Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
On ne spava, zna sva sela u Srbiji napamet, skoro i svakog građanina ponaosob, barata brojkama i kodovima kao matematičar na steroidima, celokupnu svetsku političku scenu sa svim nijansama drži u malom prstu, čuje se svakih 15 minuta sa vodećim svetskim liderima koji ga zovu da se posavetuju oko sudbinskih pitanja, studira šest fakulteta odjedared… Omnipotentni vladar Srbije, pored navedenih svojstava, često promoviše još jedno, nadnaravno – a to je moć predviđanja budućnosti. Baba Vanga u muškom obličju. E sada, to što uglavnom maši u predviđanju nikoga posebno ne zanima. U istoriji će ostati upamćen kao logorejični i tragikomični vladar pogodan jedino za sprdnju.
Pre neki dan prorok reče da će za tačno tri meseca on lično morati da brani “blokadere” od besnih građana koji će hteti da ih tuku jer remete normalan život i sprečavaju gromoglasan napredak Srbije. Predviđao je Vučić samouvereno mnogo puta u proteklih sedam i po meseci da će građanski bunt zamreti. To je bilo u onom periodu kada je obećavao da će vrlo brzo biti raspisani vanredni izbori.
Ali građanski bunt još traje i kako stvari stoje – potrajaće još dugo, dugo, možda samo menjajući forme i metode. A izbora ni od korova.
GNEV JE POSTAO HRONIČAN
Napravio je Vučić mnogo grešaka, pogoto od pada nadstrešnice naovamo, pa je već postojeći gnev većine građana postao hroničan. I ne može se desiti ono o čemu on sanja – da se stvari vrate u prethodnu rutinu, kada je imao svu moć u svojim rukama.
Uz njega su danas ostali samo oni koji imaju neposredne benefite od režima – kriminalne grupacije i neki procenat hipnotisanih građana. Nije to malo, ali nije ni dovoljno da se očuva vlast, pogotovo što to nisu osobe na koje se čovek može pouzdano osloniti. Izgubio je Vučić “meke” birače. Oni su poslednjih meseci takoreći gledajući kroz prozor i u svoju decu mogli da raskrinkaju zloćudnu prirodu režima koja počiva na krivotvorenju stvarnosti, neistinama, zloupotrebi moći i represiji. A kada se otvore te čakre, one se više ne zatvaraju.
Ljudi ne vole lažljivce, prevarante, secikese i nasilnike čak i ako imaju dovoljno novaca da napune kolica u Lidlu svakog petka i u julu zdime na letovanje. Doduše, ni tog, kako stvari sa ekonomijom stoje, uskoro neće biti. No, ovo je odavno prevazišlo politiku i ekonomiju, odavno je ovo borba za spas zdravog razuma i ljudskog dostojanstva.
Izgubio je Vučić još jednog važnog saveznika, a to je strah. Strah je pobeđen, nesumnjivo, to se vidi i po tome što je otpor potpuno diversifikovan. Ljudi su prepoznali i da postoji nekakva relevantna alternativa. Postojanje relevantne alternative i solidarnost učinili su da se više ne osećaju usamljenim, pa ponekad i ludim.
KUDA DALJE, VUČIĆU?
Represija i nasilje nad studentima i građanima, jeziva politička i medijska kampanja protiv njih, uskraćivanje plata profesorima i nastavnicima, zloupotreba pravosuđa i amnestiranje nasilnika, uz sam pad nadstrešnice u Novom Sadu i prateće režimske budalaštine, osnažili su trend pada popularnosti režima, ali i suzili mu mogućnosti političke eskivaže.
Krenimo od studentskog zahteva za vanrednim izborima. On je još u januaru i februaru pretio izborima, a onda je odjednom zaćutao. Pošto svakodnevno iščitava istraživanja javnog mnjenja koja debelo plaća novcima građana, jasno je da se nešto u tom štivu u međuvremenu promenilo.
A režimu bi vanredni izbori zapravo dobro došli. Zašto? Kao prvo, Vučić je izgubio legitimitet i mogućnost neometanog vladanja, a pobeda na izborima bi ga ojačala, dok bi, sa druge strane, izazvala veliko razočarenje protivnika režima. Ni tada energija bunta ne bi nestala, ali bi bila u snažnom nokdaunu. Režim bi kupio još koju godinicu i mogao na miru da realizuje velike projekte kao što je megakoruptivni Ekspo, od kojeg će se obogatiti i naprednjački čukununuci. Ali…
Činjenica da se od izbora beži najbolje pokazuje kako stoje stvari sa rejtingom stranaka na vlasti. Vrlo slikovito o tome govore i rezultati glasanja u Zaječaru i Kosjeriću, u kojima je režim spucao milione i milione evra, varao na sve moguće načine, a praktično je samo izvukao nerešen rezultat. Dakle, vlast procenjuje da nema šanse da na parlamentarnim izborima pobedi uz sve izborne marifetluke. Trenutno, režim kupuje vreme da se konsoliduje, ali je vrlo teško zamisliti kako bi se to moglo desiti. Pritisak je toliko veliki, da će vanrednih izbora zasigurno biti.
