Foto: Pixabay/Biljana Jovanovic
Domaći i strani sudovi drže u svojim rukama sudbinu materijala dobijenog iz razbijanja Sky ECC uređaja
Sky ECC i EncroChat su uređaji koji izgledaju kao pametni telefoni. Omogućavaju sigurnu i šifrovanu komunikaciju koristeći servere umesto klasičnih mobilnih operatera. Korisnici ostaju anonimni bez davanja ličnih podataka upotrebljavajući nadimke ili tajne šifre koje sami biraju. Reklamirani su kao najbezbednije platforme za razmenu poruka.
Pre nego što su se pojedine prepiske razgovora ljudi iz kriminalnog podzemlja čitali u medijima, francuska policija se zainteresovala za EncroChat tokom 2017. godine. Sky ECC se našao na radaru belgijske policije 2018. godine. U oba slučaja je primećeno da veliki broj osoba iz kriminalnog miljea poseduje ove za kriminalce povoljne uređaje. Godišnja pretplata za Sky ECC je bila 2200 evra.
Policija je nadgledala komunikaciju oko 70.000 korisnika Sky ECC uređaja, dvostruko više u poređenju sa EncroChat. U junu 2023. godine, Evropol je objavio rezultate nadzora: uhapšeno je skoro 6.500 ljudi, zaplenjeno 900 miliona evra, 270 tona droge, dosta oružja, nekretnina, automobila, brodova i aviona. Na meti nadzora su bili i pojedinci iz Srbije.
Informacije dobijene dekripcijom uređaja za razmenu poruka pokrenule su lavinu hapšenja i optužnica u Srbiji i regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Uhapšeni su pripadnici i saradnici kriminalnih organizacija, policajci, tužioci, sudije i političari. Ipak, pravna upotreba prikupljenog materijala u krivičnim postupcima još uvek nije rešena.
Priznavanje dokaza, naročito iz inostranstva, osetljiv je teren. U slučaju tajnog nadzora prepiske preko Sky ECC i EncroChat uređaja, neizvesnost leži u odobrenju sudija iz Francuske, Holandije i Belgije i u ciljanosti nadzora na određene ili sve korisnike ovih uređaja. Dodatno, uslov za korišćenje materijala u domaćim postupcima je njegovo pribavljanje putem međunarodne pravne pomoći.
Odgovori i praksa na pojedine dileme ipak postoje, pogotovo kada je reč o presretanju EncroChat prepiske. Međutim, praksa je neujednačena.
Nemački sudovi su u martu 2021. godine potvrdili da se dokazi koje su prikupili francuski organi mogu koristiti u krivičnim postupcima pod uslovom da su osobe koje su bile pod nadzorom boravile u Nemačkoj. Zakonitost nadzora nisu preispitivali zbog mišljenja da bi takva odluka narušila suverenitet Francuske i princip uzajamnog priznanja u međunarodnoj krivičnopravnoj saradnji.
Francuski sud je u aprilu 2022. godine potvrdio ustavnost dokaza koji su prikupljeni razbijanjem EncroChat komunikacije. To znači da je sudija odobrio nadzor tužiocima i policajcima. Ipak, pojedine organizacije smatraju da je ovakvom odlukom ugrožena pravičnost suđenja, jer su u odluci o nadzoru izostale informacije o načinu infiltracije u uređaje i preuzetim podacima.
Ispostavilo se da je pravičnost suđenja uticala i na presudu italijanskog vrhovnog suda iz jula 2022. godine. Sud je zaključio da se prikupljena prepiska ne može automatski koristiti kao dokaz na suđenjima i naložio tužiocima da detaljno objasne postupak prikupljanja. U obrazloženju, italijanski sud je naveo da bi optuženi trebalo da imaju pravo da ispituju sprovođenje istražnog postupka.
Nije trebalo mnogo vremena da priznavanje dokaza stranih organa za sprovođenje zakona razbijanjem Sky ECC uređaja bude tema sudova u Srbiji.
U maju 2022. godine, sudsko veće beogradskog sudije Zorana Šešića je odlučilo da prihvati prepisku sa Sky ECC uređaja kao dokaz protiv bivšeg policijskog inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Božidara Stolića, navodeći da je pribavljena na zakonit način putem međunarodne pravne pomoći uz napomenu da se ova odluka ne odnosi i na druge predmete.
U novembru 2022. godine, potvrđeno je da su prepiske pribavljene zamolnicama od Francuske, po međunarodnoj pravnoj pomoći. Sudija Šešić je avgustu 2023. godine ponovio prethodnu odluku o priznanju dokaza, ali u slučaju protiv Darka Šarića za planiranje ubistva svedoka. Sudija je tada istakao da prepiska predstavlja ispravu u dokazivanju.
Zakon o krivičnom postupku (čl. 138, st. 3) dozvoljava ispitivanje verodostojnosti sadržaja isprave, što unosi dozu neizvesnosti u suđenju zbog mogućeg odbačaja. Napetost raste odlukom Apelacionog suda u Beogradu iz avgusta 2023. godine da ukine presudu u Stolićevom slučaju i vrati je nazad prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. Razlog je zakonitost nadzora Sky ECC komunikacije.
Odluke Višeg suda u Beogradu da prihvati Sky ECC komunikaciju kao dokaz i Apelacionog suda u Beogradu da se preispita zakonitost su važne jer će oblikovati budući institucionalni odgovor u slučajevima organizovanog kriminala u Srbiji. Veliki slučajevi, kao što su protiv Veljka Belivuka ili Darka Šarića, zasnivaju se u značajnoj meri na prepisci iz nadzora.
Još uvek je neizvesna sudbina razbijanja šifrovane komunikacije u sudskim postupcima. Sudije će verovatno od tužilaca i policajaca zahtevati još materijalnih dokaza ili svedoke pored Sky ECC komunikacije. Zato tužioci i policija ne bi trebalo isključivo da se oslone na rezultate razbijanja šifrovane komunikacije, već i da rade na obezbeđivanju novih dokaza i svedoka.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Savremene tehnologije i brzi protok informacija nameću potrebu da se revidiraju propisi u Srbiji kako bi se ponudila bolja zaštita reputacije kompanija. Trenutni pravni proces može biti dug i skup, i na kraju je nejasno da li privredna društva mogu da nadoknade pretrpljenu štetu, čak i ako se tužba pred sudom pokaže kao osnovana
Zastarelost potraživanja naknade za rad upravnika zgrade, investicioni fond i održavanje zgrade
