Milionske svote koje su preko kiparske filijale Astra banke isplaćivane raznoraznim firmama povezanim s BK Grupom, "strogo poverljiv" grafikon tih firmi, priznanje Bogoljuba Karića da zarađuje par stotina evra mesečno, ugovor s kosovskom kompanijom koja nije Mobikos, sumnjivi sporazumi sa sumnjivim subjektima koje je Mobtel godinama sklapao... Sve to i još mnogo više, nalazi se u izveštaju austrijskih eksperata o poslovanju Mobtela i papirima koje su nadležni krili godinama, a do kojih je "Vreme" došlo. Sve to i još mnogo više istim tim nadležnima nije bio dovoljan razlog da, kako znaju i umeju, zadrže Bogoljuba u Srbiji
Nema ga. Nestade čovek kao da je u zemlju propao. Pošto se 2. februara 2006. sit ispričao s nadležnima u Poreskoj upravi, Bogoljub Karić spakovao se i otišao u nepoznatom pravcu. Nestanak je primećen 3. februara, kada je opet trebalo da bude saslušan, a stvar je postala alarmantna kada se nije odazvao ni na saslušanje zakazano za ponedeljak, 6. februar. U međuvremenu, u podugačkom monologu za agenciju Beta, objasnio je da „radi na terenu“, na liniji Crna Gora – Španija – Velika Britanija – Kipar, gde prikuplja „dokumentaciju“ za svoju odbranu. Ovakav potez Bogoljuba K. potpuno je razumljiv: imajući u vidu dosadašnji tok afere Mobtel, pravilno je zaključio da mu je bolje da se izgubi, bar na izvesno vreme. Za razliku od njega, nadležni su i ovaj put loše procenili i dopustili mu da se izgubi. Dokumentacija zbog koje ne mora da se odlazi na teren i koja se (već odavno) nalazi u svim bitnim kancelarijama republičke vlasti i istražnih organa, bila je dovoljna da se Karić i članovi njegove porodice zadrže na svojim beogradskim adresama.
ZABORAVLJENI NACRT: U tom smislu, nema nikakve svrhe prepričavati već poznate stvari (pre svega, ugovor s Ekremom Lukom i nalaze poreske kontrole), pošto se novi detalji pojavljuju iz dana u dan. Naravno, detalji su novi samo za javnost: obilje dokumenata do kojih je „Vreme“ došlo, a koji vrlo konkretno i vrlo detaljno upućuju na ilegalne aktivnosti članova dinastije Karić, bili su poznati Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, pa i vrhu republičke vlasti, već pune četiri godine. Prema navodima izvora „Vremena“, upravo zahvaljujući pomenutoj Upravi, dokumenti su dugo bili „zaboravljeni“, a borba s Karićevim ljudima unutar UPBOK-a i dalje traje. Naime, kompletiranje najvažnije dokumentacije u slučaju afere Mobtel obavljeno je pre svega zahvaljujući tome što su se istražni organi poluprivatnim kanalima dokopali onoga što je deo UPBOK-a pokušao da prikrije, kao i zahvaljujući izveštaju austrijskih advokata koji su ispitivali poslovanje Mobtela u januaru i februaru 2005. Nekoliko stotina stranica austrijskog izveštaja i sadržaj „zaboravljenih“ fascikli prepun je izuzetno zanimljivih detalja o marifetlucima Bogoljuba i njegovih kompanjona i prosto je nemoguće napraviti izbor onoga što bi najpre trebalo objaviti. Zbog toga, zadržimo se za sada samo na najočiglednijim stavkama.
