Primeran u zatvoru

Izlazak Slobodana Miloševića iz zgrade Centralnog zatvora protekao je kao i njegov skoro tromesečni boravak na tom mestu – mirno, bez ikakvog skandala. Čak ni viši službenici CZ-a nisu mogli da naslute šta će se dogoditi u četvrtak 28. juna – taj dan bio je, prema njihovim rečima, „sasvim miran, nije bilo nikakvih nagoveštaja nečeg bitnog“. Nešto uzbudljiviji bili su prethodni dani u Bačvanskoj ulici: još pre donošenja Uredbe savezne vlade o saradnji sa Tribunalom, „svi su bili uzmuvani“ kao da je „nekoliko ljudi bilo upućeno u nešto, dok smo mi ostali naslućivali šta bi to nešto moglo da bude“. Činjenica da su i zatvorski službenici vest o izručenju bivšeg predsednika saznali preko medija zaista upućuje na zaključak da su za postupak primopredaje bili zaduženi samo upravnik i nekoliko stražara. Dvadeset osmi jun bio je izuzetno miran i u dvorištu Centralnog zatvora. Za razliku od prethodnih dana, kad je u krugu bilo mnogo policije uz obavezni vodeni top, tog popodneva nije bilo nikog – pripadnici MUP-a pojavili su se tek pošto je objavljena prva nezvanična informacija o izručenju bivšeg predsednika.

Nešto pre 18 časova, upravnik CZ-a Dragan Blanuša ušao je u Miloševićevu ćeliju i obavestio ga da ide u Hag, da bi ovaj mirno, praktično bez reči, spakovao svoje stvari i pozdravio se sa čuvarima. Zatvorski krug napustio je oko 18.05 naočigled nekolicine okupljenih novinara koji nisu ni pretpostavljali da bi bivši predsednik mogao da otputuje u običnoj „marici“. Čaršijom su osim ove verzije kružile i dve druge koje naš izvor iz CZ-a kategorično demantuje: prema prvoj, Milošević nije želeo da napusti ćeliju, držao se za rešetke i vikao: „Ovo je moja zemlja!“, nakon čega su primenjena „sredstva prisile“. Prema drugoj, upravnik i čuvari morali su (zbog mogućih burnih reakcija) da lažu bivšeg predsednika da ga u stvari vode na VMA, sve dok mu i samom nije postalo jasno gde ide. Obe verzije kontradiktorne su sa Miloševićevim ponašanjem tokom boravka u zatvoru. Po svemu sudeći, on je bio više nego primeran zatvorenik: poštovao je zatvorska pravila, jeo zatvorsku hranu, mirno šetao kad je to bilo predviđeno, a tokom retkih kontakata sa zatvorskim službenicima (s njim je obično šetao samo upravnik) raspitivao se o kompleksu u Bačvanskoj, pričao o vremenu, svakodnevnom životu… Hag i svoj slučaj nije pominjao.

Jedini pomen nečega što bi ličilo na skandal pojavio se u medijima – dobro obavešteni izvori tvrdili su da je bivši predsednik od svojih bližnjih tražio da mu donesu otrov, a tu informaciju pominjali su ovih dana i zvaničnici Tribunala. Izvori „Vremena“ iz CZ-a tvrde da ne veruju u tako nešto jer je Milošević delovao izuzetno staloženo i nije ličio na osobu koja bi uopšte razmišljala o samoubistvu: „Izraz lica, gestikulacija, sve je upućivalo na to da se on zaista ne oseća krivim za bilo šta i da je uveren da će pravda pobediti.“