Prokletstvo Demokratske stranke

Kada je potpisnik ovih redova nekolicini kolega saopštio da priprema tekst o Demokratskoj stranci i najnovijim turbulencijama unutar nje, naišao je na manje-više jedinstven stav: to je verovatno najteža i najkompleksnija tema naše političke scene o kojoj se oni ne bi usudili da pišu, bar ne u ovom trenutku. I zaista, svaka aktuelna analiza Demokratske stranke i stanja u njoj po definiciji je prepuna kontroverzi: dobijate potrebu da vagate svaku reč, i to ne zbog toga što ne želite nekoga da povredite već stoga što niste uopšte sigurni da li je ona tačna ili precizna. Sve može da „bidne“, ali ne mora da znači.

Valjda nema stranke koja je više kritikovana upravo od onih koji su njeni stvarni ili potencijalni simpatizeri, kao što nema stranke – verovatno u celom svetu – koja se više cepala i razmnožavala i iz koje je nastalo toliko derivata i subderivata. A kako stvari stoje, nije isključeno da se proces rastakanja nastavi i to – kad već govorimo o kontroverzama – paralelno sa najavljenim procesom ujedinjenja (projekat Ujedinjena Demokratska stranka). Uslovna kontroverza se krije i u tome što bi se novom padu DS-a radovale ne samo partije na vlasti nego – bar se tako čini – i neke stranke iz Saveza za Srbiju.

Pored nacionalista, kojima se Demokratska stranka nikada nije uspela približiti koliko god se trudila, postoji i onaj sloj „građanista“ u Srbiji koji će takođe apriorno odbaciti DS, a zbog toga što ona nije dovoljno „antinacionalistička“ i ne suočava se u zadovoljavajućem obimu sa nedavnom ratnom prošlošću Srbije. Paradoks je u tome što će i oni – naravno, ukoliko se ne nalaze u Vučićevoj piramidi korupcije – istovremeno i oštro kritikovati DS, ali i očekivati od njega da bude glavni faktor u rušenju naprednjačkog režima. Svakako ne postoji stranka koju više kritikuju oni koji će reći da je ona potrebna Srbiji kao „brana“ za narodnjaštvo i primitivizam, kao što ne postoji stranka bivše vlasti koja je podnela toliko snažnih udaraca kao što je to slučaj sa DS-om. Ova stranka je bila prva na udaru osvajanja Vučićeve svevlasti, a potom je usledio napad na nezavisne medije i institucije, i sve ostalo što iole normalno po zemlji hodi. I to je svakako ostavilo brojne posledice.

Sasvim su u pravu oni koji kažu da je Demokratska stranka veoma kriva za ovo što danas doživljavamo pod „raspamećujućom“ vlašću Aleksandra Vučića, između ostalog i zbog toga što je za njenog vakta uspostavljen sistem vladavine i kontrole medija koji su samo naprednjaci doveli do nečovečnog usijanja. Ali, i ovde treba napraviti ogradu: skoro svi glavni akteri tih negativnih pojava za vreme vlasti DS-a napustili su ovu stranku, a dobar deo njih je našao uhlebljenje na Vučićevoj sofri. Možemo uputiti sto kritika DS-u zbog toga što nije aktivnije radila na političkom diskontinuitetu sa devedesetim, ali je istovremeno činjenica da je upravo zahvaljujući ovoj stranci i njenom usponu Srbija doživela najveći nivo demokratije i poštovanja ljudskih prava, bar u novijoj istoriji.

PREPOROD ILI KOBNO POSRTANJE

Pojedini analitičari će konstatovati da je DS danas možda u najgoroj situaciji od svog osnivanja, ali će – opet kontroverza – istovremeno reći i da se pred ovom strankom otvaraju brojne mogućnosti i da potencijalno ima prilično veliko područje delovanja koje je – slobodno. To je prostor levo od centra, koji je trenutno sastavljen ili od minijaturnih stranaka ili od partija koje su se duboko iskompromitovale lukrativnom saradnjom sa Vučićevim režimom. Iako poslednjih godina prilično „očerupan“, DS još ima određenu infrastrukturu koja bi bila ojačana najavljenim ujedinjenjem sa pojedinim političkim grupacijama izniklim iz nje, veliko je pitanje da li će taj slobodan prostor iskoristiti ili će pak najnovije, nimalo naivne, turbulencije u njoj dovesti do novog, možda i kobnog posrtanja ove stranke.

