Domaći i strani sudovi drže u svojim rukama sudbinu materijala dobijenog iz razbijanja Sky ECC uređaja
Beograd 06.08.2018.Sasa Djordjevic, Beogradski centar za bezbednosnu politiku…
Sky ECC i EncroChat su uređaji koji izgledaju kao pametni telefoni. Omogućavaju sigurnu i šifrovanu komunikaciju koristeći servere umesto klasičnih mobilnih operatera. Korisnici ostaju anonimni bez davanja ličnih podataka upotrebljavajući nadimke ili tajne šifre koje sami biraju. Reklamirani su kao najbezbednije platforme za razmenu poruka.
Pre nego što su se pojedine prepiske razgovora ljudi iz kriminalnog podzemlja čitali u medijima, francuska policija se zainteresovala za EncroChat tokom 2017. godine. Sky ECC se našao na radaru belgijske policije 2018. godine. U oba slučaja je primećeno da veliki broj osoba iz kriminalnog miljea poseduje ove za kriminalce povoljne uređaje. Godišnja pretplata za Sky ECC je bila 2200 evra.
Policija je nadgledala komunikaciju oko 70.000 korisnika Sky ECC uređaja, dvostruko više u poređenju sa EncroChat. U junu 2023. godine, Evropol je objavio rezultate nadzora: uhapšeno je skoro 6.500 ljudi, zaplenjeno 900 miliona evra, 270 tona droge, dosta oružja, nekretnina, automobila, brodova i aviona. Na meti nadzora su bili i pojedinci iz Srbije.
Informacije dobijene dekripcijom uređaja za razmenu poruka pokrenule su lavinu hapšenja i optužnica u Srbiji i regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Uhapšeni su pripadnici i saradnici kriminalnih organizacija, policajci, tužioci, sudije i političari. Ipak, pravna upotreba prikupljenog materijala u krivičnim postupcima još uvek nije rešena.
Priznavanje dokaza, naročito iz inostranstva, osetljiv je teren. U slučaju tajnog nadzora prepiske preko Sky ECC i EncroChat uređaja, neizvesnost leži u odobrenju sudija iz Francuske, Holandije i Belgije i u ciljanosti nadzora na određene ili sve korisnike ovih uređaja. Dodatno, uslov za korišćenje materijala u domaćim postupcima je njegovo pribavljanje putem međunarodne pravne pomoći.
Odgovori i praksa na pojedine dileme ipak postoje, pogotovo kada je reč o presretanju EncroChat prepiske. Međutim, praksa je neujednačena.
Nemački sudovi su u martu 2021. godine potvrdili da se dokazi koje su prikupili francuski organi mogu koristiti u krivičnim postupcima pod uslovom da su osobe koje su bile pod nadzorom boravile u Nemačkoj. Zakonitost nadzora nisu preispitivali zbog mišljenja da bi takva odluka narušila suverenitet Francuske i princip uzajamnog priznanja u međunarodnoj krivičnopravnoj saradnji.
Francuski sud je u aprilu 2022. godine potvrdio ustavnost dokaza koji su prikupljeni razbijanjem EncroChat komunikacije. To znači da je sudija odobrio nadzor tužiocima i policajcima. Ipak, pojedine organizacije smatraju da je ovakvom odlukom ugrožena pravičnost suđenja, jer su u odluci o nadzoru izostale informacije o načinu infiltracije u uređaje i preuzetim podacima.
Ispostavilo se da je pravičnost suđenja uticala i na presudu italijanskog vrhovnog suda iz jula 2022. godine. Sud je zaključio da se prikupljena prepiska ne može automatski koristiti kao dokaz na suđenjima i naložio tužiocima da detaljno objasne postupak prikupljanja. U obrazloženju, italijanski sud je naveo da bi optuženi trebalo da imaju pravo da ispituju sprovođenje istražnog postupka.
Nije trebalo mnogo vremena da priznavanje dokaza stranih organa za sprovođenje zakona razbijanjem Sky ECC uređaja bude tema sudova u Srbiji.
U maju 2022. godine, sudsko veće beogradskog sudije Zorana Šešića je odlučilo da prihvati prepisku sa Sky ECC uređaja kao dokaz protiv bivšeg policijskog inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Božidara Stolića, navodeći da je pribavljena na zakonit način putem međunarodne pravne pomoći uz napomenu da se ova odluka ne odnosi i na druge predmete.
U novembru 2022. godine, potvrđeno je da su prepiske pribavljene zamolnicama od Francuske, po međunarodnoj pravnoj pomoći. Sudija Šešić je avgustu 2023. godine ponovio prethodnu odluku o priznanju dokaza, ali u slučaju protiv Darka Šarića za planiranje ubistva svedoka. Sudija je tada istakao da prepiska predstavlja ispravu u dokazivanju.
Zakon o krivičnom postupku (čl. 138, st. 3) dozvoljava ispitivanje verodostojnosti sadržaja isprave, što unosi dozu neizvesnosti u suđenju zbog mogućeg odbačaja. Napetost raste odlukom Apelacionog suda u Beogradu iz avgusta 2023. godine da ukine presudu u Stolićevom slučaju i vrati je nazad prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. Razlog je zakonitost nadzora Sky ECC komunikacije.
Odluke Višeg suda u Beogradu da prihvati Sky ECC komunikaciju kao dokaz i Apelacionog suda u Beogradu da se preispita zakonitost su važne jer će oblikovati budući institucionalni odgovor u slučajevima organizovanog kriminala u Srbiji. Veliki slučajevi, kao što su protiv Veljka Belivuka ili Darka Šarića, zasnivaju se u značajnoj meri na prepisci iz nadzora.
Još uvek je neizvesna sudbina razbijanja šifrovane komunikacije u sudskim postupcima. Sudije će verovatno od tužilaca i policajaca zahtevati još materijalnih dokaza ili svedoke pored Sky ECC komunikacije. Zato tužioci i policija ne bi trebalo isključivo da se oslone na rezultate razbijanja šifrovane komunikacije, već i da rade na obezbeđivanju novih dokaza i svedoka.
Autor je koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Savremene tehnologije i brzi protok informacija nameću potrebu da se revidiraju propisi u Srbiji kako bi se ponudila bolja zaštita reputacije kompanija. Trenutni pravni proces može biti dug i skup, i na kraju je nejasno da li privredna društva mogu da nadoknade pretrpljenu štetu, čak i ako se tužba pred sudom pokaže kao osnovana
