući tek započetom ratu na liniji rukovodstvo – sindikat zaposlenih, isplivala su i neka druga pitanja, za čije objašnjavanje dve stranice „Vremena“ nisu dovoljne. Zbog toga, za neku drugu priliku ostavljamo objašnjenje o tome zašto su sa svojih radnih mesta premešteni šef Slobodne carinske zone ili čovek koji je 25 godina bio odgovoran za prihvat i opremu aviona, koji su u međuvremenu postali prodavci. Takođe, za neku drugu priliku ostavljamo pitanja o tome zašto je za novogodišnju proslavu utrošeno 970.000 dinara (paketići za decu se ne računaju, oni su bili odvojena stavka), zašto je bivša prodavačica avanzovala do mesta pomoćnika direktora za marketing i komercijalne poslove. Naime, uz brojna druga pitanja, i ova bi mogla da se svrstaju u već pomenutu „tuk na utuk“ priču karakterističnu za sve sindikate i sva rukovodstva ovog sveta. Ono što je za sada potpuno nesporno jeste da je novopostavljeno rukovodstvo, posle samo nekoliko meseci na toj funkciji, sebi obezbedilo izuzetno povoljne stambene kredite. Čak i pod pretpostavkom da se utvrdi kako je Pravilnik pravilno koncipiran i pravilno primenjen, čak i ako se utvrdi da su otpušteni ljudi otpušteni zbog industrijske špijunaže a ne zbog sukoba s rukovodstvom, čak i ako prihvatimo da šefica kabineta posle par meseci rada zaslužuje da dobije kredit u prvoj podeli, čitava stvar ostavlja u najmanju ruku neprijatan utisak. Ako predsednik Narodne skupštine već promoviše krpljenje starih sakoa, nije baš zgodno da njegove stranačke kolege, smeštene u aerodromske kancelarije, istovremeno promovišu stambenu politiku koja mora da bode oči svakom ko zna kolike su rate za kredite običnih smrtnika i koliko je dugačak put do beogradskog kvadrata. Sindikati, interne priče i VIP afera s tim nemaju nikakve veze.
Na osnovu izveštaja o podnetim zahtevima za rešavanje stambenih potreba zaposlenih putem dodele zajma u periodu od 14. jula do 29. jula 2004, rukovodstvo Aerodroma utvrdilo je da je zahtev za dodelu zajma za kupovinu stanova podnelo 140 zaposlenih, zahtev za dodelu zajma za izgradnju 41, a zahtev za adaptaciju i dogradnju 161. Sve ukupno, izračunato je da je za te potrebe neophodno izdvojiti 7.941.533 evra, a predviđeno je da se na sve zahteve pozitivno odgovori tokom 2004, 2005. i 2006. godine. Sredstva bi se, kako je planirano, obezbedila pre svega na osnovu ugovora sa Atlas bankom, odnosno Sporazuma o naknadi za prenos prava korišćenja na javnom građevinskom zemljištu sklopljenog sa Agencijom za kontrolu letenja SCG 13. septembra 2004. Tačan iznos koji Aerodrom dobija od Agencije jeste 1.857.435 evra u dinarskoj protivvrednosti, ali u objašnjenju računice, direktori koriste broj od približno dva miliona evra. S tim brojem, računanje izgleda ovako: „Aerodrom je na depozitni račun stavio dva miliona evra s kamatom od 0,5 odsto na godišnjem nivou na rok od 15 godina. Od celog tog posla, posle 15 godina, Aerodrom dobija 2.060.000 evra. U međuvremenu, banka je doznačila dva miliona evra svog novca koji je aerodrom prosledio zaposlenima po pojedinačnim ugovorima, takođe na 15 godina, sa 4,5 odsto kamate na godišnjem nivou. Aerodrom po tom osnovu za 15 godina mora da isplati 2.500.000 evra. Na kraju tog perioda, izgubili smo 440.000 evra. Međutim, za 15 godina od zaposlenih će na ime otplate kredita u kasu aerodroma biti vraćeno 800.000 evra. Znači, za 15 godina Aerodrom je zaradio 360.000 evra. A da ne govorim za 25 godina… Uz to, tržišna vrednost svakog stana revalorizuje se na osnovu rasta cena na malo, a rast cena na malo je faktor koji ima najviši rast – viši je od inflacije, viši od valutne promene“, objašnjava za „Vreme“ zamenik generalnog direktora Goran Kaličanin. Na primedbu da upotreba digitrona govori da kamate ne izgledaju baš tako, Kaličanin kaže da tu nije adekvatna upotreba običnog digitrona, jer se glavnica kredita smanjuje svake godine i samim tim menja kompletan iznos dugovanja. Što se tiče sredstava potrebnih za stambene kredite tokom 2005. i 2006, Kaličanin kaže da će ona biti obezbeđena na isti način, prenosom prava korišćenja zemljišta i ugovorom s poslovnom bankom.
Internim Pravilnikom o rešavanju stambenih pitanja utvrđeno je da od ukupno raspoloživih sredstava 80 odsto bude rezervisano za zaposlene, a 20 za rukovodstvo. Ukupan iznos kredita koje je 2004. dobilo rukovodstvo međutim iznosi 667.750 evra, što je znatno više od petine ukupnog iznosa (1.857.435 evra). Komentarišući to neslaganje računa, zamenik generalnog direktora Goran Kaličanin kaže da je prilikom određivanja udela rukovodstva u obzir uzeta projektovana cifra od skoro osam miliona evra i da, samim tim, rukovodstvu godišnje „pripada“ približno 1.600.000 evra za tri godine, tj. nešto preko 500.000 godišnje. No, brojka od 667.750 iz 2004. ipak je znatno viša od 500.000. Imajući u vidu da su funkcioneri Aerodroma u kategoriji „postavljenih lica“, odnosno da se svakom promenom vlade menjaju i njihove pozicije, na nekom je budućem direktoru ili šefu njegovog kabineta da se dobrovoljno odrekne svog udela u kolaču kako bi ispoštovao odnose zacrtane pravilnikom. A to je, na mestu kakvo je Srbija, vrlo teško očekivati.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
