Poslovi, putovanja i prijatelji Cece Ražnatović

Da Svetlani Ceci Ražnatović život sprema još jednu buru, moglo se naslutiti prošlog vikenda kada je njena ljuta rivalka Jelena Karleuša na svom Fejsbuk profilu osula paljbu po njoj. U podugačkom tekstu, pisanom Karleušinim nekonvencionalnim, novoizgrađenim „kolumnističkim“ stilom, plavuša se obrušila na crnku i sručila joj, izgleda, sve što ju je morilo prethodnih gotovo petnaest godina, od toga da joj se nikada nije sviđao Cecin stil oblačenja, preko druženja sa kriminalcima, do braka sa Arkanom i optužbi da je dobar deo karijere izgradila preko onih kojima je Željko Ražnatović Arkan uterivao strah u kosti.

Karleušin tekst objavljen je u nedelju, 21. novembra, a već sutradan, u ponedeljak, usledio je novi udarac. Radio-televizija B92 objavila je detalje iz „nacrta optužnice“ protiv Ražnatovićke, zbog finansijskih malverzacija u fudbalskom klubu „Obilić“, čija je Ceca predsednica. U dokumentu, koji, prema onome što kažu pravnici koje je „Vreme“ konsultovalo, nema nikakvu pravnu snagu i sadrži isključivo podatke iz istražnog postupka, Cecu terete da je kao direktorka kluba deo novca od prodaje igrača uzimala za sebe, dok se njena sestra Lidija Veličković-Ocokoljić tereti da je kao sekretarica kluba otvarala račune na koje su stizale pojedine uplate. U nacrtu optužnice stoji da je od prodaje Miroslava Savića grčkom Arisu 25. januara 2000. njegov menadžer Darko Šušnjar predao Ražnatovićki na ruke 720.000 maraka, nakon što je uzeo svoju proviziju od 80.000. Od prodaje Saše Vicikneza i Zorana Rankovića kineskom Šangaju u martu 2000, što nije evidentirano u knjigovodstvu Obilića, Ražnatovićki je isti menadžer predao na ruke 360.000 dolara, a za sebe zadržao opet deset odsto – 40.000 dolara.

Od prodaje igrača Dragana Šarca 25. maja 2000. klubu Austrija u istoimenoj zemlji uplaćeno je na račun menadžera Šušnjara 1.750.000 maraka. Sa tog računa igraču je isplaćeno 250.000 maraka, Austriji je po prethodnom dogovoru vraćeno 500.000. Zatim je, kako se navodi u nacrtu optužnice, Šušnjar podigao 100.000, ostatak od 900.000 uplatio je na kiparski račun Lidije Veličković-Ocokoljić, koja je podigla novac i predala ga sestri.

Prodaja igrača Vladice Ćurčića i Seada Salahovića Alamiji iz Rusije, za 220.000 dolara, nije evidentirana u knjigovodstvu Obilića, navodi se u nacrtu optužnice. Od te prodaje 120.000 dolara je uplaćeno na račun Radoslava Bebića, koji je novac podigao i predao ga Lidiji Veličković, a ona svojoj sestri. U prodaju Nikole Lazetića turskom Fenerbahčeu za šest miliona maraka 15. juna 2000. bila je uključena i Stanislava Čočorovski, kuma Željka Ražnatovića Arkana, koja je u novembru ove godine okrivljena u Makedoniji za krijumčarenje pola tone kokaina.

