Povratak radikalskog nasilja

Ima jedna stara, zlokobna izreka koja kaže: “Kako te kolevka zaljulja, tako te motika zakopa”. Tumačenja su razna, a najčešće je ono da, ko se rodi kao siromah, ceo život provede tako, čak i ako se usput obogati. Naprosto, mentalitet mu ostane siromaški. No, ne mora nužno o siromaštvu da bude reč. Može i radikalština da se uzme kao taj mentalitet u kom je nekog kolevka zaljuljala. Evo, na primer, Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić…

Ceo prošli broj “Vremena” posvetili smo pojačanoj represiji režima nad njegovim protivnicima. Nije iznenađenje to što nijedan autor tekstova iz prethodnog broja nije imao sumnje da će režim biti samo gori. I to se obistinilo. Dogodilo se, međutim, i to da su period između dva broja našeg nedeljnika obeležili događaji koji neodoljivo podsećaju na doba kada je Aleksandar Vučić bio mladi lav i glavni jurišnik u Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja.

...

OVDE NISTE DOBRODOŠLI

Arien Stojanović Ivković je u Beogradu završila Medicinski fakultet, zaposlila se i udala za srpskog državljanina sa kojim ima malo dete. Za dvanaest godina života u Srbiji nije imala problema sa svojim boravkom. A onda ju je 8. aprila ujutro pozvao inspektor iz Uprave za strance i pozvao da dođe u prostorije policije uveravajući je da je s njenim boravkom sve u redu. U policiji ju je sačekalo više inspektora, među kojima je bio i onaj s kojim je razgovarala. Na licu mesta joj je uručeno rešenje kojim se ukida ranije odobren privremeni boravak i zabranjuje ulazak u Srbiju na godinu dana, odnosno do 8. aprila sledeće godine.

Ona dodaje da je time prestala da važi i radna viza koju je imala za rad u Srbiji. U obrazloženju se šturo navodi da je “organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije dostavio procenu da boravak državljanke Hrvatske Ivković Stojanović Arien predstavlja neprihvatljivi bezbednosni rizik”. MUP se za donošenje ovakve odluke pozvao na član 66 stav 1 Zakona o strancima, kojim se predviđa da strancu može da se ukine dozvola privremenog boravka i zabrani ulazak u zemlju ako se naknadno sazna da “postoji jedan ili više razloga propisanih za odbijanje zahteva za privremeni boravak”.

Arien Stojanović Ivković ispričala je za medije da u Srbiji vodi dosta jednoličan život: kuća, posao i poneki protest. A baš u tim protestima, kao i svojim postovima na Instagramu, gde je kao lekarka izrazila negodovanje što je predsednik Srbije neovlašćeno ušao u jedinicu intenzivne nege Kliničkog centra Srbije, ona vidi razlog za svoje proterivanje.

Arien nije jedina. Samo u prošloj nedelji dogodilo se pet takvih slučajeva, rekao je Hidajet Biščević, hrvatski ambasador u Beogradu, u razgovoru za Bi-Bi-Si na srpskom: “Rešenje da u roku od sedam dana mora da napusti Srbiju uručeno je i predstavniku Privredne komore, dakle, službenom predstavniku jedne hrvatske institucije”, izjavio je Biščević, koji je nešto kasnije agenciji Beta rekao da je u poslednja tri meseca petnaest državljana Hrvatske proterano iz Srbije.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je u utorak 15. aprila, da proterivanja hrvatskih državljana iz Srbije nisu izolovani slučajevi i izrazio očekivanje da će takva praksa prestati. “Očekujemo da to prestane”, rekao je Plenković novinarima povodom najnovijih slučajeva proterivanja hrvatskih državljana pod obrazloženjem da predstavljaju “bezbednosni rizik” za Srbiju. Hrvatski premijer je rekao da je dosad proterano 16 osoba, a da još 16 njih nije pušteno u Srbiju.

foto: imre sabo

REPRIZA HRTKOVACA

Tehnički, ovim potezima vlast u Srbiji približila se broju ljudi iz Hrtkovaca, mesne zajednice u opštini Ruma, koji su se našli na radikalskom spisku nepoželjnih. Šešelj je 6. maja 1992. pročitao imena 17 meštana Hrvata, za koje je tvrdio da su članovi “Zbora narodne garde” i da su se “slagali sa progonom Srba iz Hrvatske”. Taj događaj označio je progon nesrpskog stanovništva iz Srema. Koliko je tačno ljudi proterano ne zna se ni danas. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju optužio je Vojislava Šešelja za proterivanje. U svojoj optužnici, tužilaštvo je dalo spisak od 722 ljudi koji su, navodno, napustili Hrtkovce, ali Vojislav Šešelj oslobođen je ovih optužbi.