U važnoj fascikli koja se, prema pouzdanim izvorima, tokom 2002. godine nalazila u izuzetno važnoj republičkoj kancelariji, pronađen je nacrt krivične prijave koja nije zavedena ni u kakvom registru, a koja je Bogoljuba K. teretila za ono za šta se on zvanično tereti čitave četiri godine kasnije: utaju poreza. Prema navodima tog nacta, Bogoljub Karić je 15. 3. 2002. u poreskoj prijavi na dohodak građana za 2001. „svesno dao lažne podatke o svojim stečenim prihodima“, tj. nije prijavio prihode u zemlji u iznosu od 160.109.963,69 dinara (približno 2.200.000 evra), kao ni prihode u inostranstvu od 1.839.994,740 dolara i 2.400.000 maraka „što u dinarskoj protivvrednosti iznosi ukupno 198.717.829,64 dinara“. Kad se sve sabere i oduzme, ispada da je Bogoljub K. izbegao plaćanje poreza (i time oštetio državu) u iznosu od 71.765.558,65 dinara, odnosno približno milion evra. Šta je, dakle, Bogoljub uradio? Na osnovu poreske prijave broj 438-5-4 od 15. marta, vidi se da je kao svoj jedini prihod tokom 2001. prijavio prihod od 442.802,81 dinar na ime naknade – zarade „po osnovu angažovanja na Univerzitetu Braća Karić“. U prevodu, najbogatiji čovek Srbije priznao je da zarađuje približno 36.900 dinara mesečno, a pride (kako je napisao u poreskoj prijavi) mora da izdržava tri člana svoje porodice: suprugu Milanku i dve ćerke.
Pošto je to nadležnima bilo sumnjivo, sprovedena je provera kojom je utvrđeno da je Bogoljub „kapitalom svoje ofšor kompanije YUCYCO, Nikozija – Kipar“ osnovao preduzeće Astra simit d.o.o. „u nameri da deo profita – prihoda koji ostvaruje kompanija Mobtel BK PTT uskrati manjinskom vlasniku kapitala JP PTT Srbija i iste prisvoji za sebe“. Jednostavnije rečeno, Karićev Astra simit dobio je niz bitnih poslova pod uslovima nepovoljnim za Mobtel, a sva zarada prosleđivana je osnivaču, tj. firmi YUCYCO (Jusiko) koja je stoprocentno vlasništvo Bogoljuba Karića. Indirektnim putem, od Astra simita, preko Jusika, pare koje je Mobtel zaradio i koje su delimično pripadale i državi kao suvlasniku, završavale su u Bogoljubovom džepu.
NA KIPAR, SA KIPRA: Već pomenuti nacrt krivične prijave navodi da je uvidom u poslovanje Astra simita za 2000 godinu, utvrđeno da je ova firma samo u Srbiji ostvarila dobit od 11.461.616,42 dolara, da je na taj iznos uredno plaćen porez od 20 odsto, kao i da je ostatak od približno 7.000.000 dolara delom ostao na računu Astra simita, a delom završio na Kipru – u firmi Jusiko. Transfer je obavljen u periodu od 20. jula do 12. oktobra 2001. godine, delom u dolarima, delom u nemačkim markama, a novac je uplaćen kod kiparske Cyprus Popular Bank u Nikoziji. No, ni to nije kraj, pošto se ispostavlja da je Bogoljub svoje pare voleo da troši baš u Srbiji: iz Jusika, posredstvom Astra banke u Beogradu, na njegov lični račun doznačeni su poprilični iznosi, a krivična prijava navodi da je „ova novčana sredstva… koristio za svoje lične i potrebe svoje familije, uglavnom za izgradnju svojih stambenih objekata“. Takođe, Bogoljubu je izgleda pripalo i ono što je preostalo na računu Astra simita. U prijavi se navodi da su „prijavljenom stavljena na raspolaganje sredstva preduzeća Astra simit ostvarena po osnovu dobiti, a koja nisu transferisana van zemlje, i to u iznosu od 160.109.963,69 dinara“. Ono što je u ovom dokumentu ipak najzanimljivije jeste pretposlednji pasus. U njemu se, naime, kaže kako je „na navedene okolnosti, sa prijavljenim obavljen razgovor“ i da je prijavljeni tom prilikom „pokušao da izvore novčanih sredstava sa kojima je raspolagao predstavi kao sredstva po osnovu odobrenih mu kredita i time negira da se radi o prihodima koji su oporezivi, ali o tome nije mogao da pruži validnu dokumentaciju“. Prema za sada raspoloživim podacima, nacrt ove krivične prijave trebalo je da bude dostavljen nadležnom javnom tužiocu, ali po svoj prilici nije stigao dalje od već pomenute (dugo zaboravljene) važne fascikle.
