Foto: Pixabay/Biljana Jovanovic
Domaći i strani sudovi drže u svojim rukama sudbinu materijala dobijenog iz razbijanja Sky ECC uređaja
Sky ECC i EncroChat su uređaji koji izgledaju kao pametni telefoni. Omogućavaju sigurnu i šifrovanu komunikaciju koristeći servere umesto klasičnih mobilnih operatera. Korisnici ostaju anonimni bez davanja ličnih podataka upotrebljavajući nadimke ili tajne šifre koje sami biraju. Reklamirani su kao najbezbednije platforme za razmenu poruka.
Pre nego što su se pojedine prepiske razgovora ljudi iz kriminalnog podzemlja čitali u medijima, francuska policija se zainteresovala za EncroChat tokom 2017. godine. Sky ECC se našao na radaru belgijske policije 2018. godine. U oba slučaja je primećeno da veliki broj osoba iz kriminalnog miljea poseduje ove za kriminalce povoljne uređaje. Godišnja pretplata za Sky ECC je bila 2200 evra.
Policija je nadgledala komunikaciju oko 70.000 korisnika Sky ECC uređaja, dvostruko više u poređenju sa EncroChat. U junu 2023. godine, Evropol je objavio rezultate nadzora: uhapšeno je skoro 6.500 ljudi, zaplenjeno 900 miliona evra, 270 tona droge, dosta oružja, nekretnina, automobila, brodova i aviona. Na meti nadzora su bili i pojedinci iz Srbije.
Informacije dobijene dekripcijom uređaja za razmenu poruka pokrenule su lavinu hapšenja i optužnica u Srbiji i regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Uhapšeni su pripadnici i saradnici kriminalnih organizacija, policajci, tužioci, sudije i političari. Ipak, pravna upotreba prikupljenog materijala u krivičnim postupcima još uvek nije rešena.
Priznavanje dokaza, naročito iz inostranstva, osetljiv je teren. U slučaju tajnog nadzora prepiske preko Sky ECC i EncroChat uređaja, neizvesnost leži u odobrenju sudija iz Francuske, Holandije i Belgije i u ciljanosti nadzora na određene ili sve korisnike ovih uređaja. Dodatno, uslov za korišćenje materijala u domaćim postupcima je njegovo pribavljanje putem međunarodne pravne pomoći.
Odgovori i praksa na pojedine dileme ipak postoje, pogotovo kada je reč o presretanju EncroChat prepiske. Međutim, praksa je neujednačena.
Nemački sudovi su u martu 2021. godine potvrdili da se dokazi koje su prikupili francuski organi mogu koristiti u krivičnim postupcima pod uslovom da su osobe koje su bile pod nadzorom boravile u Nemačkoj. Zakonitost nadzora nisu preispitivali zbog mišljenja da bi takva odluka narušila suverenitet Francuske i princip uzajamnog priznanja u međunarodnoj krivičnopravnoj saradnji.
Francuski sud je u aprilu 2022. godine potvrdio ustavnost dokaza koji su prikupljeni razbijanjem EncroChat komunikacije. To znači da je sudija odobrio nadzor tužiocima i policajcima. Ipak, pojedine organizacije smatraju da je ovakvom odlukom ugrožena pravičnost suđenja, jer su u odluci o nadzoru izostale informacije o načinu infiltracije u uređaje i preuzetim podacima.
Ispostavilo se da je pravičnost suđenja uticala i na presudu italijanskog vrhovnog suda iz jula 2022. godine. Sud je zaključio da se prikupljena prepiska ne može automatski koristiti kao dokaz na suđenjima i naložio tužiocima da detaljno objasne postupak prikupljanja. U obrazloženju, italijanski sud je naveo da bi optuženi trebalo da imaju pravo da ispituju sprovođenje istražnog postupka.
Nije trebalo mnogo vremena da priznavanje dokaza stranih organa za sprovođenje zakona razbijanjem Sky ECC uređaja bude tema sudova u Srbiji.
U maju 2022. godine, sudsko veće beogradskog sudije Zorana Šešića je odlučilo da prihvati prepisku sa Sky ECC uređaja kao dokaz protiv bivšeg policijskog inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Božidara Stolića, navodeći da je pribavljena na zakonit način putem međunarodne pravne pomoći uz napomenu da se ova odluka ne odnosi i na druge predmete.