Pet godina kasnije, 1997. godine, zemunska porodica Barbalić otišla je na godišnji odmor. U povratku, u svom stanu, u kom su treća generacija Barbalića, zatekli su Ljiljanu Mijoković (sada Mihajlović), tada blisku saradnicu Vojislava Šešelja. Ona i danas živi u tom stanu, a sudska farsa i agonija porodice Barbalić traje i dalje.

Radikalštinu u sebi ovaj režim, dakle, nije suzbio. Svaki nesrbin i dalje je neprijatelj. Međutim, nove generacije nose sa sobom nove pobune, pa je presvučenim radikalima sudbina namenila i to da se baš na dan njihovog bezumnog glumljenja najvećeg skupa u istoriji Srbije, u Novom Pazaru okupe i grle studenti srpske, bošnjačke i mnogih drugih nacionalnosti, dok u isto vreme 80 studenata i studentkinja na biciklima jezdi Evropom i pronosi duh ovdašnje pobune. Nije im ovo 1992. Nema sankcija, ima interneta, svet je na dlanu i nije više tako lako posvađati ljude i naterati ih da se mrze, e da bi politički vampiri iz devedesetih dobili krv kojom se hrane.

To, međutim, ne menja sudbinu Arien Stojanović Ivković: u trenutku pisanja ovog teksta njoj ističe rok da se iseli iz Srbije i razdvoji se od muža i male ćerke.

foto: print skrin

OPET LOME ZUBE

Sve je teže pobrojati i prebrojati ko je sve i kako fizički napadnut u poslednjih pet meseci zato što ne podržava režim Aleksandra Vučića. Zato je možda lakše objasniti razmere razularenosti režima samo na “uzorku”, odnosno, u jednom danu, 12. aprila kada se dešavao naprednjački skup u Beogradu.

Zamenik glavnog urednika 021 Zoran Strika fizički je napadnut tokom izveštavanja sa odlaska građana na miting Aleksandra Vučića u Beogradu. Strika je napadnut jer je snimao incident koji se dogodio oko 12.30 časova, na keju, kada su dva mladića oborila na zemlju i počela da udaraju Novosađanina koji je telefonom snimao skup. Telefon su mu oteli i bacili u Dunav. U isto vreme je još jedan mladić primetio da Strika snima incident, zaleteo se na njega i fizički nasrnuo, držeći ga za ruku i vrat, pokušavajući da mu otme telefon. Strika je rekao da je novinar i pošto ga nasilnik nije puštao, pozvao je direktora Pokrajinskog fonda za evropske poslove i razvoj Ognjena Dopuđa koji se nalazio u blizini, poručujući mu da skloni ljude koji su ga napali. Iako Dopuđa nije reagovao, mladić se udaljio.

Otprilike u isto vreme u subotu, ispred jedne kafane pretučeni su otac i sin – Aca i Bane Jevtić – u selu Krćevac, na izlasku iz Topole. Naime, Bane Jevtić je ljudima koji su krenuli na miting u Beograd poručio “Pumpaj, pumpaj”. Uskoro su mu polomljene kosti lica i nosa i hospitalizovan je u Kliničkom centru u Kragujevcu.

“Vraćao sam se sa ocem iz nekog rada i svratili smo u restoran da popijemo piće, na izlasku iz Topole. Bilo je parkirano par automobila i pristizali su autobusi, dosta ljudi znam lično. Doviknuo sam ‚pumpaj pumpaj’ i krenuo da uđem u restoran”, ispričao je za N1 Aca Jevtić opisujući kako je došlo do napada.

