Porodična fotografija sa Zapadnog Balkana

Ne znamo šta je Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, servirala premijerima sa Zapadnog Balkana na večeri koju im je priredila prošle srede u Briselu, ali sudeći po zajedničkoj fotografiji, većini nije prijalo to što su pojeli. Večera je bila neformalna, tako da posle nje nije bilo zajedničke izjave i obraćanja novinarima, a Mogerini je u kratkom saopštenju za medije rekla samo da su „svi izrazili punu posvećenost procesu evropskih integracija, razvoju dobrosusedskih odnosa i produbljivanju dobrosusedskih odnosa, uzajamnom razumevanja i saradnji u regionu“.

Briselska večera bila je održana u trenutku kada pomenuti dobrosusedski odnosi nikada nisu bili zategnutiji, u jeku opšteg prepucavanja i uzajamnih pretnji, a ni proces evropskih integracija ne ide baš glatko. Šteta je što hrvatski premijer Andrej Plenković, čija je zemlja nakon prijema u EU formalno izašla iz balkanske priče, nije bio tu da upotpuni sliku, jer je Hrvatska, htela – ne htela, i dalje važan komad regionalne slagalice.

Problemi su se do te mere nagomilali da jedna večera svakako nije mogla mnogo da pomogne, ali može se reći da je Mogerini uspela ako se gosti nisu međusobno šutirali ispod stola, pljuvali jedni drugima u tanjir i koristili escajg u nenamenske svrhe. Stoga smo iskoristili ovu priliku da podsetimo čitaoce na to ko su ljudi sa fotografije, kako stoje u svojim državama i u kakvim su međusobnim odnosima.

EDI RAMA

Umetnik, pesnik i bivši gradonačelnik Tirane, Rama je na čelu Socijalističke partije od 2005, a premijer Albanije od 2013. godine. Ovog leta mu predstoje opšti izbori koje je opoziciona Demokratska stranka pretila da će bojkotovati, ali je zahvaljujući američkom izaslaniku Hojtu Jiu u poslednji čas postignut kompromis.

Rama ima korektne odnose sa susednom Makedonijom, Grčkom, Crnom Gorom i, naravno, Kosovom, ali je odnos sa Srbijom, što bi se reklo na Fejsbuku, komplikovan. U prvi mah je izgledalo da će nakon Raminog dolaska na vlast doći do otopljavanja, ali je već tokom prve posete Beogradu, oktobra 2015, došlo do incidenta. Na fudbalskoj utakmici Srbija–Albanija iznad Partizanovog stadiona se pojavio dron sa zastavom „Velike Albanije“, što je izazvalo upad navijača na teren i pokušaj linča albanskih reprezentativaca. Policija je u prvi mah optužila Raminog brata Omrija, koji je sedeo u svečanoj loži, da je putem mobilnog telefona upravljao dronom, ali se kasnije ispostavilo da on s tim nije imao veze. Događaj je izazvao višednevnu antialbansku histeriju u medijima.

Od tada su odnosi Rame sa premijerom (sada predsednikom) Aleksandrom Vučićem na klackalici. Najnoviji povod za svađu je nedavna Ramina izjava da će Albanija, ako dođe do zastoja u evropskim integracijama, težiti stvaranju „male unije“ sa Kosovom i ostalim pretežno albanskim teritorijama. Kada se ne svađaju, Rama i Vučić se dogovaraju o izgradnji auto-puta Beograd–Tirana (tačnije Beograd–Priština, jer je odatle do Tirane auto-put već izgrađen).

DENIS ZVIZDIĆ

Arhitekta po obrazovanju i visoki funkcioner Stranke demokratske akcije, od 2015. je predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine. Ova funkcija, međutim, samo donekle korespondira sa funkcijom premijera, jer su po Dejtonskom sporazumu ovlašćenja ovog tela znatno manja od ovlašćenja entitetskih vlada, pa čak i od ovlašćenja tročlanog Predsedništva BiH.

Zvizdić važi za pristojnog, skromnog čoveka, koji radije prepušta drugima da se svađaju i retko se upušta u sporove u četvorouglu Sarajevo – Banjaluka – Beograd – Zagreb. U januaru ove godine bio je u poseti Beogradu, koja je ocenjena kao uspešna i protekla je bez ikakvih incidenata. Glavna tema razgovora bio je projekat auto-puta Beograd–Sarajevo, ali dve strane nisu uspele da se slože oko trase.