Skoro četiri godine posle, na krivičnoj prijavi zbog utaje poreza našli su se kako Bogoljub Karić tako i njegova braća Sreten, Dragomir i Zoran. Pohvalno, zaista, ali opet se postavlja famozno pitanje – zašto tek sad. Ako se još 2002. znala svaka cifra, ako je još 2002. pronađena svaka uplatnica, svaka doznaka i svaka lažna prijava, zašto se čekalo čitave četiri godine? Samo na osnovu nacrta krivične prijave iz tog perioda, jasno je da su nadležni bili i te kako upoznati s Karićevim poslovanjem. Ovako, priča povlači brojne političke implikacije i jasno pokazuje da je neko svesno (gde je akcenat upravo na toj reči – svesno) dozvolio Karićima da pljačkaju zemlju u poslednjih nekoliko godina. U ovom trenutku, Bogoljub i braća sumnjiče se da su u periodu od 1999. do 2001. utajili porez u iznosu od 7.700.000 nemačkih maraka. Koliko je tih miliona još bilo? Koliko li ih se (miliona) na isti način nakupilo u sezoni 2002–2005? I, što je najvažnije, ko su ti pred čijim se očima sve odigravalo i koji i danas pokušavaju da prikriju, sakriju ili zaborave dokumente koji govore o Karićevim poslovnim transakcijama?
SEDAM I SEDAMNAEST: Kako bilo, storija o utaji poreza ne završava se samo nacrtom krivične prijave i još svežom objavom da su Bogoljub i braća državu zakinuli za 7.700.000 maraka. Naime, imajući u vidu dokumente koji su do sada objavljivani po medijima, kao i dokumente do kojih je „Vreme“ nedavno došlo, reklo bi se da i u toj najnovijoj računici nadležnih organa nešto ne štima. Cifra od 7.700.000 maraka jednostavno je previše mala, a o tome govori jedan drugi dokument iz zaboravljene fascikle. U pitanju je pet papira datiranih na 30. april 2002, koji nose naziv „Informacija“, a na kojima se navode podaci dovoljni da bi se opravdala gorenavedena ocena o premaloj cifri. Delovi „Informacije“ koji se tiču prihoda inkasiranih od strane sumnjivih firmi, a na osnovu obavljanja sumnjivih aktivnosti, već su objavljivani. Tu se, između ostalih, nalaze sledeći podaci: da je firmi Jusiko po osnovu ugovora o konsaltingu isplaćeno 5.950.000 nemačkih maraka; da je takođe ofšor kompaniji POLIVOS TRADING iz Nikozije za „konsalting“ plaćeno 79.364.716,13 dinara; da je kiparskoj ofšor kompaniji DAKI International na ime plaćanja puta u Kinu i „konsalting“ plaćeno 100.000 maraka, 495.000 švedskih kruna i 10.811.000 dolara. „Informacija“ navodi i da je, pored postojećih faktura i naloga za plaćanje, utvrđeno da švedskoj kompaniji CAP GEMINI SVERIGE nije plaćeno približno milion i po švedskih kruna koliko je navodno Mobtel platio – navodi se da je „potvrđeno od strane ove kompanije da nije primila navedene uplate, a iz razloga što nije pružala bilo kakvu uslugu kompaniji Mobtel“. Pored toga, ovde piše i da je Astra grupi iz Nikozije isplaćeno 42.451.025,60 švedskih kruna (ili 4.700.000 evra) za nabavku softvera namenjenog za „sprečavanje negativnih posledica milenijumske bube“: izdatak koji dobija potpuno apsurdne dimenzije, ako se zna da je tadašnja oprema Mobtela bila sasvim dovoljna za pomenuto „sprečavanje negativnih posledica“.
