Pravo i pravda na fakultetski način

Kada je u februaru 2007. na kragujevačkom Pravnom fakultetu izbila afera sa kupovinom ispita, malo ko je mogao da pretpostavi da je reč o još jednom mišu koji se rodio nakon što se gora žestoko zatresla. Ovih dana ispostavlja se da je upravo to u pitanju. Pre gotovo mesec dana, jedan od optuženih profesora, Ivan Čukalović, izabran je za sudiju Ustavnog suda Kosova. Još jedan sa liste od 89 optuženih za učešće u prodaji ispita, Predrag Stojanović, izabran je za vršioca dužnosti dekana Pravnog fakulteta u Kragujevcu, nakon što je dotadašnji dekan Stanko Bejatović podneo ostavku, koju je objasnio kao „lični čin“. Iako se u javnosti spekulisalo o tome da je dekan podneo ostavku zbog toga što Nastavno-naučno veće nije prihvatilo njegov predlog o otpuštanju profesora Čukalovića, prema informacijama do kojih je „Vreme“ nezvanično došlo, pravi razlog je taj što nakon izlaska iz pritvora i povratka na posao profesori iz afere Indeks imaju većinu u Nastavno-naučnom veću, a samim tim i kontrolu nad svim što se na fakultetu dešava, pa se tako dogodilo da na poslednjoj sednici ovog tela sada već bivšem dekanu Bejatoviću nije usvojen čak ni dnevni red.

TEROR VEĆINE: Povukavši se sa mesta dekana, Bejatović je nastavio seriju „misterioznih“ povlačenja sa dužnosti dekana kragujevačkog Pravnog. Od izbijanja afere Indeks, nijedan dekan na ovom fakultetu nije sastavio više od godinu dana. Odmah po izbijanju skandala, u februaru 2007, Savet fakulteta postavio je za v.d. dekana Snežanu Soković, a u maju iste godine za dekana je postavljena Dušica Palačković. Njena ostavka potvrđena je već u februaru 2008, a podnela ju je dva meseca ranije. O svojim razlozima za povlačenje nije želela da govori, ali nakon najnovijih događaja pristala je da ispriča za „Vreme“ zašto se povukla. Prema njenim rečima, problemi su počeli po izlasku kolega sa optužnice iz pritvora. „Većina njih je želela odmah da se vrati na posao, i na nastavu i na ispite“, kaže Palačkovićka u razgovoru za „Vreme“: „Niko nije imao ništa protiv da se oni vrate u nastavu, ali ko je, bez obzira na pretpostavku nevinosti, posle skandala onolikih razmera, smeo da zagrize i da ih vrati na ispite.“

Dušica Palačković dalje objašnjava da je imala ideju da na Pravni fakultet dovede desetak novih predavača „koji nemaju veze ni sa ovim gradom ni sa fakultetom“, koji bi zajedno sa kolegama umešanim u aferu držali predavanja i ispite: „To ne bi bio nikakav problem, jer je fakultet dovoljno velik da na jednom predmetu imamo više predavača. Niko ne bi ostao bez posla, a to bi pročistilo krvnu sliku fakulteta.“

Palačkovićka kaže da su opstrukcije počele već tada i da predlog nije prošao jer su ga profesori sa optužnice doživeli kao pokušaj da se njima oduzme posao: „Već tada mi je bilo jasno u šta će ovo da se pretvori i zato sam podnela ostavku.“

Nakon izlaska iz pritvora, s obzirom na to da im nije odmah dozvoljeno da se vrate na ispite, okrivljeni profesori uzeli su po godinu dana plaćenog odsustva, na koje po Statutu fakulteta imaju pravo za naučnoistraživački rad. Po isteku tih godinu dana, svi osim dvoje, Dragana Bataveljića i Dragane Petrović, vraćeni su na posao. Njima dvoma je istekao rok za reizbor, pa nije bilo načina da se u tom trenutku vrate. U međuvremenu, reizabran je i Bataveljić, dok je Dragana Petrović sada zaposlena u Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Kako „Vreme“ nezvanično saznaje, pokrenula je radni spor protiv fakulteta.

JOŠ OSTAVKI: Uoči sednice Saveta fakulteta na kojoj je Predrag Stojanović izabran za vršioca dužnosti dekana, ostavku na članstvo u ovom telu podneo je profesor Zoran Ponjavić, inače prorektor za nastavu Univerziteta u Kragujevcu. Nakon njega, ostavku na mesto predsednika i člana Saveta Pravnog fakulteta podnela je profesorka Snežana Soković, a profesor Branislav Simonović na sve funkcije na fakultetu, osim predavačke.

