Podsetnik za profesora Petrovića, "Vreme" br. 1380
Profesor statistike („bivši vanredni“) Kovačević je prvo tvrdio da je moguć ogroman rast zaposlenosti u Srbiji uz stagnaciju proizvodnje i to „dokazao“ nepostojanjem zavisnosti između kretanja broja zaposlenih i ukupnih časova rada. Kada sam mu pokazao da se poslužio iskrivljenim grafikonom, i izračunao mu koeficijent korelacije (70 odsto) koji tvrdi suprotno, tj. da zavisnost postoji, profesor Kovačević je ostao nem. Profesore, zašto sami niste izračunali koeficijent korelacije kada ste ispitivali zavisnost – pa to bi svaki student Ekonomskog fakulteta posle prve godine učinio? Dobro, omaške su moguće, ali da li sada profesore i dalje tvrdite nema zavisnosti između (vaših serija) broja zaposlenih i časova rada. Ako ne više, onda vas pitam da li elementarno naučno poštenje koje traga za istinom traži da se greška prizna i u skladu s tim promeni zaključak, tj. da nije moguć ogroman rast zaposlenosti bez rasta proizvodnje.
Umesto svega prethodnog, Kovačević u svom odgovoru izlazi sa „podsetnikom“ u kome navodi listu radova koji treba da potvrde njegov stav o mogućem ogromnom rastu zaposlenosti u Srbiji bez rasta proizvodnje. Ali opet, sve te radove, kao i gore pomenuti, pisao je Kovačević i objavio u biltenu MAT, u kojem je i urednik i autor. Da bi se ti radovi uzimali ozbiljno, naročito posle opisanog frapantnog propusta, oni treba pre objavljivanja da prođu nezavisnu spoljnu recenziju, što je, nadam se, Kovačeviću kao profesoru poznato. „Podsetnik“ takođe sadrži i jedan rad koji nije pisao Kovačević, ali on dobro zna da smo na njega koautori i ja odgovorili još oktobra 2016, i pokazali da izloženi argumenti ne stoje.
„Podsetnik profesora Kovačevića“ dalje dokazuje sopstvenu ekonomsku kompetentnost ukazujući, tačno, da je bio vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ali opet dolazi do izražaja njegov „naučni metod“ – profesor Kovačević, naime, ne otkriva da je bio profesor statistike. I danas, kao i ranije, mi imamo profesore Ekonomskog fakulteta koji su profesori statistike, matematike i sl. ali im ne pada na pamet da tvrde da su kompetentni za ekonomiju, jer stvarno i nisu. Ali uprkos tome, oni bi za razliku od profesora statistike Kovačevića, sigurno prvo izračunali koeficijent korelacije pa tek onda zaključivali da li postoji zavisnost ili ne. Moram da priznam da je gore opisana „analiza“ zavisnosti profesora statistike Kovačevića malo uzdrmala moje poverenju u njega kao statističara, no i dalje verujem da on zna i može mnogo bolje.
„Podsetnik profesora Kovačevića“ takođe podseća da ignorišem rezultate Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i Svetske banke iz 2017. Bolje da me nije podsećao, jer su rezultati ove studije zapravo dijametralno suprotni tvrdnjama Kovačevića. Naime, oni pokazuju da rast zaposlenosti znatno zaostaje za rastom proizvodnje (jobless growth), a ne obrnuto, kako sanja Kovačević, da rast zaposlenosti daleko premašuje rast proizvodnje. Ovde više nije u pitanju ekonomska kompetentnost, već direktna površnost.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
