Pravilna upotreba zastave može se smatrati incidentom. Sasvim je uobičajeno videti izdužene zastave odnosno strana i više od 1:3, pričvršćene za jarbol za stranu koja nije predviđena za to, često sapete u „vešala” u obliku ćiriličnog slova G, kako pokušavaju da se vijore, ali su ih autori ovakvih instalacija „zarobili” u toj nameri, pa sada prave društvo susednoj razapetoj tkanini koja predstavlja logo firme ili pumpe za gorivo i slično.
S vremena na vreme, državni simboli u Srbiji ulaze u medijsku žižu iz različitih razloga. Nekad je to predlog predsednika Republike o gradnji gigantskog jarbola u beogradskom parku Ušće, sa koga bi se vijorila rekordno velika zastava Srbije. Svakog petnaestog septembra, od usvajanja zaključka o Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave iz 2020. godine, zastava i grb postaju deo miljea u kome su patriotska obeležja akcentovana, naročito zastava. Povremeno smo svedoci da se kritikuje korišćenje zastave na ovakav ili onakav način, ali ono što je izuzetno često i na svakom koraku vidljivo jeste nezakonito ili nerazumno korišćenje ovog dvodimenzionalnog, dvostranog, platnenog simbola. Umesto da posluže kao edukacija o državnim simbolima, neki aspekti ovakve prigode se pretvaraju u korišćenje državnih simbola na neumeren i nedostojanstven način.
Ako premotamo film do prve decenije ovog veka, o datumima kada su se rešavala osnovna pitanja važna za državnost, u javnost su dospevale teme o zastavi. Zemlja čiji je glavni grad Beograd menjala je u tom periodu ime dva puta. Državni simboli, kao najisturenija forma identiteta i svojevrsna lična karta države, prolazili su kroz te promene zajedno sa državom, ponekad i nehotice.
Sa brisanjem Savezne Republike Jugoslavije ili Državne zajednice Srbije i Crne Gore sa političke mape sveta 2006. godine, sahranjena je jugoslovenska trobojka, kojoj nedostade još desetak godina da bi doživela stotu. Do tog trenutka, ono što je danas državna zastava Srbije već je postojalo i koristilo se kao zastava jedne od republika državne zajednice.
KO JE ZATURIO NARODNU ZASTAVU
Ustavom je tako nova-stara država Srbija definisala svoju zastavu na sledeći način: „Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava.” (član 7) Ovakva formulacija ne mora da podrazumeva dve verzije zastave, ali to je ipak, pomalo spontano, postao slučaj, što je dalje utvrđeno 2009. godine i zakonski, Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne republike Srbije. Od prvog dizanja zastave Srbije kao nezavisne države na jarbol ispred zgrade UN u Njujorku, kada je neko zadužen za protokol odlučio da zastava koja predstavlja Srbiju u ovakvim slučajevima treba da bude verzija sa grbom – Državna zastava. Iako po Ustavu izjednačene, ostalo je uobičajeno mišljenje da je to jedina zastava Srbije. Državna zastava se polako odomoćila na svadbama, proslavama i počela da se koristi kao stolnjak, suknja, prekrivač za haube automobila i slično.
U veksilološkim praksama mnogih zemalja ovakvo dvojstvo glavnog državnog višebojnog parčeta tekstila nije nepoznato, ali je po pravilu striktnije regulisano. Tu su primeri Austrije, Nemačke, Poljske, Mađarske i Finske gde se korišćenje komplikovanijeg dizajna (koji uključuje grb primenjen na već poznatu jednostavnu kompoziciju) ograničava na državne institucije i/ili vojne institucije.
Sa druge strane, jednostavne kombinacije boja i raspored polja su u širokoj upotrebi u narodu i u prilikama kada država treba da bude prepoznata i u međunarodnim okvirima. Ali, tu je i slučaj Španije, u kojoj se verzija bez grba koristi kao civilna zastava, ali i kao zastava civilnih i trgovačkih plovila.
Verzija sa grbom je uobičajena za „međunarodni izlog”, baš kao i u slučaju Srbije.
Ova „dualnost” glavne zastave jedne zemlje zakonom se doteruje tako da se posebnim članovima Zakona određuju slučajevi kada je korišćenje isključivo državne zastave potrebno. O upotrebi narodne zastave nema mnogo reči u Zakonu, pa je tako “civilnim” korisnicima zastave, tj. stanovnicima Srbije ostavljeno da sam izaberu šta im se više sviđa da koriste kada za to imaju povod. Tako je državna zastava zauzela mesto narodne i u prilikama gde po logici potonja više pristaje, a razlog tome je ignorantsko ponašanje države prema jednom od simbola: narodnoj zastavi. U vrtićima i školama je čest slučaj da se narodna zastava skoro uopšte ne pominje kada se govori o toj temi. Tako nije redak slučaj da se trobojka bez grba ekskluzivno vezuje za Republiku Srpsku, čija zastava jeste jednostavna srpska trobojka, koja u širem smislu predstavlja srpski narod.
