Nacionalni dan donora ustanovljen prvi put prošle godine na inicijativu Hemofarm fondacije i ovog 6. juna pokrenuo je javnu raspravu i debatu o potrebi povećanja broja donora u Srbiji Ovaj dan obeležen je u Beogradu na više lokacija: Trgu Republike, zvučnom porukom u vozilima javnog prevoza, Tržnom centru Ušće, na talasima Radija S i putem telefona u domovima hiljada ljudi. Poznati glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić je u javnom programu na Trgu Republike razgovarao sa poznatim ličnostima koje su potpisale karticu. Glas naroda o ovoj temi Dragan Bjelogrlić je saznao u direktnom telefonskom razgovoru sa nasumično izabranim građanima Srbije.
„Ono što sam čuo nije obeshrabrujuće, samo nam treba mnogo vremena da podignemo svest ljudi. Ovo su ozbiljne kampanje koje se rade na duge staze, ali ostaju kao živo svedočanstvo i zapis vremena o velikom projektu koji je menjao svest ljudi“, rekao je Bjelogrlić, koji je jedan od prvih potpisnika donorske kartice kod nas.
Apeli ljudi koji su na listama čekanja uticali su na deo društva, tačnije 23 porodice od početka godine koje su dale saglasnost za doniranje organa svojih najdražih.
„Jako sam ponosan na ovu kampanju koja je za nas u Hemofarmu postala lična misija. Veliki broj zaposlenih u Hemofarmu ima donorske kartice, a ja sam vlasnik dve – ovde i u Nemačkoj. Pasivnost nikada ne bi trebalo da vas spreči da potencijalno pomognete drugoj osobi. Može se desiti da vašem detetu, majci ili najboljem drugu zatreba organ. Ja polažem nadu u to da doniranje organa po zakonu postane važeće od rođenja. Do tada: Uzmite svoju donorsku karticu danas“, poručio je Ronald Seeliger, generalni direktor Hemofarma.
Kampanji su se pridružile i druge javne ličnosti potpisnici donorske kartice, koji su govorili o svojim motivima da to učine:
Axel Dittman, ambasador Nemačke u Srbiji:
„Donirati organ znači da je neko spreman da dâ svoj doprinos poboljšanju života drugih, to podrazumeva veliki osećaj humanosti i solidarnosti. Zato sam ja potpisao donorsku karticu i ohrabrujem vas da učinite isto.“
Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije:
„To je trenutak kada vi nemate šta da izgubite, ali zato možete da pomognete hiljadama drugih ljudi koji se nalaze u životno bezizlaznoj situaciji. Potpis na donorsku karticu ne košta ništa, ne iziskuje napor, ali je istovremeno velika nada za one koji su životno ugroženi, jer su doniranje organa i transplantacije za hiljade ljudi jedina šansa da produže život i dobiju šansu.“
Vladimir Arsenijević, pisac:
„Zato što sam obeznađen – premda ne i iznenađen! – činjenicom da je Srbija, sa samo tri donora organa na milion stanovnika, na samom dnu lestvice među evropskim zemljama u kojima je u proseku dvadeset donora na milion stanovnika i zato što smatram da je svako nastojanje da se to tužno stanje promeni vredno aktivne podrške.“
Danica Vučenić, novinarka „Insajdera„:
„Donorsku karticu sam potpisala bez ikakvog prethodnog promišljanja, za mene je taj potpis bio nešto najprirodnije što sam mogla učiniti. Sećam se da, u trenutku, kada sam, pre dosta godina, postala prvo donor koštane srži, tokom akcije dobrovoljnog davanja krvi, skoro ništa nisam znala o toj temi. Tek sam se naknadno, pošto sam u novčanik stavila donorsku karticu, pročitala o koštanoj srži, o donorstvu i transplantaciji.“
U Srbiji je trenutno 150.000 potpisnika donorskih kartica, a trebalo bi da ih bude bar tri puta više. I pored opremljenosti transplantacionih centara i iskustva lekarskih timova kod nas, nov organ će dočekati tek deseti deo ljudi sa liste čekanja. Ipak, sa ovogodišnjeg nacionalnog dana donora otišla je dobra vest. U prvih pet meseci ove godine urađeno je više transplantacija nego na godišnjem nivou u prethodne tri godine.
I da se vratimo na junakinju sa početka priče. Na pitanje koja bi bila prva stvar koju bi uradila sa novim bubregom, Sanja Bojić nam je odgovorila: „Otišla bih da se napijem vode. Mnogo vode. Samo to.“