Gledano sa strane, svi dosadašnji sukobi unutar DS-a imali su samo ponekad ideološki predznak, ali uvek mnogo toga iracionalnog u sebi, što je posledica hronično loših međuljudskih odnosa u njoj. Da verujemo u natprirodne pojave, pomislili bismo da je ovu stranku neko prilikom osnivanja, 1989. godine, prokleo i da bi bilo uputno da potraži nekog stručnjaka za „crnu magiju“ ili ode kod hodže po zaštitni „zapis“. Ali i na ovu pojavu možemo gledati dvojako: verovatno ni u drugim strankama ne cveta „drugarstvo“ samo što su one tako ustrojene da ti sukobi retko ugledaju svetlo javnosti.

I najnovije nesuglasice isijavaju priličnom strašću, iako je povod za njih veoma konkretan: naime, jedan broj viđenijih članova nije zadovoljan odlukom stranke da bojkotuje izbore i institucije sistema, kao ni položajem DS-a unutar grupacije Savez za Srbiju, a pogotovo ne saradnjom sa ultradesničarskom partijom Dveri. Mada, treba reći da među „disidentima“ ne misle svi isto, pa će tako jedan od najglasnijih kritičara sadašnjeg rukovodstva stranke poslanik DS-a Balša Božović u razgovoru za „Vreme“ reći da se uopšte ne slaže da potezom „disidentkinje“ Gordane Čomić, koja je mimo odluke rukovodstva stranke i poslaničkog kluba odlučila da prekine bojkot sednica parlamenta, pod izlikom da želi da potpomogne položaj žena u politici i društvu. Inače, Gordana Čomić je deo projekta Srbija 21, nove političke organizacije koja će, u nekom formatu, izaći na izbore, a kojeg čine nekadašnji članovi Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića i Liberalno-demokratske partije. Nejasno je da li će ova grupacija na izbore izaći samostalno ili će koalirati sa tzv. Evropskim blokom (Vojvođanski front i neke manje stranke), među kojima se nalaze i oni koji su u otvorenoj koaliciji sa naprednjacima.

Realno govoreći, odluka stranke da bojkotuje izbore čini se sasvim razumnom, jer nema iole pristojne osobe u ovom društvu koja bi mogla reći da u Srbiji postoje uslovi za slobodne i fer izbore. To je civilizacijsko dostignuće koje je ukinuto 2012. godine dolaskom neoradikala na vlast. Sa druge strane, isto tako je činjenica da saradnja sa Dverima nije donela ništa dobro Demokratskoj stranci, pogotovo u poslednje vreme kada je ova desničarska organizacija zaoštrila svoju retoriku, u potpunoj suprotnosti sa konceptom ljudskih prava, ali i elementarnim razumom.

Najnoviji potez predsednika DS-a Zorana Lutovca da raspiše skupštinu stranke na kojoj bi trebalo da bude izabrana nova Statutarna komisija neki u DS-u procenjuju kao „nedemokratski čin“, dok drugi ukazuju da je to „jedini mogući način da se prekine blokada rada ove stranke“.

KO SE SVE RADUJE PROBLEMIMA UNUTAR DS–A?

Docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević u razgovoru za „Vreme“ navodi da podele unutar Demokratske stranke treba posmatrati u širem kontekstu krize opozicije i razjedinjavanja ove stranke. On smatra da su podele posledica najrazličitijih motiva, pritisaka i interesa, a da se stvar samo prelomila na pitanju izlaska na izbore.

„Sa jedne strane, imamo rukovodstvo DS-a koje očigledno ima većinu u organima upravljanja, odnosno ima legitimitet da vodi stranku, ali je problem u tome što se oni suočavaju sa ljudima koji su svojevrsni simboli stranke i koje javnost, čini se, mnogo bolje poznaje i prema kojima se stranka ne može odnositi kao prema nekom odboru iz provincije kojeg je jednostavno raspustiti. Odnosno, može, ali to ima svoju političku cenu“, kaže Spasojević.