Reakcije na objavljivanje ovog dokumenta bile su manje-više očekivane. Od nadležnih organa iz tužilaštva i policije još se nije oglasio niko ko bi rekao zašto istraga protiv Cece Ražnatović traje više od sedam godina (kada je, 17. marta 2003, uhapšena u akciji „Sablja“), niti zašto i dalje nema optužnice. Neoglašavanje zvaničnih organa ujedno znači i da autentičnost dokumenta koji je dospeo u javnost još nije potvrdio niko. Advokat Ražnatovićke, Goran Petronijević, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da optužnica protiv njegove klijentkinje još ne postoji. „U zakonu ne postoji nikakav institut koji se zove predlog ili nacrt optužnice, niti postoji mogućnost da se takav akt, čak i ako se nalazi u pripremi, javno publikuje. Postoji samo mogućnost podizanja optužnice“, rekao je Petronijević i dodao da je za ovih sedam godina, koliko traje istraga protiv Svetlane Ražnatović, protiv nje bi odavno mogla da bude podignuta optužnica, a možda bi već bio i okončan postupak: „Ovako, sve što se događa ne mogu da protumačim drugačije nego kao nesvakidašnji medijski i politički pritisak na tužilaštvo, ali i na zdrav razum ove nacije.“

Sama Ceca odbila je da govori o detaljima istrage i optužnice, izjavivši kratko da je sve što zna o nacrtu optužnice saznala iz medija: „O nacrtu optužnice saznala sam iz medijskih nagađanja, napisa i spekulacija. Dokle god tužilaštvo ne donese konačnu odluku po tom pitanju – neću se oglašavati. Nisam kriva. Znam da su to potvrdili i veštaci. Ne jednom, nego čak tri puta.“ S obzirom na to da 3. decembra počinje turneju po Australiji, u koju joj je od 2007. bio zabranjen ulazak, po medijima su počele da se provlače spekulacije o tome da bi Ražnatovićka mogla da traži politički azil u ovoj zemlji. Prema pisanju tabloida koji su se pozvali na izvore bliske pevačici, Ceca bi mogla da traži politički azil u Australiji ako tokom tamošnje turneje protiv nje u Srbiji bude podignuta optužnica.

Prema ovom izvoru, Cecin je plan da u Australiji sačeka promenu vlasti u Srbiji, jer smatra da sadašnja vodi hajku protiv nje zbog pokojnog muža Željka Ražnatovića Arkana, ali i zbog prijateljstva sa Vojislavom Koštunicom i Velimirom Ilićem, koji su sada u opoziciji.

Ove navode vrlo brzo su demantovali i Ceca Ražnatović i njen advokat Goran Petronijević. Kako je došlo do toga da Ražnatovićka dobije radnu vizu za Australiju, u koju joj je, baš zbog braka sa Arkanom i hapšenja u akciji „Sablja“ isti zahtev odbijen, za „Vreme“ je objasnio Majkl Korkil, portparol Odeljenja za imigraciona i pitanja državljanstva Vlade Australije. „Zahtev za vizu koji je gospođa Ražnatović podnela 2007. godine, odbijen je u junu 2009. na osnovu člana 501 Akta o migracijama, koji se odnosi na takozvani „test karaktera“. Ako osoba koja podnosi zahtev za vizu ne prođe test karaktera, to može da znači da ima kriminalni dosije, da je bila ili je i dalje povezana sa osobama, grupama ili organizacijama koje su bile ili su još uključene u kriminalne radnje, ili ako postoji procena da bi osoba koja podnosi zahtev za vizu mogla da bude umešana u kriminalne radnje na tlu Australije ili da predstavlja opasnost ili prisustvom uznemirava zajednicu ili jedan njen deo.“

Korkil je u pisanoj izjavi za „Vreme“ pojasnio da osobe odbijene na osnovu člana 501 imaju pravo da se žale Tribunalu za administrativne žalbe i da prilože izjave svedoka koji bi potvrdili ispravnost njihovih karaktera. „U slučaju gospođe Ražnatović, to pravo je iskorišćeno, pa je Tribunal za administrativne žalbe 31. maja ove godine deaktivirao odbijenicu za vizu. Odeljenje za imigraciona pitanja zaključilo je da gospođa Ražnatović ispunjava uslove za dobijanje australijske vize, koja joj je odobrena 24. novembra.“