Zapravo, vreme nije na Vučićevoj strani. I to ne samo zbog nastavka bunta i otpora na koji nailazi kuda god krene, pa čak i u institucijama, već i zbog kraha ekonomije, koji nema veze sa demonstracijama. Sa svih strana za režim stižu loše vesti – budžeti su u crvenom, krediti dolaze na naplatu, izvođači i podizvođači beže od toga da rade sa državom pošto postoji više nego ozbiljna sumnja da se njihov rad neće platiti. Privredni rast u dobroj meri zasnovan na građevinskim poduhvatima i pratećoj industriji, uz enormna zaduživanja, uvek se završava loše, tvrde ekonomisti. Balon mora da pukne, a sada već opasno šišti.
NEMA PRIČE SA VUČIĆEM
Pre neki dan, Vučić je pozvao na široki društveni dijalog. No, sa tim je zakasnio jedno 13 godina, otkako je ukinuo politiku i javnu debatu u Srbiji i pocepao društvo uzduž i popreko, koristeći pit-bul-medije kao haubice protiv svakog ko drugačije misli. Situacija je sada takva da bi svako “sa ove strane” ko bi pregovarao sa Vučićem oko bilo čega – bio proglašen za kolaboracionistu, i to sa punim pravom. Tim pre jer je sa njim – kako se sto puta pokazalo – besmisleno razgovarati.
Nema sumnje da će režim nastaviti sa represijom i zloćudnim propagandnim kampanjama protiv studenata i drugih, u uverenju da će time da polomi otpor. Osim toga, u pitanju je i lična osveta predsednika i njegovih čauša, koji su se pomalo zastrašili, pa bi sada da neko bije one koji su produkovali neprijatna osećanja. Dakle, neka vrsta vanrednog stanja bez formalnog vanrednog stanja, hapšenja, prebijanja i zastrašivanja organizatora protesta, uz dodatnu mobilizaciju lojalnih, čitaj kriminalnih grupa, i pojačavanje kampanje po kojoj su oni koji su protiv režima “antidržavni elementi” koji baštine razne “tajne planove”.
Državno nasilje i primitivna propaganda imaju smisla kada je reč o integrisanju naprednjačkog klijentističko-biračkog tela, ali kako pokazuju meseci iza nas – ta strategija generalno slabi Vučićevu poziciju. A i pravosuđe, pa i policija, baš ne ispunjavaju sve Vučićeve želje. Strah je na različitim mestima iščileo, a i sudije i tužioci, kao i policajci, imaju decu i ne bi voleli da ih se ona stide. Vučić preti sudijama i tužiocima na razne načine, sada i izmenama Ustava. Hoćemo reći – da je samo do predsednika, represija bi bila i mnogo jača. Tukao bi žešće, ali ne može, izdaje ga snaga.
PROPALI KONTRAMITOVI I KONTRAMITINZI
Sa organizovanjem kontramitova i kontramitinga stvar mu takođe ne ide baš od ruke. Svaki od dosadašnjih režimskih skupova, na koje su ulupani milioni i milioni evra, doživeo ja krah i postao predmet sveopšteg podsmeha. Loše stvari stoje i sa kontramitovima, projektima tipa “studenata koji žele da uče” i “pasa koji žele da laju”. “Ćacilend” zvrji prazan, skup je za održavanje. A sve su skuplje i usluge kriminalnih grupa, koje su osetile priliku da značajno uvećaju cenu svojih usluga. Nanjušili su krv, vide da su režimu potrebniji nego ikada.
Nema sumnje da lojalne službe već rade i da će raditi punom parom na unošenju razdora u studentske i opozicione redove i formiranju “opozicionih” lista koje će jedan deo antirežimskih glasova oterati ispod cenzusa i tako anulirati loš rejting režima. Možda neka lista i pređe cenzus i postane “iznenadni” novi partner naprednjaka. Toga smo se nagledali, ali mnogi u međuvremenu znaju za jadac, a oni prevrtljivi nisu baš toliko glupi da uđu na brod koji evidentno tone.
Nema sumnje ni da će režim pokušati da dodatno ugrozi slobodu izražavanja, odnosno snažnije gušiti nezavisne medije.
Režim, tačnije njegovi botovi, odavno su već izgubili bitku na društvenim mrežama. One mu sada predstavljaju ozbiljnu pretnju. Pitanje je da li će Vučić pokušati da krene na njih, po uzoru na Erdogana. Sigurno se o tome razmišlja, ali neće to biti lako učiniti. Što zbog građana, kojima se ukidanje ili kontrola mreža neće nimalo dopasti, što zbog zapadnih zemalja, koje – uprkos svemu – na ovo neće gledati baš preterano blagonaklono. Čak i ako u Srbiji nikne pet rudnika litijuma.
Vučiću donekle idu u prilog svetske krize i ratovi. Skreću pažnju sa unutrašnjih problema, a ljudi u uslovima globalnih nevolja vole “jaku ruku” i manje su spremni na promene. Osim toga, međunarodna zajednica je manje osetljiva na represiju i ukidanje ljudskih prava u levim državama kakva je Srbija. No, sa druge strane, globalni potresi utiču na ekonomiju, pa se Vučićev privredni trabant može za čas posla ulupati.