Moglo bi se zaključiti da se simbolima već na prvom, zakonodavnom koraku nije posvetilo dovoljno pažnje, pa neka pitanja o upotrebi ostaju nedorečena. U nekim državama postoje heraldički i veksilološki autoriteti, državni ili ne, koji su adresa gde se ovakve nedoumice mogu rešiti.
ZASTAVA NA PODUZETNIČKI NAČIN
Kako god okrenete, zastava je tu, predstavlja ovu zemlju, ali ono što godinama bode oči svakome kome je zastava bitna tema jeste kršenje pomenutog zakona u tolikoj meri da se pravilna upotreba zastave može smatrati incidentom. Sasvim je uobičajeno videti izdužene zastave odnosno strana i više od 1:3, pričvršćene za jarbol za stranu koja nije predviđena za to, često sapete u „vešala” u obliku ćiriličnog slova G, kako pokušavaju da se vijore, ali su ih autori ovakvih instalacija „zarobili” u toj nameri, pa sada postiđeno prave društvo susednoj razapetoj tkanini koja predstavlja logo firme, pumpe za gorivo i slično. Državni grb na ovakvim proizvoljnim instalacijama je pod uglom od 90 stepeni, što u heraldičkoj tradiciji može da bude tumačeno kao poraz ili nepoštovanje.
U redu, to su privatne firme, preduzetnici videli primere u Nemačkoj gde postoji tradicija isticanja na različite načine (vidi pod sledećim neprevodivim terminima: Hochformatflagge Auslegerflagge Bannerflagge), pa naručili ne hajući što time krše zakon.
Ali šta reći za državne organe? Kršenje Zakona na svakom koraku.
Metalne montažne ograde oko Skupštine Srbije i oko Andrićevog venca našpanovane sa ukoso „kropovanom” predstavom vijoreće državne zastave na poluprovidnom materijalu. U slučajevima košave, ove ograde su zbog opasnosti od toga da odjedre, bile postavljene tako da leže na zemlji, što je ultimativno vređanje najvišeg simbola države.
Kada smo kod jedara, tu je i primer grubog nakaradnog igranja sa državnim simbolima, koji ne samo da je u sukobu sa zakonom, već i sa osnovnim pojmom zastave (tkanina koja se vijori na vetru), kao i logikom firmopisačkog zanata. Verovatno ovde nije ni bilo namere da se ovakvo poniživanje zastave počini, pre će biti da je iz kombinacije neznanja i potrebe za profitom od ovog biznisa (svaki čas potreba za svežom štampom, kad god neki zvaničnik posećuje Beograd) nastala sledeća „veksilološka devijacija”: od pre nekoliko meseci svedoci smo ogromnog broja postavljenih jedara od plastičnog baner platna, jednostrano štampanog, pa duplo zategnutog između dva aluminijumska nosača, probušenog ringlicama i tako pričvršćenog prediminzioniranim šelnama za bandere. Zastave su izvrnute za 90 stepeni, grb je tako nedostojno prikazan a proporcija je 1:2 umesto 2:3, kako je precizirano u članu 17 pomenutog Zakona.
Da li da pominjemo na šta je ličio prizor autoputa koji vodi do aerodroma posle jakih udara košave? Od nečega što predstavlja ovu zemlju ostali su izlomljeni i iscepani dronjci, koji su se danima posle oluje izrugivali svakom poštenom patrioti. Čudno je da se pređe na ovakvo ruglo, posle lepe prakse sa merom, koja se na istim tim mestima (beogradski bulevari i glavne ulice u centru) sastojala u isticanju pravilnih i normalno na koplja istaknutih manjiih zastava, koje se vijore na banderama duž glavnih saobraćajnica u društvu zastava važnih gostiju, ili u parovima državna-narodna. Šta je razlog? Ne znamo.
Različite članove ovog zakona na ovaj ili onaj način krše i mnoge druge državne institucije. Primera je mnoštvo: Palata Srbije (zastave na jarbolima ispred zgrade u pogrešnoj proporciji), mnoge gradske opštine, pa i neka ministarstva (nakaradni jarboli, sapete zastave kojima je onemogućeno da se vijore, izokrenuti grbovi).
Pažljivim promatranjem upotrebe, barem u glavnom gradu, može se doći do zaključka da primera gde su i Zakon i dostojanstvo simbola neoštećeni – ima. Ali ako ispred Palate pravde, na većini graničnih prelaza, raznim zavodima, fakultetima, stoji izvrnuta, prljava, pocepana državna zastava u pogrešnim proporcijama, bez ikakvih posledica, možemo samo govoriti o antidržavnom delovanju onih koji su odgovorni.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