Sve to su, dakle, podaci koje su mediji već pominjali. Ono što do sada nije bilo toliko akcentovano, a što dobija na značaju u kontekstu optužbi za utaju poreza, jeste završni komentar „Informacije“ i grafikon koji je takođe zaboravljen u važnoj fascikli (vidi okvir). „Na osnovu svega napred iznetog, nedvosmisleno se može konstatovati da je porodica Karić osnivanjem kompanija po lažnim osnovama da se radi o stranom kapitalu… neosnovanim izvlačenjem novca iz kompanije Mobtel, posredstvom njihovih kompanija osnovanih na Kipru, u iznosu od oko DEM 188.300.000,00 ostvarila za sebe imovinsku korist. Za ovaj iznos oštećena je država, dok je samo na ime poreza oštećena u iznosu od oko DEM 17.000.000,00“, kaže „Informacija“. Iako ovaj dokument nije ni potpisan, ni overen, mesto na kome se nalazio i izvor iz koga je dospeo u Vreme, opet jasno upućuju na zaključak da je državni vrh znao sve što je trebalo da zna još 2002. Ono što ostaje nejasno jeste zašto se sada Karići optužuju za „tričavih“ sedam i kusur miliona, kad su još 2002. postojali dokumenti koji pokazuju da je cifra mnogo veća. Imajući u vidu da se krivična prijava odnosi na period od 1999. do 2001, kao i da su najavljene nove, postoji mogućnost da se ove dve cifre nekako ujednače. S druge strane, takođe je realna pretpostavka da neki dokumenti ipak nedostaju, odnosno da se neke druge važne fascikle i dalje kriju. Za koju god verziju da se opredelimo, već pomenuta pitanja o broju utajenih miliona i imenima ljudi koji su Karićima omogućili da godinama kradu, i dalje se postavljaju. Odgovora nema, a po svoj prilici neće ga biti bar još neko vreme – dok se pomagači iz senke dobro kriju i uporno ćute, glavni akteri naglo su se razbežali. U trentuku pisanja ovog teksta (utorak 7. februar), o trenutnom boravištu većeg dela porodice Karić samo se nagađa, a sigurno je jedino da ih u Srbiji nema. Onima koji su bili zaposleni u Mobtelu nedavno su (istovremeno) podeljeni otkazi, oni koji su živeli od iznajmljivanja nekretnina Mobtelu i inače nisu često bili u zemlji, oni koji su istom tom Mobtelu prodavali kuvare, CD-ove, svoje konsalting umeće i ostale trice, ni sami ne znaju koliko stanova, kuća i vila imaju širom sveta. Sve u svemu, Karići su imali dovoljno novca, manevarskog prostora i vremena da se (manje ili više) elegantno povuku.
U čitavoj priči, utešno je jedino to što je Vlada Srbije dovela aferu Mobtel do tačke u kojoj više nema povratka i što bi za nju bila zaista velika sramota ukoliko bi dozvolila da se Familija sada jednostavno zauvek izgubi. Tako posmatrano, realno je nadati se da će nadležni učiniti sve da nađu pobeglu braću i njihove supruge i decu. S druge strane, dosadašnja iskustva ne pružaju mnogo materijala za optimizam. Imajući u vidu da se vlast Srbije pokazala prilično neveštom kad je u pitanju traganje za nestalim beguncima od domaće i međunarodne pravde, moguće je i da se Karićima izgubi svaki trag. U tom slučaju, džaba smo krečili.
Ekrem pre Ekrema
Čitavo jedno poglavlje austrijskog izveštaja posvećeno je poslovanju Mobtela na Kosovu, odnosno ugovorima koje je ova kompanija imala s kosovskim firmama. U tom smislu, izenaneđenje je da ugovor s firmom Ekrema Luke Mobikos zbog kojeg je Mobtel izgubio licencu za mobilnu telefoniju, nije i prvi takav sporazum. Prema ovom izveštaju, Karići su prvi servisni ugovor na Kosovu sklopili s preduzećem Norway Invest A.S. koje se nezvanično takođe dovodi u vezu s Lukom: ugovor je potpisan 7. aprila 2003, čitavih osam meseci pre onog s Mobikosom, ali se u ostalim detaljima od njega uopšte ne razlikuje. U pitanju je, kako su naveli i Schonherrovi advokati, ugovor kojim je „Mobtel zapravo preneo čitavo svoje poslovanje na Kosovu na NI“. Vodeći računa o interesima svog poslodavca, advokati su u sklopu svojih napomena naveli da su ih Jovanka Babić i Vera Čabarkapa uveravale da ugovor nikada nije stupio na snagu „zato što ga privremena uprava Mobtela nikada nije odobrila“. Ipak, advokati su istovremeno upozorili da bi Norway Invest ipak mogao da „realizuje svoje zahteve po osnovu ovog ugovora“ jer su ga obe strane propisno potpisale, a obaveza odobrenja od strane privremene uprave nigde nije napomenuta.
