Da li je greh podržati predstavnika SRS-a na mestu predsednika jedne beogradske opštine i da li će eventualni novi izbori na "lokalu" dati neku precizniju sliku političkih odnosa u Srbiji
Novoizabrani predsednik beogradske opštine Zvezdara (oko 150.000 stanovnika) Ljubiša Stojmirović redovno dolazi na posao u opštinskoj upravi. Ovaj profesor menadžmenta (upravljanja) na Višoj poslovnoj školi u Beogradu (tik uz zgradu opštine) postao je prvi čovek opštinske uprave na sednici 18. februara ove godine na kojoj je smenjen kandidat DS-a Milan Popović. Uveren je, potvrđuje u razgovoru za „Vreme“, da će na sednici narednog utorka (29. marta) biti podržan predlog opštinskog budžeta, da će biti usvojen završni račun za 2004. godinu što će biti dovoljno da organi uprave nastave sa radom i da se izbegne uvođenje privremenih mera (po Zakonu o lokalnoj upravi) Vlade Srbije. Stojmirović je miran i kaže da očekuje da i predstavnici drugih stranaka svojim prisustvom omoguće kvorum jer je to u interesu svih građana Zvezdare. „To je onaj predlog budžeta koji je predložila prethodna uprava samo što smo povećali sredstva namenjena opštinskim novinama ‘Naša Zvezdara’ jer su ranije bile zapostavljene“, pomirljiv je Stojmirović.
S druge strane stižu „otrovne strele“. O interesu birača i stanovnika govorili su poslednjih mesec dana predstavnici drugih stranaka. Izborom „radikalskog kandidata“ u februaru uneta je nova „jabuka razdora“ u odnos između DS-a (22 odbornika na Zvezdari) i DSS-a (osam izabranika). Čak je po kijametu u februaru održan miting ispred zgrade Opštine (Trg kralja Aleksandra I), gde su visoki predstavnici DS-a i G17 plus i odbornici na Zvezdari Dragan Šutanovac i Čedomir Antić optužili poslanike DSS-a da prepuštaju ovu evropsku opštinu nazadnim radikalima. Posebno je Antić bio inspirisan kada je rekao da je Sadam Husein, koji je izgubio sve u Iraku, dobio Zvezdaru. U razmiricama između DS-a i DSS-a uloga G17 plus bila je pomiriteljska, sa malim otklonom ka DS-u. Mogućnost da radikalski kandidat na četiri godine zaposedne mesto prvog čoveka opštine koja je od 1990. jedan od „korifeja demokratije“ (dugo na vlasti bio SPO, pa DOS, odnosno DS i DSS), predstavljena je u javnosti, prema izjavama „žuto-plavih“ i „eksperata“, kao pogubna po građane Zvezdare ali i siguran znak da je Koštunica na taj način kupio podršku radikala u Narodnoj skupštini.
Početnu medijsku razmenu udaraca zamenilo je kabinetsko pregovaranje i javnost je s vremena na vreme bila obaveštavana o tome koliko se daleko stiglo u pokušaju da „demokratski blok“ namakne većinu u opštini Zvezdara. Poslednja „ponuda“ DS-a bila je da predstavnici DSS-a oforme samostalno kompletnu upravu opštine a DS se obavezuje da će im pružiti trajnu podršku tokom celog mandata. U izjavi za „Vreme“ Zoran Alimpić (predsednik Gradskog odbora DS-a, potpredsednik Skupštine Beograda i narodni poslanik ) kaže da je to poslednja ponuda koju je Demokratska stranka mogla da dâ i da još čekaju odgovor DSS-a. Andrija Mladenović (portparol DSS-a, „visoki funkcioner stranke“ i član Gradskog veća Beograda) kaže za „Vreme“ da je takva ponuda neiskrena i nerealna jer je teško verovati da bi DS pružio trajnu podršku manjinskoj vlasti DSS-a na Zvezdari. Mladenović kaže da nema razloga za žurbu, da opština i sada funkcioniše i da se pitanje Zvezdare mora rešavati zajedno sa pitanjem Čukarice i Novog Beograda. DSS je prepoznao interes u tome da i na ove dve opštine bude u vlasti i hteo bi da se ovi slučajevi rešavaju u paketu. Alimpić, s druge strane, kaže da je to nemoguće tako posmatrati jer na Čukarici DSS učestvuje u vlasti, a na Novom Beogradu nema potrebe da učestvuje u vlasti jer DS sa G17 plus ima stabilnu većinu. Iz DSS-a se pozivaju na dogovor Tadić–Koštunica („koalicioni nastup gde god je moguće“), a DS tvrdi da je ovo pitanje konkretne opštine i da ga tako treba posmatrati. Ipak, koncepcijsko-teorijske razlike (kontekstualan nasuprot izolovanom pristupu) i sporadična medijska paljba iz oba tabora nisu uslovili da sve „ratne sekire“ budu iščupane. Alimpić i Mladenović, svaki na svoj način, ostavljaju mogućnost da se „situacija razreši“ do sledeće sednice gde bi, prema idealnom scenariju, trebalo da bude smenjen radikalski predsednik i uspostavljena demokratska uprava „za evropsku Zvezdaru“. Svoj „široki koalicioni potencijal“ DSS koristi u borbi za čiste političke pozicije i to daleko pragmatičnije nego što se u javnosti stekao utisak. DSS pokušava da izvuče maksimum uticaja i vlasti iz ne baš sjajnog izbornog rezultata. Mladenović za „Vreme“ ne želi da kaže za koja su konkretno mesta u upravi Zvezdare „srpske demokrate“ zainteresovane, on ne želi da govori o mogućim načinima razrešenja situacije „jer se o tome govori na međustranačkim pregovorima“. Po njemu, predlozi koje iznose predstavnici DS-a predstavljaju čist marketing i ništa više od toga. I Stojmirović je govorio o marketingu i besplatnom promovisanju, zahvalio se demokratama koje su mu omogućile da dođe u „žižu javnosti“.
Šta će biti ako se budžet ne usvoji? Zakon je jasan: slede privremene mere i novo raspisivanje izbora u roku od devedeset dana. Posle toga možda prebrojavanje bude lakše.
Voljom birača na lokalnim izborina s jeseni prošle godine, sedam je partija dalo svoje izabranike u opštinski parlament:
DS – 20, SRS – 13, DSS – osam, PSS – četiri, SPS – tri, G17 plus – tri, SDP – dva odbornika. Docnije su dva predstavnika Karićevog PSS-a prešli u DS. Trenutnu većinu čine poslanici SRS-a, DSS-a, SPS-a, PSS-a (dva) i SDP-a (jedan).
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
