Radnji izvršenja krivičnog dela, po pravilu, sleduje posledica, a nasuprot tome da bi postojao prekršaj, postojanje konkretne posledice uglavnom nije nužno
Bude to tako da neko puca na javnom mestu iz “drugog oružja” (koje nije vatreno), pa se i sam zbuni što ga prekršajni sud osudi za pucanje, a oslobodi za nošenje. Iako jeste nosio sa sobom startni revolver na javnom mestu.
Startni revolver jeste konvertibilno oružje koje se može nabavljati, držati i nositi, samo na osnovu isprave nadležnog organa. A isprave u tom konkretnom slučaju nema, pa je time okrivljeni pod sumnjom da je neovlašćeno nosio konvertibilno oružje i time izvršio krivično delo, a ne prekršaj.
Sada tu treba, ali kako (!), objasniti istovremeno i osuđenom i oslobođenom da postoje kaznena dela u vidu krivičnih dela, privrednih prestupa i prekršaja. Pošto taj okrivljeni nije imao dodira sa privrednim prestupima, da vidimo kako bismo mogli da mu objasnimo sličnosti i razlike prekršaja i krivičnog dela.
SLIČNOSTI I RAZLIKE
I krivično i prekršajno delo imaju svoje opšte određenje u zakonu (opšta obeležja), a svako pojedinačno delo ima i svoja posebna obeležja, po kojima ih međusobno razlikujemo. Suština sankcionisanja obeju pomenutih vrsta kažnjivih dela je ista, suzbijanje protivpravnih ponašanja – činjenja krivičnih dela i prekršaja, uticanjem i na učinioca i na druge. Na ovaj način se štite “zakonom zaštićene vrednosti ili dobra”.
Opšta obeležja koja su ista i kod jednog i kod drugog kaznenog dela su:
1) određenost u zakonu odnosno za prekršaj, i u nekom drugom propisu;
2) protivpravnost;
3) vinost (krivica) učinioca.
Moraju biti istaknuta u presudi kojom se odlučuje o krivici optuženog učinioca (kad se optuženi u krivičnom postupku oglašava krivim), to jest o odgovornosti okrivljenog učinioca (kad se okrivljeni u prekršajnom postupku oglašava odgovornim).
Ovde ćemo napraviti iskorak pa konstatovati da, pored navedenog, imamo kao posebno bitno obeležje ovih kaznenih dela i zaštitni objekat – pravo ili dobro koje se štiti propisanim sankcijama i takozvani napadni objekat, “objekat radnje” kaznenog dela ili, drugim rečima, “predmet na kome treba da se preduzme radnja” kaznenog dela.
Ta dela se mogu učiniti istovetnim radnjama – bilo radnjom činjenja, bilo radnjom nečinjenja (propuštanjem da se preduzme ono što je propisano kao dužnost). Mogu da ih učine i da za njih i odgovaraju i fizička (uključujući odgovorno lice i preduzetnika) i pravna lica (pravno lice može po članovima 5 i 6 Zakona o krivičnoj odgovornosti pravnog lica da odgovara za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona ukoliko je do njih došlo usled činjenja odgovornog lica, ali samo ukoliko ima namere da se za pravno lice ostvari korist).
Razlike između ovih dela su u nužnoj i/ ili dovoljnoj vrsti i obliku krivice (umišljaj ili nehat koji su nužni za krivično i prekršajno delo), i u posledici koja nastaje usled izvršenja krivičnog dela.
VRSTE KRIVICE
U pogledu vrsta krivice (vinosti), ovo bitno obeležje (i opšte i subjektivno obeležje) je kod prekršajnog dela dovoljno kao nehat (osim izuzetno ako je posebnim propisom drukčije određeno), a kod krivičnog dela nužno kao umišljaj (osim izuzetno ako je zakonom drukčije određeno).