Što se tiče ugovora s Mobikosom, austrijski eksperti nisu imali priliku da ga vide – oni samo navode da su u Mobtelu dobili potvrdu o njegovom postojanju, a da se zbog kontradiktornih informacija o njegovoj primeni Mobilkomu preporučuje „dalje razmatranje“.
Pored ova dva, kosovski partneri Mobtela bili su i: preduzeće Mobicomm d.o.o. (dva ugovora o razvoju potpisana u februaru i julu 2000), ARS International Kosovo (servisni ugovor potpisan 10. februara), kao i ruski kontingent KFOR-a (servisni ugovor od 19. aprila 2001). Ipak, za razliku od prva dva, prikaz ovih ugovora ne sadrži i posebne napomene advokata. U pitanju su, po svemu sudeći, ugovori koji su morali biti napravljeni radi održavanja 063 mreže na Kosovu.
Mobi Dik
Od početka afere Mobtel, spekuliše se o postojanju ekspertskog izveštaja o poslovanju te kompanije koja je urađena za potrebe austrijskog Mobilkoma kao potencijalnog kupca. Ove spekulacije ispostavile su se kao tačne: „Vreme“ je došlo do nacrta takozvanog „dju dilidžens“ izveštaja, odnosno do detaljne analize svih podataka relevantnih za Mobtel, koju je obavila ugledna advokatsko-pravna kancelarija Schonherr Rechtsanwalte OEG iz Beča. Dokument ima 337 stranica, kompletiran je 21. februara 2005, naslovljen kao „Projekat Moby Dick“, a navodi se da je „pripremljen ekskluzivno za Mobilkom Austria AG&Co KG“.
Na samom početku izveštaja navodi se da je baziran na 8000 pregledanih dokumenata, ali da su u obzir uzeti i intervjui s predstavnicima Mobtela Vukašinom Brkićem, Olgom Žilović, Jovankom Babić i Verom Čabarkapom. Takođe, tu je i detaljan izveštaj o tome kako je zapravo obrađivana dokumentacija Mobtela. „Dokumenti su bili skenirani i dostupni u PDF formatu, a mogli su se čitati na ograničenom broju kompjutera lociranih u „sobi s podacima“ u centrali kompanije u Beogradu. Naši advokati imali su pristup ovoj sobi od ponedeljka 24. januara 2005. do petka 28. januara 2005, kao i u ponedeljak 31. januara. Dokumenti su bili sačuvani bez nekog posebnog reda, a nisu bili ni posebno kategorisani na osnovu teme ili nekog drugog parametra. Schonherru nije bilo dozvoljeno da kopira ove dokumente, bilo na papiru, bilo u elektronskoj formi, zbog dalje analize van sobe s podacima (imali smo pravo na ograničen broj kopija)…“, navodi se u tački 3. uvodnog dela ovog izveštaja. No, tu ipak nije kraj problema koje su bečki advokati imali prilikom prikupljanja podataka o Mobtelu. Pristup najvažnijim ugovorima, onima koji su sklopljeni s inostranim kompanijama, bio je omogućen samo 28. januara, pa je zaključeno da „svega 23 međunarodna ugovora koji su nam bili dostupni ne predstavljaju sve međunarodne obaveze kompanije“. Takođe, pristup dokumentaciji u vezi sa zajmovima i kreditima, bio je omogućen samo na jednom kompjuteru, a u nekoliko slučajeva odbijen je zahtev advokata da pregledaju neke dokumente (one koji se tiču upravljanja kompanijom i aktivnostima na Kosovu, pre svega). Ipak, trud onih koji su želeli da spreče ovu analizu nije urodio plodom – izveštaj je više nego informativan i otkriva neke do sada potpuno nepoznate detalje.
