Sudeći po bilansu sastanka lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije, u proteklih sedam dana i najvećim entuzijastima teško je da poveruju da EU ima ozbiljne namere sa ovim regionom. U zbijanju ratnih redova u Evropi, prioritet je bio da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata. Tako su Severna Makedonija i Albanija ponovo ostale bez otvorenih pregovora, građanima Kosova biće i dalje potrebna viza za ulazak u EU, a Bosnu i Hercegovinu još uvek od statusa kandidata deli ispunjavanje 14 kriterijuma. Predsednik Srbije vratio se u Beograd i bez otvaranja novog klastera, ali i pritiska za uvođenje sankcija Rusiji. I još (za njega) važnije, sa argumentom: nije do nas, do Evrope je.
KAKO PLANIRAN, TAKO I OKONČAN
Da od sastanka u Briselu 23. juna ne treba očekivati ništa, bilo je jasno još u prvoj polovini juna. Sa jedne strane, moglo se pretpostaviti da Bugarska neće povući veto na davanje statusa kandidata Severnoj Makedoniji i Albaniji, naročito u kontekstu nove političke krize u Sofiji, izazvane potresima unutar vladajuće većine, nakon što je lider populističke partije “Ima takav narod” Slavi Trifonov napustio Vladu.
Sa druge strane, da je u Briselu nastala potpuna pometnja oko sastanka sa liderima iz regiona, ukazivala je i činjenica da samo deset dana pred susret nije bio poznat ni tačan format, ali ni preciznije teme razgovora sa njima. Tada je iz Brisela kratko saopšteno da će se razgovarati o energiji, bezbednosti i pitanjima mladih, kao i da se očekuje da bi na stolu mogao biti predlog francuskog predsednika o “Evropskoj političkoj zajednici”, koju je lansirao na Dan Evrope.
Ni o rezultatima sastanka koji je trajao četiri sata lideri EU nisu bili voljni da govore 23. juna. Tako je, pod nepoznatim okolnostima, u poslednjem trenutku otkazana planirana konferencija za štampu lidera EU. Iz Evropskog saveta nije došlo ni zvanično saopštenje. Mediji i javnost morali su da se zadovoljne kratkim komentarom iz kabineta predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela: sastanak je dobro prošao.
Koliko je sastanak bio dobar, čulo se neposredno nakon toga iz usta lidera Albanije, Severne Makedonije i Srbije, novopečenih “otvorenih Balkanaca”. Jedinstvenim tonom, nisu se libili da iznesu oštre kritike na račun Brisela i usput ispromovišu inicijativu Otvoreni Balkan.
UKRAJINA U FOKUSU
Samit se ipak završio jednom istorijskom odlukom – Moldavija i Ukrajina dobile su status kandidata za članstvo u EU. To je bilo i očekivano s obzirom na preporuku Evropske komisije i odluku Evropskog parlamenta, jer su Ukrajinci “spremni da umru za evropsku perspektivu”. Sa njima je u paket ušla i Moldavija, koja se nalazi pod ogromnim pritiskom rata u Ukrajini i svakodnevnog dolaska velikog broja izbeglica iz te države.
Mada evropske aspiracije ovih dveju zemalja nisu od juče, geopolitički momentum izazvan ruskom agresijom omogućio im je nešto što su do 24. februara mogli samo da sanjaju. Od tada, po ubrzanoj proceduri i mimo klasičnih birokratskih pravila politike proširenja EU, dodeljen im je status kandidata.
Da njihov dalji put neće ići “ni po babu ni po stričevima”, već po pravilima i Kopenhagenskim kriterijumima, briselska birokratija poručila im je istog dana. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je prilično jasna kada je rekla da je proces pregovora o pristupanju Uniji zasnovan na zaslugama, što podrazumeva i sprovođenje neophodnih reformi u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, izgradnje institucija i drugih. To znači da će Ukrajina i Moldavija morati da urade svoj domaći zadatak.
U ovoj turi, da dobije status kandidata nije pošlo za rukom Gruziji, koja je to zatražila na istom talasu kao i Moldavija i Ukrajina. Ako je sudeći po konačnom ishodu, za lidere EU Gruzija nije dovoljno pogođena ratom. Zato će na hiljade Gruzijaca, koji su uoči Samita EU radi evropske perspektive svoje zemlje izašli na ulice Tbilisija, još neko vreme morati da se zadovolje sladunjavim rečima o evropskoj budućnosti Gruzije.