Tako je, formalno gledano, Stojanović izabran za dekana bez ijednog glasa protiv, a profesori koji su umešani u aferu Indeks nesmetano su preuzeli Pravni u Kragujevcu. Većinu u Nastavno-naučnom veću već imaju, s obzirom na to da su oni koji su okrivljeni brojčano nadmoćni u odnosu na one koji nisu. Međutim, kako „Vreme“ nezvanično saznaje, imaju i širu podršku, zahvaljujući tome što se pojedine njihove kolege plaše eventualnog proširivanja optužnice na kojoj bi i sami mogli da se nađu. Dakle, sada je ceo fakultet u rukama onih koji imaju veze sa aferom kupovine ispita. „Autsajderi“ koji valjda znaju da nema opasnosti da se nađu na optužnici, mogu se pobrojati na prste jedne ruke. Svi, navodno, traže drugi posao. I svi odbijaju kontakt sa novinarima.

Stojanovićev izbor otvorio je u javnosti pitanje da li optuženi za krivično delo može da se nađe na mestu dekana, naročito ako je krivično delo počinjeno upravo na fakultetu. Zakonska prepreka ne postoji, a ni interni akti Univerziteta u Kragujevcu ne zabranjuju tako nešto, za razliku od Beogradskog, gde je to regulisano Statutom.

JOŠ PRITISAKA: Gde su u celoj priči studenti, koji su pre nešto manje od dve godine protestovali na Pravnom zbog afere? Većina onih sa kojima je ekipa „Vremena“ razgovarala tokom boravka u Kragujevcu nije ni obaveštena o promenama na fakultetu. Oni upućeniji tvrde da su na nedavno održanim izborima za Studentski parlament „prošli“ uglavnom studenti bliski kontroverznoj grupi profesora, ali i da je bilo iznenadnog povlačenja kandidatura pojedinih studenata. Neki od studenata, uz molbu da ostanu anonimni, potvrdili su za „Vreme“ da su se povukli iz izbora za parlament, jer im je telefonom postavljano pitanje da li imaju nameru da diplomiraju. Ko ih je to pitao, ne žele da kažu.

Za to vreme, suđenje grupi od 89 optuženih u Smederevu još nije čestito ni počelo. Prvo je u decembru 2007. Okružni sud u Smederevu, gde se postupak vodi, pokušao da se proglasi nenadležnim, ističući da je reč o organizovanom kriminalu i da slučaj treba da preuzme Specijalni sud u Beogradu. Međutim, Vrhovni sud Srbije ocenio je da ni iz čega ne proizlazi da je reč o organizovanom kriminalu, i da je slučaj u nadležnosti Smedereva. Nakon toga, usledilo je razvlačenje sa uručivanjem poziva svima sa dugačkog spiska okrivljenih, što je već samo po sebi bilo poduhvat. Uz to, mnogi su menjali adrese, odbijajući da prime sudski poziv. Smederevski pravnici isticali su da je to najveći predmet sa kojim su dosad imali posla, pa je tamošnji sud tražio da se suđenje održi u beogradskoj Palati pravde. Na kraju je doneta odluka da se ročišta održavaju u zgradi Skupštine grada Smedereva. Krajem prošle godine, branioci okrivljenih tražili su izuzeće v.d. okružnog tužioca Zorana Antića, nakon što je Okružno tužilaštvo izdalo saopštenje u kom protestuje zbog skupa „Kopaonička škola prirodnog prava“, na kom je trebalo da profesori prava optuženi za korupciju drže predavanja sudijama koje treba da im sude. Okružno tužilaštvo ocenilo je da je reč o nedozvoljenom uticaju na tužilaštvo i sud. Republički tužilac Slobodan Radovanović izašao je u susret jedino braniocima Olivera Antića, inače profesora beogradskog Pravnog, tako da je za njega sada nadležan okružni tužilac u Beogradu.

Međutim, mukama tu nije kraj. Većina pravnika sa kojima je „Vreme“ razgovaralo slaže se da je vođenje jedinstvenog postupka protiv 89 optuženih gotovo nemoguće i da bez razdvajanja predmeta nema šanse da suđenje bude privedeno kraju u bliskoj, a po nekima i u daljoj budućnosti. Sa tolikim brojem okrivljenih, moguća su beskonačna odlaganja, jer će se među 89 okrivljenih i oko stotinak advokata koji ih zastupaju uvek naći bar jedan koji se prehladio baš na dan kada je zakazano ročište. Neki od sagovornika „Vremena“ kažu da ima načina da se jedinstvena optužnica razbije na više manjih, tako što bi se jedan postupak vodio protiv onih koji žive u Kragujevcu, a drugi protiv ostalih, ili tako što bi na jednoj optužnici bili profesori, a na drugoj saučesnici. To bi otvorilo drugi problem jer bi svedoci morali da ponavljaju iste iskaze više puta, a isti dokazi bi bili višestruko izvođeni. Međutim, kažu naši sagovornici, takav slučaj ne bi bio presedan u domaćem pravosuđu, i kao primer navode suđenja Zemunskom klanu, u kojima su na osnovu istih dokaza i svedoka pripadnici ovog klana osuđivani za različite zločine.

Ipak, niko od onih čije se mišljenje računa ne pominje eventualno razdvajanje ili ubrzavanje postupka. Priča se da je nakon izbora za v.d. dekana Predrag Stojanović poručio zaposlenima na Pravnom da je uvek tu za njih i da će biti i narednih šesnaest godina, koliko mu nedostaje do penzije.