Mobtel, podstanar
Iako su bečki advokati imali pristup samo delu ugovora o zakupu nekretnina, taj deo više je nego dovoljan za zaključak da su Karići svakog meseca inkasirali milione samo na račun iznajmljivanja brojnih nekretnina Mobtelu – još jedan zgodan način da se PTT-u zakine njegov deo u Mobtelu, a da pare završe u Familiji.
Najbolji primer već je procurio u medije: u pitanju je iznajmljivanje poslovnog prostora na Terazijama 28, čije su vlasnice Danijela i Danica Karić (Dragomirov i Bogoljubov podmladak, poznatije kao D&D) i za koji Mobtel mesečno izdvaja čitavih 44.443 evra ili 49 evra po kvadratu. Pored toga, posebno je zanimljiv magacinski prostor na Makišu koji je u vlasništvu preduzeća Seme. Radi se o približno 5000 kvadrata za koje Mobtel mesečno plaća 32.500 evra: na tom prostoru, osim kancelarija Mobtela, smešten je i studio u kome se snima kviz „Želite li da postanete milioner“. Ono što je u ovom delu priče vredno pažnje jeste činjenica da je Seme privatizovano u martu 2003, kada je (za razgranato tržište ovog preduzeća, 20 prodavnica, upravnu zgradu u centru grada i pomenuti magacin) Astra simit platio 132.000.000 dinara, odnosno približno 1.650.000 evra. Samo tri meseca kasnije, Seme potpisuje ugovor s Mobtelom o iznajmljivanju magacina za pomenutu cifru, ali uz plaćanje zakupnine unapred i to u iznosu od neverovatnih 390.000 evra. Krajnje pojednostavljeno, tri meseca posle kupovine Semena, Karići su povratili četvrtinu uloženih sredstava samo na račun magacina; o upravnoj zgradi od 400 kvadrata u ulici Admirala Geprata i silnim prodavnicama Semena još nije bilo reči.
Među stanodavcima iz Karićevog jata našli su se i Aeroinženjering, Evropa osiguranje, Postmeks (sa čuvenom, nezavršenom zgradom u Prizrenskoj, čije se gradilište već godinama obezbeđuje i izdaje kao poslovni prostor), Astra simit… a svi su Mobtelu debelo naplatili.
Ko nam fali?
U trenutku pisanja ovog teksta (utorak 7. februar), na listi traženih lica umešanih u aferu Mobtel nalazi se sedam osoba.
Pre svih, tu su braća Bogoljub (otišao iz zemlje 2. ili 3. februara), Zoran i Dragomir Karić (pobegli ne zna se kad). Najstariji brat Sreten se, prema navodima njegovih advokata, nalazi na lečenju u Rusiji, a nadležnim organima je nedostupan od 16. januara, kada je protiv njega podignuta prva krivična prijava. Sva četiri brata sumnjiče se za utaju poreza, dok je u više krivičnih prijava protiv Sretena navedeno još nekoliko krivičnih dela.
Pored njih, tu je i Patrik Harpur, bivši generalni direktor Mobtela za kojim je raspisana potraga još početkom januara 2006. i čije se ime nalazi u tri krivične prijave (zloupotreba službenog položaja, izbegavanje plaćanja poreza i odavanja službene tajne). Od 25. januara, na listi traženih nalazi se i Vidomir Parežanin, bivši izvršni direktor Mobtela i akutelni specijalni savetnik direktora, koji se sumnjiči da je oštetio kompaniju za više od 37.000.000 evra. Listu za sada zaključuje bivši direktor BK Telekoma i član UO-a Evropa osiguranja Aleksandar Zeremski, koji se od 30. januara nije odazvao pozivu na saslušanje, a u vezi s krivičnom prijavom zbog navodne umešanosti u višemilionske finansijske malverzacije.
Od početka januara, podneto je mnoštvo krivičnih prijava, a u pritvoru se trenutno nalaze bivši stečajni upravnici Mobtela Branislav Anđelić, Dušan Đorđević i Tatjana Rakas, bivši zamenik generalnog direktora Bogoljub Lazić i bivši zamenik generalnog direktora Goran Božić.