Jevtić kaže da je jedan iz grupe krenuo da ga psuje i udara u glavu, a da je on uzeo kamen da se odbrani. Kada je video da se napadač udaljava, bacio je kamen i krenuo ka ocu i tada je video kako ga više muškaraca tuče.

“Kad sam se okrenuo, njega su dvojica ili trojica udarili, ima prelome kostiju lica i nosa, podlive. Ne mogu to da razumem, pokušavao je najmirnije da smiri situaciju”, ispričao je mlađi Jevtić za N1 i dodao da su on i otac bili pozvani u policiju da daju izjavu, dok su se napadači vratili u autobus i nastavili put Beograda.

Predsednika pokreta “Ljubav vera nada” Nemanju Šarovića, koji izveštava za TV KTV sa skupa Srpske napredne stranke ispred Skupštine Srbije, opkolili su simpatizeri vldajuće stranke a potom i fizički napali. TV KTV je objavila da su u napadu na novinarsku ekipu ove zrenjaninske televizije, osim simpatizera Srpske napredne stranke i redara, učestvovali i funkcioneri te stranke i direktori javnih preduzeća.

Pet članova KTV-a zadobilo je teže i lakše telesne povrede od udaraca aktivista i funkcionera SNS-a.

“Celu noć smo u subotu proveli u Urgentnom centru. Meni su, od zadobijenih udaraca, konstatovana nagnječenja u predelu leve jagodice, desnog uveta i viličnog zgloba, dok su tehničaru Miloradu Maleševu izbijena tri zuba. Lakše telesne povrede su konstatovane vlasniku televizije Danijelu Radiću, snimatelju Sinišu Nikšiću i još jednom tehničaru koji je pogođen flašom u glavu”, kazao je Šarović. Dodao je da su aktivisti i funkcioneri SNS-a polomili kameru i oštetili ostalu opremu KTV-a: “Tukli su nas direktor ‘Gradske čistoće’ Marko Popadić, gradonačelnici Kruševca i Ćuprije, direktor Fonda PIO Relja Ognjenović i drugi stranački i državni funkcioneri. Uprkos medicinskoj dokumentaciji i snimcima na kojima se sve jasno vidi, policija i tužilaštvo nemaju nameru da sprovedu istragu i procesuiraju osobe koje su nam nanele teške povrede”.

U Šarovićevom slučaju, situacija se dodatno komplikuje pošto je on do 2020. godine bio član ni manje ni više nego Srpske radikalne stranke.

foto: draško gagović

I NARAVNO, HAPŠENJA

Kolumnista Peščanika Dejan Ilić je na TV Nova S 29. marta 2025. godine izjavio: “Imate da birate – ili ćete tim ljudima otvoriti vrata da se sklone, a otvaranje vrata je ta prelazna vlada, ili ćete se pomiriti sa tim da će teći krv ulicama, da ćemo izgubiti ne znam koliko života i ne znamo čije živote, da bismo se oslobodili njih”. Po nalogu javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, policijski službenici PS Novi Beograd doneli su rešenje o zadržavanju Dejana Ilića zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo “izazivanje panike i nereda”. Isprva mu je određeno zadržavanje od 48 sati.

Na sreću, Ilić je ubrzo pušten, ali, sasvim je jasno da je reč o potpuno besmislenom i suludom pokušaju zastrašivanja. Štaviše, glavni javni tužilac Višeg javnog tuđžilaštva u Beogradu Nenad Stefanović istog dana izdao je nalog za privođenje inženjera Zorana Đajića jer je na mreži Iks napisao: “Moj stav je jasan – narod treba da izglasa smrtnu kaznu Vučiću – ne bih da se desi da ga neko kasnije pusti iz ludnice pa da opet krene da okuplja naciste i kriminalce oko sebe. Srbi imaju kratko pamćenje, pa za svaki slučaj – GLOGOV kolac pride”.