Svedočenja o ispravnosti karaktera koje pominje Korkil poklapaju se sa pisanjem ovdašnjih tabloida, prema kojima su o Ceci svedočili Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa, koji su australijskom tribunalu poslali pismo u kom stoji da je Tucakovićeva autor tekstova za 62, a Radulović kompozitor 21 Cecine pesme „i da se u njima govori o ljubavi“. Prema pisanju tabloida, o tome da Cecini koncerti ne uznemiruju zajednicu Australije niti za neki njen deo, svedočili su estradni menadžeri Dejan Maksimović, Dušan Gusa i Adnan Mundžić i predsednik Srpskog kulturnog kluba iz Melburna Pero Lazarević, koji su naveli da se na Cecinim koncertima okupljaju ljudi raznih nacionalnosti i da nikada nije bilo incidenata. Navodno je pismo sudu poslao i menadžer Hrvatske zajednice u Sidneju Jozo Brkić, koji je istakao da „Ceca ima mnogo obožavalaca među Hrvatima u Australiji, a njen dolazak sigurno neće pogoditi niti uvrediti bilo kog Hrvata“.

Ni o ovome se Ceca nije oglašavala, već je 26. i 27. novembra održala koncerte u sportskoj hali „Boris Trajkovski“ u Skoplju. Novinski izveštaju kažu da je hala obe večeri bila ispunjena do poslednjeg mesta, da je Ceca u Makedoniji otpevala „Zajdi, zajdi“ i da je oba koncerta završila pevajući, bez muzičke pratnje, stihove: „Isuse, daj mi lavlje srce da preživim dane buduće“.

Prema poslednjim informacijama, Ceca se u trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), nalazi u avionu koji je sa beogradskog aerodoroma „Nikola Tesla“ poleteo ka Istanbulu. Odatle će odleteti za Dubai, gde treba da prenoći, a sutradan, takođe avionom, stiže u Pert. U Beograd se vraća 19. decembra, baš na Svetog Nikolu, svoju slavu.

Dan nakon što je RTV B92 objavio delove nacrta optužnice protiv nje, Svetlana Ražnatović zaputila se sa decom, Veljkom i Anastasijom, u zemljotresom razrušeno Kraljevo. Tamo je uručila humanitarnu pomoć tri šlepera građevinskog materijala, i a četiri porodice sa većim brojem dece dobile su od Ražnatovićke po 50.000 dinara. Porodicu Ražnatović primio je gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović. Ceca je prilikom posete Kraljevu najavila da će se priključiti drugim humanitarnim akcijama muzičara i sportista za pomoć ovom gradu. „Sigurna sam da Kraljevčanima svaka pomoć znači i bilo bi sjajno kada bi svako ko ima i ko oseti potrebu, pomogao ovom gradu i narodu koji ovde živi. Ali, svakako da je još važnije da u ovom teškom trenutku oni koji su mnogo toga izgubili u zemljotresu, osete da nisu sami i da ljudi iz svih krajeva Srbije misle na njih i pomažu im“, izjavila je.

Tokom boravka u Skoplju, obišla je decu iz Doma „11 Oktomvri“. Poklonila im je karte za koncert, dok je organizator skopskih koncerata Guliver mils odlučio da ih pošalje na vikend u Ohrid. Srpski mediji preneli su da je Ceca zaplakala kad su deca otpevala njen hit Grome moj i pozvala ih na koncert rečima: „Danas ste vi pevali meni, a sutra ću ja vama.“

Humanitarni angažman Svetlane Ražnatović datira još iz vremena kada je zajedno sa suprugom Željkom osnovala Fond Treće dete, koji je pružao finansijsku podršku porodicama sa troje i više dece. Nakon Arkanove smrti, Fond je prestao da postoji, a Ceca ga danas retko pominje. Poslednji put, 2002. godine kratko je objasnila za „Glas javnosti“ da je Fond ugašen: „Problem je u tome što se Fond finansirao iz donacija koje su, u međuvremenu, prestale da stižu.“