NEĆE BITI NI BRZO, NI LAKO
Da Kijev i Kišinjev ipak nemaju previše razloga da slave, Evropska unija pokazala im je istog dana. Na primeru ponašanja Brisela prema Zapadnom Balkanu, nove države kandidati mogle su i praktično da se uvere da proces pristupanja neće ići ni brzo, ni lako. Na poziv predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, zapadnobalkanska šestorka otišla je u Brisel i vratila se praznih ruku.
I ne samo to. Ako je sudeći po ogorčenosti lidera ovih zemalja, Evropska unija je uspela da erodira ionako poljuljan kredibilitet EU na ovim prostorima.
Premijer Albanije Edi Rama, inače prepoznatljiv po svom prilično grubom govoru i uvredama na račun političara, civilnog društva ili medija, ovog puta nameračio se na Evropsku uniju. “Žao mi ih je. Nadam se da možemo da im pomognemo”, rekao je Rama i izrazio “duboku tugu” zbog stanja unutar EU. Nije na tome stao. Govorio je o “nemoći” i “sramu” koje bi EU trebalo da oseća jer Bugarska drži dve zemlje, članice NATO-a, kao taoce.
Vidno uznemiren, makedonski premijer Dimitar Kovačevski podsetio je evropsku javnost da je njegova zemlja već 18 godina zaglavljena i dodao da je nedostatak napretka i u junu 2022. “ozbiljan udarac za EU”. “Svih 27 nacija, zemalja, ušle su u EU sa ponosom i različitostima, sa punim poštovanjem jednih prema drugima i svim jezičkim, kulturnim i istorijskim pitanjima. Nikome se od 27 država članica nije osporavalo nijedno ovo pitanje kada su pristupale EU. To je ono što želimo, ništa više,” rekao je Kovačevski.
Iako mu je bilo “mnogo manje neprijatno” nego Rami i Kovačevskom, Vučić je naveo da je Srbija ipak bila kritikovana zbog neusaglašavanja sa spoljnom politikom Evropske unije. I mada je znao da Srbija ne može da očekuje napredak zbog odnosa prema Rusiji, ali i zbog slabih rezultata u oblastima vladavine prava, Vučić se dobro prikrio iza opravdanog nezadovoljstva Tirane i Skoplja. On se u Beograd vratio bez otvaranja novog klastera, ali i oslobođen kritike zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Iako je posle rekao da je to čak 16 država tražilo, to od evropskih lidera niko otvoreno evropskoj i srpskoj javnosti nije imao da kaže.
RAZOTKRIVANJE OTVORENOG BALKANA
Ako ništa drugo, sveopšte nezadovoljstvo sastankom u Briselu razotkrilo je malo bolje čemu bi inicijativa Otvoreni Balkan mogla da služi u budućnosti. Iako najavljivana kao isključivo ekonomska inicijativa, osim slobodnog kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi, Otvoreni Balkan mogao bi u budućnosti imati i drugačiju funkciju.
Najpre su lideri Severne Makedonije, Albanije i Srbije dva dana pred samit najavili mogućnost da se u Briselu možda i ne pojave. Posle “detaljnih konsultacija”, koje su trajale manje od 24 sata, odlučili su ipak da odu. Da su jedinstven blok koji jača, dok evropske integracije miruju, dokazali su na zajedničkoj konferenciji za štampu.
U tome su posebno bili ubedljivi Rama i Vučić, koji su u poslednjoj deceniji konsolidovali svoju vlast u Albaniji i Srbiji razbijajući mnoge ustavne barijere, gušeći medije i politizujući državnu birokratiju. Ubeđivao je Vučić evropsku javnost da Otvoreni Balkan nije ni ruska ni mađarska inicijativa, već čisto balkanska. Po povratku Vučića u Srbiju, gotovo svi tabloidi bili su puni naslova da je “Otvoreni Balkan stabilniji” od Evropske unije.
Za mnoge čak i unutar Evropske unije, bez obzira na ambicije, samit lidera EU završio se katastrofalno za kredibilitet politike proširenja Unije. Nije malo ni onih koji veruju da zbog toga može da bude srećan samo jedan čovek, koji sedi u Kremlju. Pa i istorijska odluka da se Moldaviji i Ukrajini dodeli status kandidata više liči najjeftiniji minimum koji EU može da ponudi, nego stvarna želja da te zemlje u skorije vreme, zajedno sa Zapadnim Balkanom, postanu deo Evropske unije.