On smatra da mnogi oko Demokratske stranke imaju svoje interese i ulogu u „nesporazumima“ unutar ove organizacije. „Vlast bi želela DS koji je što slabiji i iscepkaniji, međunarodna zajednica DS koji učestvuje na izborima, ostatak opozicije nema ništa protiv da se ova stranka, u najmanju ruku, dodatno smanji. Sigurno je da svi oni u određenoj meri imaju uticaja na ova događanja, ali verujem da se ključni uzrok sukoba krije unutar stranke“, kaže Spasojević.

Nebojša Novaković, predsednik vojvođanskog odbora DS-a, smatra da se profil ljudi koji trenutno oštro kritikuju rukovodstvo DS-a kreće od onih „naivnih“ do onih koji su se „iz različitih razloga stavili na raspolaganje aktuelnom režimu“. On dodaje međutim da „u ovom trenutku u političkom životu Srbije ima izuzetno malo naivnih“.

„Suština tih napada je vrlo jasna – urušiti Demokratsku stranku, koja, čak i kada nije ‘u najboljoj formi’, očigledno i dalje predstavlja najgoru noćnu moru za Aleksandra Vučića. Ishod poslednjih stranačkih izbora za neke nije bio dovoljno jasna poruka članstva da žele suštinski zaokret i raskid sa lošim praksama iz prošlosti. Obraćanje članstvu DS-a preko režimskih tabloida ne može biti kanal komunikacije ako imate dobre namere prema svojoj organizaciji“, kaže Novaković u razgovoru za „Vreme“.

Sa druge strane, poslanik Balša Brković, jedan od stranačkih „disidenata“, tvrdi da se osnovni razlog „nesporazuma“ unutar Demokratske stranke nalazi u činjenici da ova stranka sa sadašnjim rukovodstvom nije u dovoljnoj meri okrenuta borbi protiv Vučićevog režima, a istovremeno je posvećena „služenju pojedinim centrima moći izvan DS-a, koji su je preuzeli, zaposeli i na neki način onemogućili da vrši svoju funkciju“.

„Mislim da je politika DS-a postala tiha, da ne kažem nevidljiva i nečujna. Ona prati odluke koje se donose van njenih tela. Naša osnovna zamerka i zahtev jeste da se odlučivanje o svim važnim

pitanjima vrati u Demokratsku stranku. To je neophodno ako želimo da stranka nastavi da postoji, da ima kredibilitet, prepoznatljivost i identitet koje je stvarala poslednjih trideset godina“, kaže Božović u razgovoru za „Vreme“.

Božović smatra da je saradnja sa SzS i, naročito, Dverima dovela do toga da DS izgubi svoj identitet. On ukazuje da je teško bilo koga uveriti da je moguće „boriti se za slobodu medija i izbora sa nekim ko negira osnovna ljudska prava druge prirode“. I Dušan Spasojević ukazuje da je nedovoljno glasna reakcija Demokratske stranke na antimigrantsku kampanju koju sprovode Dveri – „veoma problematična“, te da će to „ojačati opoziciju unutar stranke“.

PROJEKAT SRBIJA 21

Govoreći o projektu Srbija 21, Spasojević ističe da ova politička grupacija nema velikih izgleda da ostvari valjan rezultat na izborima jer je nastala „prekasno“. Osim toga, ona, po Spasojeviću, nije uspela ozbiljnije da privuče intelektualnu elitu i više ljudi iz DS-a i nekih drugih stranaka da bi imala iole značajniji izborni potencijal.

Sa druge strane, Nebojša Novaković smatra da je Srbija 21 „iskonstruisani projekat, veštačka tvorevina nastala u političko-marketinškim laboratorijama režima, sklepana na brzinu neposredno pre raspisivanja izbora, čiji je osnovni cilj da stvori privid kako je sa političkom scenom u Srbiji, tobože, sve u redu i da na izborima učestvuju akteri iz celokupnog ideološkog spektra, a da izbore bojkotuju oni koji ionako nemaju nikakvu političku snagu i da to zapravo prikrivaju bojkotom“.

Rekli smo već da se u javnosti pojavila informacija da će ova politička grupacija napraviti predizbornu koaliciju sa Evropskim blokom, okupljenim oko Lige socijaldemokrata Vojvodine. Novaković ističe da je ta „‘velika koalicija’ koja treba da imitira proevropsku opoziciju velika taman onoliko je potrebno da se zbog njih spusti cenzus na tri procenta“.