Nakon gašenja Fonda Treće dete njen humanitarni rad uglavnom se bazirao na aukcijskoj prodaji scenske garderobe. Prvi put je u takvoj akciji učestvovala 2002. godine, kada je održana aukcijska prodaja odeće poznatih iz Srbije. Prihod je bio namenjen dečjim zdravstvenim ustanovama u Beogradu i Novom Sadu, a jedna Cecina haljina prodata je za 150.000 dinara. Kupio ju je Bojan Karić, u to vreme suprug Jelene Karleuše. U junu ove godine Ceca Ražnatović učestvovala je u humanitarnoj akciji Skupštine grada Beograda „Pobedi za decu Prihvatilišta“. Za aukciju je poklonila svoje haljine svetskih brendova „Armani“, „Versaće“, „Dolče i Gabana“ i „Dior“, čija je vrednost procenjena na nekoliko hiljada evra. „Uvek se sa velikim zadovoljstvom odazivam svim humanitarnim akcijama, kojih je bilo mnogo u mojoj karijeri. Ovaj poziv sam rado prihvatila i, pored nekih mojih kolega, i ja ću pokloniti neke moje vredne haljine koje sam obukla samo jednom“, izjavila je Ceca u junu.

Pored toga što još nema optužnice, a delovi nacrta isplivavaju u javnost, dodatni problem za tužilaštvo u procesu protiv Ražnatovićke mogao bi da bude i pribavljanje svedoka, pošto većina fudbalera čija se imena pominju u nacrtu danas igra u inostranstvu. Međutim, prema pisanju dnevnika „Blic“, jedan od važnih svedoka tužilaštva u postupku protiv Cece mogla bi da bude Arkanova kuma Stanislava Čočorovska, koja je u zatvoru u Makedoniji zbog šverca pola tone kokaina. Osim Čočorovske, kao mogući svedoci pominju se i sportski menadžeri Darko Šušnjar i Dejan Joksović, fudbaleri Dragoslav Šekularac i Dragiša Binić, koji su bili funkcioneri Obilića, bivši direktor ovog kluba Zoran Petrović i sportski direktor Jovan Dimitrijević.

Srbija i Makedonija su ugovorom o međunarodnoj pravnoj pomoći iz 2004. regulisale i pitanje privremene predaje osuđene osobe, što znači da nema prepreka da Čočorovska bude sprovedena iz Makedonije da svedoči u Srbiji, ali, za to je potrebna i njena saglasnost. Ona može da svedoči i preko video-linka ili da je sasluša makedonski sudija na zahtev beogradskog suda.

U nacrtu optužnice pominje se da je Čočorovska bila umešana u prodaju Nikole Lazetića turskom Fenerbahčeu. Ovaj igrač je prodat po ugovoru sklopljenom 15. juna 2000. za šest miliona maraka. Navodno, milion je vraćen turskom klubu, a 700.000 je uplaćeno na račun banke iz Lugana, preko koje je Ražnatovićka vraćala kredit uzet u jednoj srpskoj banci, a na račun Čočorovske u Turskoj uplaćeno je 4,3 miliona maraka.

Sumnja se da je dva miliona prenela na račun Obilića, a 2,3 miliona na račun Lidije Ocokoljić u Segedinu. Čočorovska je, prema nacrtu optužnice, bila umešana i u prodaju Milorada Koraća i Saše Kovačevića turskom Erzurumsportu. Ova dva igrača su prodata po ugovoru sklopljenom 9. avgusta 2000. za ukupno 750.000 maraka. Novac je uplaćen na račun Čočorovske u Tursku, a samo 100.000 je završilo na računu Obilića. Ražnatovićka se tokom istrage branila da se njen pokojni suprug konsultovao u vođenju poslova u Obiliću sa Čočorovskom, koja je bila finansijski direktor kluba. Negirala je da je učestvovala u prodaji igrača i tvrdila je da joj je tek posle smrti supruga njena sestra rekla da ju je on zamolio da otvori račune na Kipru.

