Foto: FoNet
Sumnjiv način nastanka, neobjašnjeni načini finansiranja i masovni botovski napadi u digitalnoj sferi na sve one koji ih kritikuju, karakterišu lažne zelene organizacije u Srbiji
Da se u srpskom društvu, pogotovo u usijanoj atmosferi pred izbore, pojavljuju fantomske organizacije, pokreti, savezi i političke partije nije novost već praksa koja se upražnjava već deceniju unazad. Ove organizacije, koristeći slične nazive ili simbole, liče na one “prave”, ali im se ciljevi razlikuju. Glavni ciljevi ovih fantoma su diskreditacija političkih protivnika i stvaranje pometnje obmanjivanjem javnosti.
Jedna od meta ove podmetačine je zeleno-leva koalicija Moramo. Proteklih meseci pojavilo se više organizacija registrovanih kao ekoloških, ali potpuno izvan javnosti i dosadašnjih ekoloških protesta. Vode aktivnu kampanju za predstojeće izbore i predstavljaju se kao “jedine prave zelene opcije”.
Luka Petrović iz Inicijative Ne davimo Beograd, koja je u sastavu koalicije Moramo, smatra da je to pokušaj da se skrene pažnja sa njihove koalicije. Pošto je nešto slično pokušano i na beogradskim izborima 2016. godine, dodaje da je i tada jedan manji broj birača obmanut, ali da je danas teško proceniti koliku štetu ovo može izazvati.
Među prvim “lažnjacima” se pojavio Savez90/Zelenih Srbije registrovan prošle godine kao politička partija.Ime je isto kao ime Zelenih koji su deo nove nemačke Vlade – Bündnis 90/Die Grünen i iz čijih redova je ministarka spoljnih posslova Analena Berbok. Zbog toga su se Evropske zelene partije odmah distancirale od nje.
Neobično za ovu “ideološki orijentisanu levicu” jeste da je to zapravo samo preimenovana stara Konzervativna stranka. Pošto su promenili ime već postojeće političke partije izbegli su zakonsku obavezu prikupljanja određenog broja overenih potpisa, te samo iskoristili one stare koje su nabavili konzervativci.
Lider ovog Saveza Stevan Vlajić pominjao je u medijskim nastupima “spremnost na prirodnu saradnju” sa Ne davimo Beograd, ali Petrović kaže da je oni ne žele. Vlajić je kasnije “pripretio” i da će početi da kopa po biografijama članova Ne davimo Beograd ukoliko ne prestanu da ih optužuju da su “lažni”. Petrović je to prokomentarisao rečima da “očekuju napada, ali da se ne stide svojih biografija jer su čiste”.
Organizacije slične Savezu prilično su se aktivirale u političkoj kampanji, ali ostaje nejasno odakle im sredstva za sve to. Nemaju milosti prema onima koji dovode u pitanje njihovu autentičnost na društvenim mrežama, pa tada započinju masovnu paljbu komentarima sa lažnih profila koji ih brane.
Pored Saveza Ne davimo Beogad kao lažne ekološke organizacije navodi još i “Pokret zeleno-leva koalicija”, “Savez ekoloških organizacija zelenih Srbije”, „Pokret zelena Akcija” i „Pokret zelena revolucija“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