ALEKSANDAR VUČIĆ

Tokom briselske večere još uvek premijer, ove nedelje već predsednik Srbije. U očima dobrog dela međunarodne zajednice i sopstvenim, glavni faktor mira i stabilnosti u regionu. U očima većine komšija, prznica i slabo prikriveni nacionalista.

DUŠKO MARKOVIĆ

Bivši dugogodišnji šef tajne službe i čovek od najvećeg poverenja Mila Đukanovića, premijer Crne Gore od 1. novembra prošle godine. Izbori u Crnoj Gori protekli su u senci navodnog pokušaja državnog udara i atentata na Đukanovića u režiji agenata ruske obaveštajne službe koji su delovali iz Srbije. Uprkos tome što je u celoj aferi krupnu ulogu imala i grupa srpskih nacionalista, uključujući i bivšeg komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića, sve to nije poremetilo načelno dobre odnose na relaciji Beograd–Podgorica. Ako se ne računa mali spor oko utvrđivanja granice sa Kosovom, Crna Gora održava korektne odnose sa svim svojim susedima, a njen nedavni ulazak u NATO pozdravili su Albanija, Kosovo i Hrvatska, dok je Srbija bila uzdržana.

Marković je dan posle briselske večere dospeo u žižu svetske javnosti kada ga je nakon samita NATO-a u Briselu američki predsednik Donald Tramp grubo odgurnuo u stranu kako bi stao u prvi red za slikanje. Marković je incident opisao kao „bezazlen“.

ZORAN ZAEV

Šef makedonskih socijalista doputovao je u Brisel kao mandatar, jer je tek ove nedelje stigao da formira vladu i preuzme premijersku funkciju. Za ovo mesto se izborio nakon višenedeljne krize tokom koje je njegov prethodnik Nikola Gruevski iz VMRO-DPMNE odbijao da preda vlast novoformiranoj koaliciji socijalista i albanskih partija, tvrdeći da Zaev uz pomoć Albanaca namerava da raskomada Makedoniju. Upad naoružanih pristalica Gruevskog u makedonsko Sobranje 27. aprila, kojom prilikom je nekoliko poslanika, uključujući Zaeva, pretučeno, označio je vrhunac krize. Tek nakon usredsređenog pritiska Vašingtona i Brisela, Gruevski je pristao da se povuče.

Beograd se, kao i zvanična Moskva, od početka krize bezuslovno svrstao na stranu Gruevskog, optužujući Zaeva da je marioneta Džordža Sorosa, zapadnih tajnih službi i velikoalbanskih nacionalista. Zaev je dolio ulje na vatru optužujući Vučića za nacionalizam, ali ni njegovo naknadno izvinjenje nije dovelo do normalizacije odnosa.

Vučić je posle briselske večere rekao da je nakon direktnog kontakta sa Zaevom došlo do izvesnog približavanja, ali je odmah nakon toga buknula afera oko prisustva Gorana Živaljevića, zvaničnog predstavnika srpske Bezbednosno-informativne agencije u Makedoniji, u Sobranju tokom upada batinaša, kao i njegovih veza sa nekim makedonskim političarima. Sudeći po izjavi Ivice Dačića, v.d. premijera Srbije, u utorak 30. maja, da je „u osnovi krize u Makedoniji agresivna aktuelizacija projekta ‘Velike Albanije’“, Zaeva u Beogradu i dalje smatraju albanskim trojanskim konjem i odnosi sa Skopljem će ostati zategnuti.

ISA MUSTAFA

Lider Demokratskog saveza Kosova (LDK) od 2010, a premijer od 2014, Mustafa je u Briselu praktično završio svoju političku karijeru. Kao naslednik Ibrahima Rugove nije uspeo da revitalizuje okoštalu strukturu LDK, a kao premijer je od početka svirao drugu violinu u odnosu na koalicionog partnera Hašima Tačija, kosovskog predsednika i lidera Demokratske parije Kosova (DPK). Nakon što je Tači napustio koaliciju i tako izazvao prevremene izbore, Mustafa je objavio da se neće ponovo kandidovati za premijera.

Vučić je nakon večere rekao da će Ramuš Haradinaj, Tačijev novi koalicioni partner, verovatno biti izabran za novog predsednika Vlade Kosova, i da će to predstavljati prepreku za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i nastavak briselskog dijaloga, jer Haradinaja u Srbiji smatraju ratnim zločincem i ubicom. Sa druge strane, posmatrači ocenjuju da kontakti na predsedničkom nivou neće biti ozbiljno ugroženi, s obzirom da su Vučić i Tači odavno dobro uigran tim.