Najraširenija teorija koja nudi objašnjenje zašto ni posle sedam godina istrage još nema optužnice protiv Svetlane Ražnatović jeste ona koja kaže da Arkanova udovica uživa političku zaštitu određenih krugova u Vladi Srbije. Prva i najbliža asocijacija jeste ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, rođen i odrastao, kao i Ceca – u Žitorađi. Prošle godine, lajfstajl magazini nisu propustili da detaljnim izveštajima i fotografijama izveste o tome da je jedan od najviđenijih gostiju kod Cece na slavi bio upravo ministar Dačić. Pre nekoliko dana, 19. novembra, Ražnatovićeva i Dačić zajedno su učestvovali u snimanju novogodišnjeg programa jagodinske Televizije Palma plus, čiji je vlasnik Dragan Marković Palma, saradnik Željka Ražnatovića Arkana, sa kojim je osnovao Stranku srpskog jedinstva. Insinuacije da je možda on taj koji Ceci pruža političku zaštitu, Dačić je demantovao izjavivši da nema uticaja na Cecin slučaj, jer je on u rukama tužilaštva, a ne policije. Bez obzira na to što je Dačić nekoliko puta do sada potvrdio da su on i Ceca prijatelji i da se poznaju više od dvadeset godina, malo je verovatno da bi ministar koji toliko polaže na sliku koju ostavlja u javnosti i koji je proteklu deceniju praktično posvetio distanciranju od politike koju je zastupao devedesetih, sve to stavio na kocku zbog Svetlane Ražnatović.

„Drugoosumnjičeni“ za pružanje političke zaštite folk-zvezdi jeste, naravno, Dragan Marković Palma. Prema pisanju dnevnika „Blic“, on vršio je pritisak zbog sudskog postupka protiv Cece, a navodno je pretio i da neće glasati za pojedine zakone. Palma je ovih dana ljut i odbija da odgovara na novinarska pitanja u vezi sa ovim optužbama. Međutim, i tu postoji sumnja u Palminu umešanost. On već ima reputaciju enfant terriblea Vlade Srbije, na čije se primedbe i zahteve niko ne osvrće. Setimo se usvajanja Zakona o antidiskriminaciji i podrške koju je Vlada dala ovogodišnjoj Paradi ponosa u Beogradu. Ako tada na Palmino negodovanje i pretnje niko nije reagovao, zašto bi bilo drugačije u Cecinom slučaju?

Među opozicionim liderima Ceca ima najbliža prijateljstva sa Velimirom Ilićem. U organizaciji vlasti koju je tada imao DSS pevala je 2007. na dočeku pravoslavne Nove godine ispred Doma narodne skupštine dok su u publici bili tadašnji predsednik Vlade Vojislav Koštunica i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. Na početku tog nastupa Ceca je posebno pozdravila Koštunicu, oslovivši ga sa „naš voljeni premijer koji je ujedinio Srbiju“. Velimir Ilić nikada nije krio da je Cecin prijatelj, ali demantuje da je od njega tražila zaštitu.

Ražnatovićka neguje prijateljsko-poslovne veze i sa Miloradom Dodikom, pa je 1. oktobra, u okviru završnog predizbornog mitinga Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata održala veliki koncert na Trgu Krajine u Banjaluci. Pored Dodika, na bini se sa Cecom našao i srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Društveno-politički angažman nikada joj nije bio stran, samo što je od početka karijere do danas prešla put između dva suprotna pola: od antiratnog dueta Neću protiv druga svog, koji je za potrebe Jutela snimila sa Radetom Šerbedžijom, do udovice čoveka koji je simbol paravojnog divljanja u ratovima u bivšoj Jugoslaviji i kog je samo smrt spasla od suđenja pred Haškim tribunalom.