Mobtel, sponzor
U inače oštroj konkurenciji za najbesmislenije odlivanje novca iz Mobtela, jedna od najzanimljivijih stavki jesu ugovori o sponzorstvu. Prema nalazu austrijskih advokata, na listi sponzorisanih našli su se mnogi, od „Telefakta“ BK TV-a do Sportskog kluba Milicionar.
Ugovor o sponzorstvu „Telefakta“ potpisan je 19. novembra 2004, važio je šest meseci, podrazumevao je da Mobtel isplaćuje pet miliona dinara mesečno, s tim što bi u slučaju jednostranog prekida ugovora morao da RTV BK Telekomu isplati čitavih 30 miliona dinara (približno 400.000 evra!). Istog dana potpisan je i ugovor o sponzorstvu jutarnjeg programa BK TV-a i saobraćajnog izveštaja na toj televiziji: ovog puta, trajnost ugovora bila je godinu dana, a isplaćivano je osam miliona dinara mesečno. Devet miliona evra mesečno bilo je ulagano u sponzorstvo kviza „Želite li da postanete milioner“, dok su nešto manjim sumama sponzorisani: program „Idol“, kampanja za CD Zdravka Čolića, radio 063 i džinglovi sa Mobtelovim znakom.
Ugovorima potpisanim 22. 12. 2003. i 21. 5. 2003. Mobtel se obavezao da će sponzorisati Udruženje industrijalaca Srbije, s tim što se oni obavezuju da koriste Mobtelov znak tokom svojih promocija – u pitanju su bile sume od 2.500.000 i 11.000.000 dinara. Uz sve moguće i nemoguće sportske klubove, Mobtel je takođe sponzorisao i Sportski klub Milicionar: 1. septembra 2000. potpisan je ugovor o kupovini opreme za taj klub u vrednosti od 2.000.000 dinara. Sudeći po austrijskom izveštaju, posebno omiljeni na listi sponzorisanih bili su fakulteti iz mreže BK Univerziteta.
Specijalni savetnici
U okviru istrage o poslovanju Mobtela, do nadležnih je došao i spisak zaposlenih iz decembra 2005. sa tačnim iznosom njihovih bruto zarada. Ono što prvo upada u oči jeste da se na tom spisku nalazi čak 11 osoba koje imaju titulu specijalnog savetnika generalnog direktora, kao i da je većina njih zaposlena u Mobtelu u poslednjih nekoliko godina: jedna osoba zaposlena je još 1994, jedna 1997, dok su svi ostali angažovani u periodu od 2002. do 2004. Osim činjenice da se uglavnom radi o „novajlijama“, pažnju privlače i zarade specijalnih savetnika, koje su višestruko veće od zarada ostalih zaposlenih: kreću se u rasponu od 116.000 do 445.000 dinara. Inače, među specijalnim savetnicima nalaze se Bogoljub, Ivan i Zoran Karić, Dejan Mileković (PSS), Tihomir Simić (PSS) i Vidomir Parežanin (trenutno u bekstvu). Prema navodima izvora „Vremena“, u Mobtelu je do sada bilo angažovano „preko 150 ljudi koji primaju plate, a ne rade u kompaniji“.
Kontejneri Astra grupe
Još neotvorena tema u vezi s Mobtelom jeste ugovor o zakupu kontejner centrala za 100.000 korisnika mobilne telefonije koji je Mobtel sklopio sa Astra Group Ltd. u julu 1999. Na osnovu tog ugovora, Mobtel je plaćao zakup 22.140.000 maraka. Glavni problem u ovoj priči jeste to što je, prema nezvaničnim informacijama od kompanije Erikson, ova konfiguracija koštala između 12.000.000 i 15.000.000 maraka – ćar Astra Group Ltd. bio je bar 7.000.000 maraka, a ta kompanija u tom trenutku čak nije bila ni registrovana kod nadležnih organa.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Zašto toliko ljudi ima potrebu da „opomene“ da nije Noć veštica nego Sveti Luka? Misle li ljudi da su onda bolji pravoslavci?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