U novembru 2022. godine, potvrđeno je da su prepiske pribavljene zamolnicama od Francuske, po međunarodnoj pravnoj pomoći. Sudija Šešić je avgustu 2023. godine ponovio prethodnu odluku o priznanju dokaza, ali u slučaju protiv Darka Šarića za planiranje ubistva svedoka. Sudija je tada istakao da prepiska predstavlja ispravu u dokazivanju.
Zakon o krivičnom postupku (čl. 138, st. 3) dozvoljava ispitivanje verodostojnosti sadržaja isprave, što unosi dozu neizvesnosti u suđenju zbog mogućeg odbačaja. Napetost raste odlukom Apelacionog suda u Beogradu iz avgusta 2023. godine da ukine presudu u Stolićevom slučaju i vrati je nazad prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. Razlog je zakonitost nadzora Sky ECC komunikacije.
Odluke Višeg suda u Beogradu da prihvati Sky ECC komunikaciju kao dokaz i Apelacionog suda u Beogradu da se preispita zakonitost su važne jer će oblikovati budući institucionalni odgovor u slučajevima organizovanog kriminala u Srbiji. Veliki slučajevi, kao što su protiv Veljka Belivuka ili Darka Šarića, zasnivaju se u značajnoj meri na prepisci iz nadzora.
Još uvek je neizvesna sudbina razbijanja šifrovane komunikacije u sudskim postupcima. Sudije će verovatno od tužilaca i policajaca zahtevati još materijalnih dokaza ili svedoke pored Sky ECC komunikacije. Zato tužioci i policija ne bi trebalo isključivo da se oslone na rezultate razbijanja šifrovane komunikacije, već i da rade na obezbeđivanju novih dokaza i svedoka.
Uništavanje kulturnog nasleđa je zločin, a ako to neko radi svojoj zemlji, onda je to jasan čin izdaje, kažu u naslovnoj temi novog „Vremena“ konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kojima se preti otkazom ako ne uklone Generalštab i okolne zgrade sa spiska zaštićenih dobara
Od zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se traži, pod pretnjom otkaza, da postupe protiv Ustava, profesije i morala, kako bi leks specijalis o Generalštabu zaživeo u praksi. Oni odbijaju. Šta je to što im se dešava i koje vrednosti Generalštaba štite
Sa raznih strana razni dobro obavešteni ljudi javljaju da je Maji Gojković istekao rok trajanja i da će joj uskoro biti uručena zahvalnost za saradnju. U kojoj formi, videćemo. Ako će tako biti, zašto je Maja nastradala? Ona je poslušna, ali možda ne baš toliko koliko se od nje očekivalo. Možda se pravila luda više nego što joj je to bilo dozvoljeno. Prošle godine je preko noći likvidirana Razvojna agencija Vojvodine, koju je u toj formi osnovala Mirovićeva vlast. Deo zaposlenih, oni podobni, prebačen je u Fond za evropske poslove AP Vojvodine, kojim rukovodi “poznati evropejac” Ognjen Dopuđ, prepoznatljivog izgleda, “slavan” po tome što je fizički napadao i vređao studente koji su u septembru prošle godine blokirali ulaz u novosadski Rektorat. E sada, da li eventualni odlazak Maje Gojković ima veze sa svim ovim? Ako ima, onda je to zbog toga što nije bila efikasnija i brža u diferencijaciji, druge nema
Kako se odnosi na međunarodnom planu komplikuju i sukobi pojačavaju, sve više postaje jasno da desetogodišnje tvrdnje Aleksandra Vučića kako Srbija sa pojedinim državama ima bratske odnose nisu ništa drugo osim prazne priče
S obzirom na to da je bruto društveni proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a prihod Nisa u 2023. bio je oko 3,4 milijarde, gde je dodata vrednost oko 300 miliona, udeo u rastu BDP manji je od polovine procenta, ali gašenje rafinerije utiče i na rast cena, kao i na devizno tržište i neizbežan rast inflacije
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Savremene tehnologije i brzi protok informacija nameću potrebu da se revidiraju propisi u Srbiji kako bi se ponudila bolja zaštita reputacije kompanija. Trenutni pravni proces može biti dug i skup, i na kraju je nejasno da li privredna društva mogu da nadoknade pretrpljenu štetu, čak i ako se tužba pred sudom pokaže kao osnovana
Zastarelost potraživanja naknade za rad upravnika zgrade, investicioni fond i održavanje zgrade