O vezama Svetlane Ražnatović sa podzemljem do ubistva premijera Zorana Đinđića uglavnom se spekulisalo isključivo posredno, u kontekstu u kom je ona bila prvo supruga, a zatim udovica Željka Ražnatovića Arkana. Takođe, do 2003. su se tu i tamo pojavljivale vesti o njenom druženju sa Miloradom Ulemekom Legijom. A onda je, 17. marta 2003. u popodnevnim satima Ceca Ražnatović uhapšena u okviru akcije „Sablja“. Slobode je lišio specijalni tim MUP-a, sastavljen od pripadnika Žandarmerije, UBPOK-a i SUP-a Beograd. Uhapšena je zbog sumnje da je u bliskim vezama sa glavnim osumnjičenima za ubistvo Zorana Đinđića – Miloradom Lukovićem Legijom, Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Dejanom Milenkovićem Bagzijem.

Prema policijskim saopštenjima iz tog vremena, sumnjalo se da je Ražnatovićka bila u kontaktu sa Lukovićem i Spasojevićem pre i posle atentata i da su Luković i Spasojević više puta prenoćili u njenoj kući u periodu pre atentata. Takođe, posle bekstva Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za pokušaj prvog atentata na Zorana Đinđića (21. februara), Svetlana Ražnatović je bila u kontaktu sa njegovom porodicom. Povodom ovog hapšenja, MUP Srbije izdao je zvanično saopštenje u kome je rečeno: „Prilikom pretresa pronađena je velika količina oružja i to: 21 pištolj i revolveri različite marke i kalibra, tri sanduka municije kalibra 7,62 mm – oko 5000 komada, vojno-policijska oprema (busole, laserski daljinomer, nišanski teleobjektiv, veliki broj lisica, samostrel sa 20 strela, dve kape fantomke sa prorezom za oči i usta, prigušivači za škorpione i revolverske municije, 21 službena palica – pendrek, par registarskih tablica vukovarske oznake, par sanduka vojno-policijske opreme – ukupno 88 stavki).“

Ubrzo nakon toga isplivale su i optužbe u vezi sa malverzacijama u FK Obiliću. Ceca je provela 121 dan u zatvoru, gde ju je posetio tadašnji ministar za ljudska prava Rasim Ljajić i uverio se da je ona u dobrom psihičkom i fizičkom stanju. Kasnije je Ceca ispričala kako je na Ljajićevo pitanje da li joj je nešto potrebno, odgovorila: „Ministre, ja sam žena, treba mi pinceta.“ Po izlasku iz zatvora izjavljivala je da jedino želi da bude sa decom i da se izrazi kroz pesmu. Nekoliko meseci kasnije izdala je album Gore od ljubavi. Činilo se kao da se, bez obzira na ozbiljnu mrlju u biografiji, ipak vraća na scenu. Međutim, u februaru 2007, nakon što je na suđenju ubicama Zorana Đinđića jedan od svedoka rekao da je Ceca sa Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem planirala otmicu Željka Mitrovića, vlasnika Televizije Pink, za njenu karijeru usledio je udarac ozbiljniji od hapšenja 2003. Željko Mitrović zabranio je njena gostovanja i emitovanje njenih spotova na svim kanalima svoje televizije. Zaposleni na Pinku kažu da u režiji ove televizije na Dedinju i dalje stoji obaveštenje da Cecine spotove ne treba puštati na Pink BiH, ali to ima veze sa činjenicom da je Arkanova udovica, a ne sa neraščišćenim odnosima sa Mitrovićem. U istorijskom pomirenju između Mitrovića i Cece posredovala je niko drugi do Lepa Brena, jer se Ceca na Pinku pojavila prošlog leta u finalu takmičenja „Zvezde Granda“, Brenine Grand produkcije. Ovih dana, Cecu najčešće možemo videti upravo na Pinku. Prošlog vikenda najavila je novi album Ide to s godinama i premijerno otpevala deo pesme Užasno mi nedostaje, koju je za nju napisao bivši savetnik Vojislava Koštunice i rok legenda Bora Đorđević.

SLIKE IZ ŽIVOTA: Sa Arkanom / foto: anđić

Ispred Vlade Srbije 17. marta 2004. / foto: anđić

Prilikom uručivanja humanitarne pomoći u Kraljevu / foto: tanjug

(Naslovna štampanog »Vremena«)