Nehat znači da onaj ko preduzima radnju ili zna da je ona zabranjena, ali za posledicu misli “lako ćemo” – da neće nastupiti ili da će je sprečiti; ili ne zna da može nastupiti zabranjena posledica iako je u konkretnoj situaciji ili prema svom položaju i onome što inače radi, bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Umišljaj znači da onaj ko preduzima radnju ili zna da je ona zabranjena i hoće da je izvrši; ili zna da je ona zabranjena, ali pristaje da posledica nastupi.
Radnji izvršenja krivičnog dela, po pravilu, sleduje posledica, a nasuprot tome da bi postojao prekršaj, postojanje konkretne posledice uglavnom nije nužno.
Tako, recimo, krivično delo nasilničko ponašanje čini ko vršenjem nasilja prema drugom značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, a prekršaj vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča čini ko vršenjem nasilja nad drugim narušava javni red i mir.
Kod iste radnje, na primer – udaranja drugog na javnom mestu, razlika u posledici – da li je narušavanje javnog reda i mira bilo teže, odrediće da li je u pitanju krivično ili prekršajno delo.
Krivično delo izazivanje opšte opasnosti čini onaj ko kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, a prekršaj paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje čini ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana.
I ovde kod iste radnje – pucanja iz oružja na javnom mestu (što može biti kada okrivljeni u kafani iz vatrenog oružja – pištolja puca u tavanicu objekta), posledica opredeljuje da li se radi o krivičnom delu (izazivanje opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima) ili prekršaju (narušavanje javnog reda i mira ili ugrožavanje sigurnosti građana).
Da bi znao da li je neka radnja prekršaj ili krivično delo, našem okrivljenom bismo u zaključku mogli da kažemo sledeće:
– pojedina krivična dela se mogu izvršiti nehatno iako je inače pravilo da se krivična dela mogu izvršiti samo umišljajno, dok je za prekršajna dela dovoljan nehat a izuzetno umišljaj – ako je posebnim propisom tako određeno;
– radnja izvršenja krivičnog dela po pravilu obuhvata i posledicu, dok samo pojedina prekršajna dela sadrže konkretnu posledicu u vidu ugroženosti ili štete na pravu ili dobru koje se štiti.
Zašto je Vučić znao ili je morao znati sve o svim korupcionaškim aferama i skandalima, ugrađivanjima, masnim krađama i drugim “državnim poslovima”, poput onog sa vutrom na “Jovanjici”? Kakva je tu njegova lična uloga? Zbog čega se on i ostali naprednjaci obračunavaju sa ustavno-pravnim poretkom zemlje? I da li će građane hapsiti ćaciji nalik na “ajsove” u Trampovoj Americi
Kada se sprovodi negativna selekcija, stvari se zahuktaju i zgaze sve pred sobom. Najgore smenjuju još gori, lojaliste superlojalisti pa onda ultralojalisti. Za opskurni GONGO, koji je tema ovog teksta, ovo je pravo vreme, pošto je režim skinuo sve maske i pokazao prirodnu lepotu Fredija Krugera. CZDS je u svom svetu ono što je Kričak u policijskom – esktrem koji postaje norma
U svojoj “uhvati sve” političkoj poziciji, naprednjaci su prešli gotovo sve granice. Njihovo delovanje pokazuje jednostavnu logiku: ako neka oblast donosi zaradu i korist – tu oblast treba preuzeti i njome se baviti na “najbolji mogući način”
Kako je jedan koji se zaleteo da pregazi studentkinju optužen za pokušaj ubistva, a devojka koja je isto to uradila pomilovana jer se “zbunila”? Kako je dva i po meseca tražen napadač na ekipu N1 koji im je kameru razbio pred policijom, a potom optužen za ometanje štampanja i emitovanja, delo za koje su mnogi prvi put čuli? Kako je za zaplenu pet tona marihuane tužilaštvo zatražilo istragu za samo petoro osumnjičenih, a onaj što je ranije hapšen za tonu proglašen skoro za sveca dobročinitelja
U toku je sistematsko gušenje slobode stvaralaštva i kritičkog mišljenja, kao i ugrožavanje egzistencije i osnovnog ljudskog prava na rad umetnika i radnika u kulturi – rezultat je istraživanja “Hronika represije u kulturi”
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
