Foto: Pixabay/Biljana Jovanovic
Domaći i strani sudovi drže u svojim rukama sudbinu materijala dobijenog iz razbijanja Sky ECC uređaja
Sky ECC i EncroChat su uređaji koji izgledaju kao pametni telefoni. Omogućavaju sigurnu i šifrovanu komunikaciju koristeći servere umesto klasičnih mobilnih operatera. Korisnici ostaju anonimni bez davanja ličnih podataka upotrebljavajući nadimke ili tajne šifre koje sami biraju. Reklamirani su kao najbezbednije platforme za razmenu poruka.
Pre nego što su se pojedine prepiske razgovora ljudi iz kriminalnog podzemlja čitali u medijima, francuska policija se zainteresovala za EncroChat tokom 2017. godine. Sky ECC se našao na radaru belgijske policije 2018. godine. U oba slučaja je primećeno da veliki broj osoba iz kriminalnog miljea poseduje ove za kriminalce povoljne uređaje. Godišnja pretplata za Sky ECC je bila 2200 evra.
Policija je nadgledala komunikaciju oko 70.000 korisnika Sky ECC uređaja, dvostruko više u poređenju sa EncroChat. U junu 2023. godine, Evropol je objavio rezultate nadzora: uhapšeno je skoro 6.500 ljudi, zaplenjeno 900 miliona evra, 270 tona droge, dosta oružja, nekretnina, automobila, brodova i aviona. Na meti nadzora su bili i pojedinci iz Srbije.
Informacije dobijene dekripcijom uređaja za razmenu poruka pokrenule su lavinu hapšenja i optužnica u Srbiji i regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Uhapšeni su pripadnici i saradnici kriminalnih organizacija, policajci, tužioci, sudije i političari. Ipak, pravna upotreba prikupljenog materijala u krivičnim postupcima još uvek nije rešena.
Priznavanje dokaza, naročito iz inostranstva, osetljiv je teren. U slučaju tajnog nadzora prepiske preko Sky ECC i EncroChat uređaja, neizvesnost leži u odobrenju sudija iz Francuske, Holandije i Belgije i u ciljanosti nadzora na određene ili sve korisnike ovih uređaja. Dodatno, uslov za korišćenje materijala u domaćim postupcima je njegovo pribavljanje putem međunarodne pravne pomoći.
Odgovori i praksa na pojedine dileme ipak postoje, pogotovo kada je reč o presretanju EncroChat prepiske. Međutim, praksa je neujednačena.
Nemački sudovi su u martu 2021. godine potvrdili da se dokazi koje su prikupili francuski organi mogu koristiti u krivičnim postupcima pod uslovom da su osobe koje su bile pod nadzorom boravile u Nemačkoj. Zakonitost nadzora nisu preispitivali zbog mišljenja da bi takva odluka narušila suverenitet Francuske i princip uzajamnog priznanja u međunarodnoj krivičnopravnoj saradnji.
Francuski sud je u aprilu 2022. godine potvrdio ustavnost dokaza koji su prikupljeni razbijanjem EncroChat komunikacije. To znači da je sudija odobrio nadzor tužiocima i policajcima. Ipak, pojedine organizacije smatraju da je ovakvom odlukom ugrožena pravičnost suđenja, jer su u odluci o nadzoru izostale informacije o načinu infiltracije u uređaje i preuzetim podacima.
Ispostavilo se da je pravičnost suđenja uticala i na presudu italijanskog vrhovnog suda iz jula 2022. godine. Sud je zaključio da se prikupljena prepiska ne može automatski koristiti kao dokaz na suđenjima i naložio tužiocima da detaljno objasne postupak prikupljanja. U obrazloženju, italijanski sud je naveo da bi optuženi trebalo da imaju pravo da ispituju sprovođenje istražnog postupka.
Nije trebalo mnogo vremena da priznavanje dokaza stranih organa za sprovođenje zakona razbijanjem Sky ECC uređaja bude tema sudova u Srbiji.
U maju 2022. godine, sudsko veće beogradskog sudije Zorana Šešića je odlučilo da prihvati prepisku sa Sky ECC uređaja kao dokaz protiv bivšeg policijskog inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Božidara Stolića, navodeći da je pribavljena na zakonit način putem međunarodne pravne pomoći uz napomenu da se ova odluka ne odnosi i na druge predmete.
U novembru 2022. godine, potvrđeno je da su prepiske pribavljene zamolnicama od Francuske, po međunarodnoj pravnoj pomoći. Sudija Šešić je avgustu 2023. godine ponovio prethodnu odluku o priznanju dokaza, ali u slučaju protiv Darka Šarića za planiranje ubistva svedoka. Sudija je tada istakao da prepiska predstavlja ispravu u dokazivanju.
Zakon o krivičnom postupku (čl. 138, st. 3) dozvoljava ispitivanje verodostojnosti sadržaja isprave, što unosi dozu neizvesnosti u suđenju zbog mogućeg odbačaja. Napetost raste odlukom Apelacionog suda u Beogradu iz avgusta 2023. godine da ukine presudu u Stolićevom slučaju i vrati je nazad prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. Razlog je zakonitost nadzora Sky ECC komunikacije.
Odluke Višeg suda u Beogradu da prihvati Sky ECC komunikaciju kao dokaz i Apelacionog suda u Beogradu da se preispita zakonitost su važne jer će oblikovati budući institucionalni odgovor u slučajevima organizovanog kriminala u Srbiji. Veliki slučajevi, kao što su protiv Veljka Belivuka ili Darka Šarića, zasnivaju se u značajnoj meri na prepisci iz nadzora.
Još uvek je neizvesna sudbina razbijanja šifrovane komunikacije u sudskim postupcima. Sudije će verovatno od tužilaca i policajaca zahtevati još materijalnih dokaza ili svedoke pored Sky ECC komunikacije. Zato tužioci i policija ne bi trebalo isključivo da se oslone na rezultate razbijanja šifrovane komunikacije, već i da rade na obezbeđivanju novih dokaza i svedoka.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Savremene tehnologije i brzi protok informacija nameću potrebu da se revidiraju propisi u Srbiji kako bi se ponudila bolja zaštita reputacije kompanija. Trenutni pravni proces može biti dug i skup, i na kraju je nejasno da li privredna društva mogu da nadoknade pretrpljenu štetu, čak i ako se tužba pred sudom pokaže kao osnovana
Zastarelost potraživanja naknade za rad upravnika zgrade, investicioni fond i održavanje zgrade