KOJI BI MOGLI BITI SLEDEĆI POTEZI PROTESTNOG BLOKA?
Kao neprikosnoveni lideri protesta, studenti, odnosno njihova kolektivna mudrost, kristalisana kroz forume – nije do sada pravila ozbiljnije političke greške. Blagovremeno su razumeli da se protiv ovakvog režima trči maraton, a ne sprint. Sada je ključno pitanje kako održati energiju bunta, odnosno pritisak na režim i izboriti se za vanredne parlamentarne izbore.
Taj zahtev je bio efektan jer je režim njime uhvaćen u raskoraku. Zahtev je i logičan, s obzirom na to da prethodni studentski zahtevi – nisu ispunjeni. Vučić se hvali time da je napokon postao “nadležna institucija”, ali to za njega može imati i ne baš fantastične reperkusije. Naime, ako ne raspiše izbore u skladu sa svojim nadležnostima, sledeći logični potez studenata može biti – zahtev za njegovom ostavkom.
Nema tu mnogo prostora za velika iznenađenja, uspešan modus je uspostavljen, valja ga ljuljati. Valja, recimo, nastaviti sa jasnim porukama i konkretnim ciljevima, svima razumljivim. Kombinovati velike zahteve (tipa vanrednih izbora) i male ciljeve koji mogu biti ostvareni, pošto mali uspesi obnavljaju energiju. Važno je da se iza jasnih poruka i konkretnih ciljeva okupi što više političkih i društvenih grupacija.
Pokazuje se veoma uspešnim što se studentske odluke donose kroz horizontalnu i vertikalnu komunikaciju i decentralizovan sistem, bez isticanja vođa. Da postoje kao onomad, režim bi studentskim liderima medijskim haubicama “odsecao glave”.
Stalni protesti zamaraju ljude, pogotovo ako se pretvore u “dan mrmota”. Valja ih kreativno osmisliti, kombinujući različite forme, velike skupove i male, simbolične akcije. Stručnjaci kažu: energija protesta nije samo u brojevima, već u osećaju zajedničkog smisla, dostojanstva i pripadnosti.
Naravno, studentima preostaje i poziv na građansku neposlušnost, koja se često spominje u javnosti. Ali, akcija neposlušnosti se mora veoma dobro pripremiti kako ne bi ostvarila kontraefekat, odnosno pokazala slabost, a ne snagu.
Snaga građanskog bunta ogleda se pre svega u njegovoj kulturi, odnosno kreativnosti. I tu se nema šta dodati, studenti i drugi demonstranti pokazali su zapanjujuću kreativnost i snagu duha.
BLOKADNE I DRUGE AKTIVNOSTI
Neki kažu da su ovog trenutka mnogo važnije studentske akcije koje podrazumevaju direktniju komunikaciju sa građanima od onih blokadnih. U svakom slučaju, veoma je važno nastaviti sa akcijama koje imaju prosvetiteljsku misiju među građanima koji žive u medijskim rupama, izloženi radioaktivnoj režimskoj propagandnoj artiljeriji. Treba imati na umu da su mnogi mladi ljudi dugo već pod snažnim pritiskom i bilo bi veoma važno pružiti im psihološku podršku.
Dosta su studenti radili na međunarodnoj podršci, ali sa tim svakako treba nastaviti. Ima ljudi koji u tome mogu i hoće da im pomognu. Nema nikakve sumnje da su simpatije demokratskog sveta na strani studenata. A što simpatije budu konkretnije, to će vlade koje imaju neprincipijelne “dilove” sa Vučićevim režimom – biti u težoj situaciji.
Naravno, treba se pripremati i za izbore. Što bi rekao Drug Tito: živimo kao da će sto godina biti mir, a spremajmo se kao da će sutra biti rat! Ovde bi iskustva, znanja i institucionalne mogućnosti opozicionih stranaka bile veoma važne.
Kada govorimo o pripremama za izbore, ne radi se samo o kampanji, kontroli izbornog procesa, edukaciji i tako dalje, nego i o izbornim porukama. Ne treba ponoviti greške koje deo opozicije čini godinama šaljući građanima skoro isključivo negativne poruke. Sa negativnim porukama, koliko god je situacija strašna, ne može se pobediti na izborima. A pozitivne poruke ne smeju biti samo ukras nego deo i izborne i protestne strategije.
Da bi se pobedio režim, potreban je dakako najširi ideološki zahvat, odnosno pridobijanje i levo i desno orijentisanih birača. Stoga je dobro što se studenti nisu do sada, bar ne jedinstveno, oglašavali o nekim neuralgičnim tačkama ovog društva kao što su Kosovo, Srebrenica, ratovi i zločini u bivšoj Jugoslaviji i slično. No, u samoj kampanji moraće oni koji budu na listi da imaju odgovore i na ova pitanja pošto će ih režim, kako je to radio i do sada, tući i zdesna i sleva, koristeći botove i korisne budale na društvenim mrežama.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