„Usput, preko ove koalicije ide i jedna vrsta sociološkog eksperimenta nad građanima. Kreatori naše turobne stvarnosti hoće da znaju može li se birač uveriti da ste opozicija iako sedite u vlasti sa SNS u Novom Sadu, može li se biračko telo mobilisati oko grafita mržnje koji se osvanjuju baš sad kad su nekome najpotrebniji i može li se priča stara 30 godina, sva od ispraznosti i floskula od koje su korist imali jedino oni koji su je pričali, dok oni zarad kojima je pričana danas traže austrougarske pretke po Vojvodini ne bi li dobili državljanstvo neke od članica EU – retuširati i naći svoje nove slušaoce?“, kaže Novaković.

Zoran Lutovac: DS nije izgubio identitet

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac odbacuje tvrdnju da je Demokratska stranka izgubila svoj politički identitet u Savezu za Srbiju. „DS nije, niti će žrtvovati svoj identitet u SZS, niti to bilo ko traži od DS-a. Naprotiv, veoma se jasno i nedvosmisleno određujemo o svim važnim političkim i društvenim pitanjima. Tako sam se vrlo jasno oglasio u medijima i na predsedništvu SZS o antimigrantskoj kampanji. Antimigrantska kampanja je potpuno neprihvatljiva za mene i za Demokratsku stranku, a loša je i po zajedničku kampanju Saveza. Demokratska stranka migrantsko pitanje razmatra kompleksno u svoj njegovoj složenosti, jer je to i humanitarno, bezbednosno, a i ekonomsko, odnosno razvojno pitanje“, rekao je Lutovac u razgovoru za „Vreme“.

On dodaje da „svrha okupljenih stranaka u Savezu za Srbiju nije da se usaglase oko migrantskog pitanja, niti da usaglašavaju svoje programe“. „Mi smo u Savez ušli da bismo se izborili za slobodne i poštene izbore i za normalizaciju Srbije. Sada je najvažnije i najodgovornije prema građanima da naše razlike ostavimo po strani, da ne potežemo bočna pitanja i da u jednom širokom frontu najpre odbranimo naše pravo na poštene i slobodne izbore i pravo na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje“, kaže Lutovac.

„VREME„: Da li možemo očekivati da posle izbora dođe do restrukturiranja ne–vučićevske opozicione scene i da li će se nastaviti proces ujedinjavanja DS–a i pored odluke Zelenovića i Paunovića da izađu na izbore?

ZORAN LUTOVAC: Iako smo trenutno fokusirani na solidarnost i zajednički nastup sa ostalim strankama iz opozicije, unutar stranke smo aktivno posvećeni jačanju stranačkih organizacionih kapaciteta i jasnijeg ideološko-programskog profilisanja. To se ogleda i kroz novoosnovani Građansko demokratski klub gde pedesetak uglednih ljudi od nesumnjivog javnog kredibiliteta sa nama debatuje, savetuje i dobronamerno kritikuje DS, zatim kroz naš Centar resornih odbora, Politički savet, Centar za edukaciju, ali i kroz aktivnost svih naših članova u lokalnim organizacijama. Naš plan svakako jeste da se snažnije pozicioniramo na levom centru i da budemo gravitaciona snaga koja će privlačiti druge stranke, udruženja i pojedince. Očekujem da će posle lažnih izbora proces jačanja i ukrupnjavanja DS-a biti nastavljen.

Kako komentarišete projekat Srbija 21?

Ne bih se previše bavio motivima onih koji pristaju da učestvuju u tom projektu kao statisti, nego mogućim ciljevima kreatora tog projekta. Motivi onih koji učestvuju mogu biti predstavljeni različito, ali cilj kreatora ovog projekta je jasan: pokušaj legitimizacije izbora koji nisu slobodni i pošteni, što znači i legitimizaciju ovog režima koji bez zadrške krši osnovna građanska prava i urušava institucije društva i države. DS se tome opire i zato Aleksandar Vučić želi da je uništi, kao smetnju njegovoj autokratskoj samovolji. Izlazak na izbore po njegovim uslovima jeste jedan od načina da se DS dodatno oslabi, pa i uništi, jer bi u tom scenariju DS prokockao poverenje građana koje ponovo strpljivo gradimo. Demokratska stranka je neprijatan podsetnik Aleksandru Vučiću i njegovim satelitima da može drugačije i bolje, i zato je stalno na meti.

foto: aleksandar levajković / fonet