Ta objava je, budimo iskreni, bila posve glupa, bespotrebna i preterana, ali… Novinari, a i druge javne ličnosti više i ne prijavljuju poruke koje dobijaju ako u njima stoji to magično “treba”. Tužilaštvo takve prijave odbacuje jer u njima nema “jasno iskazane namere da se drugom nanese šteta ili ugrozi bezbednost”. A Nenad Stefanović se, nakon hajke koju je pokrenuo protiv nevladinih organizacija i tobožnje provere njihovih finansija i veze sa USAID-om, upinje iz petnih žila da se pokaže lojalnim predsedniku Vučiću, usput gazeći ne samo tužilačku funkciju već celokupno pravosuđe, koje je već pod pritiskom. Setimo se, naime, da je predsednik Srbije pretio kako će tužioci koji ne rade po njegovom ćefu biti – zamenjeni.

MALI PODSETNIK NA DEVEDESETE

Sve u svemu, radikalština nam se vratila na velika vrata. Sve što smo imali sa njima devedesetih, opet je tu. Možemo da “štikliramo” i rubrike. Progon nesrpskog stanovništva – tu je. Pritisak na medije – prisutan. Hapšenja kritičara – obavljeno. Batinanje i lomljenje vilica – sveobuhvatno.

Naravno, u verziji 2.0 za 2025. godinu sve ovo je malo “raspršenije” i savremenije. Ali, nema razloga da se ne završi isto kao prošli put. A prošli put je, istina, navodno, današnji predsednik Srbije plakao i zvao nosioce bunta da pita: “Hoćete li i nas da hapsite?” Tada je hapšenje izbegao jer nije bio u prvom ešalonu represivnog aparata. Sada to nije slučaj.

foto: jadranka ilić / tanjug, slobodan miljević / tanjug / vlada republike srbije

Vlada za odmazdu i osvetu

U utorak 15. aprila, održana je i sednica Narodne skupštine na kojoj je formirana nova Vlada Srbije. Suština ekspozea mandatara Đure Macuta bila je utemeljena na razlogu zbog kojeg je Aleksandar Vučić baš njega odabrao za svog novog rukovodioca Vlade – zato što je ekspert i univerzitetski profesor, pa kao takav pogodan da uguši pobunu na univerzitetima.

Đuro Macut je poručio da je “Srbija umorna od podela i blokada”: “Niko nema i ne sme imati više prava od drugog i to je jedina mera vrednosti. Institucije sistema moraju da funkcionišu u punom kapacitetu i to je naš osnovni zadatak”, rekao je Macut.

Drugim rečima: uložiće napor da odblokira fakultete čime bi se ugušio revolt u društvu, naravno, nepopuštanjem pred studentskim zahtevima. Istakao je i da mora da se reformiše obrazovanje u Srbiji i da je to prvenstveno neophodno zbog toga što su ključni činioci obrazovanja učenici i studenti. “Mora da se zna ko je učenik, ko student, a ko profesor”, istakao je Macut.

Da će ova vlada pokušati nasilno da prekine blokade, nema sumnje. A na to ukazuje i izbor za ministra prosvete. Profesor Dejan Vuk Stanković poznat je kao omiljeni politički analitičar prorežimskih glasila.

“Godinama unazad među studentkinjama kruže brojna svedočenja o uznemiravanju, komentarima seksualne sadržine i neprimerenom ponašanju ovog profesora”, saopštio je plenum studenata Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača osudivši predlog da Stanković bude imenovan za ministra prosvete.

Nakon saopštenja studenata, na društvenim mrežama su se ređale ispovesti bivših studentkinja Učiteljskog fakulteta, koje su delile svoja uznemirujuća iskustva sa profesorom Stankovićem. Ove ispovesti nisu nimalo anonimne. Naime, na Tiktoku se javljaju žene, kako imenom, tako i likom i direktno u kameru govore svoja iskustva.

foto: marija janković

Javni servis u službi režima

Iako je trebalo da bude završen do kraja 2024, proces izbora članova Saveta REM-a i dalje traje, pa Srbija funkcioniše bez tela koje reguliše prostor elektronskih medija. Time su probijeni svi zakonski rokovi, a ovo je povod za još jednu studentsku blokadu RTS-a, koja u trenutku pisanja ovog teksta traje već 20 sati. Blokirana je i Radio-televizija Vojvodine, a direktor ove kuće izdao je saopštenje u zanimljivom radikalskom maniru, optuživši i studente i medije koji prenose njihove aktivnosti za terorizam.