foto: tanjug
Da li poznajete nekoga iz Pokreta socijalista? Da li znate šta je uopšte taj pokret
Verovatno bi većina ljudi u Srbiji negativno odgovorila na ova pitanja, ali bi verovatno svako znao ko je Aleksandar Vulin, predsednik te partije. Stranka jednog čoveka nije novost u Srbiji. Ali, čini se da nikada nije postojala tako mala stranka koja je toliko privržena velikoj vladajućoj partiji s kojom je u koaliciji.
Ponekad se te partije nazivaju i kombi stranke, ali, kako se kaže u Manifestu novog socijalizma, postavljenom na internet stranicama Pokreta socijalista, „za jedan pokret borbene levice koji se zalaže za ostvarenje novog socijalizma nije od presudne važnosti broj članova, već njihov idejni, politički i moralni kvalitet“.
Tu karakteristiku je verovatno imao na umu Aleksandar Vučić kada je 2013. godine uveličao svojim prisustvom i govorom Drugi kongres ove partije, jer je objasnio da nije baš mogao da zamisli da će mirno da stoji dok se svira Internacionala, ali da su ljudi iz Vulinove stranke dobri ljudi i da vole Srbiju.
Taj dobri čovek i ti dobri ljudi iskoristili su četiri i po godine na vlasti da stvore kakvo-takvo partijsko jezgro nevidljivo u javnosti čak i onda kada imaju mesto u parlamentu ili su na nekoj poziciji u Ministarstvu rada i socijalne politike koje vodi Vulin od 2014. Inače, on se i dalje pamti kao kosijaner iz vremena
JUL-a Mirjane Marković.
Kasnije se Vulin podšišao, postao mnogo namršteniji i glasniji na javnim nastupima. U javnost se vratio na krilima protesta koji su u proleće 2011. godine organizovali SNS i partije koje su ih podržavale sa zahtevom za vanredne izbore na svim nivoima. Izgledao je kao čudak na tim protestima, ali samo godinu dana docnije se našao na vlasti i evo već petu godinu uspešno plovi kao deo „vladajuće garniture“.
Vulin je, opravdano ili ne, postao ličnost čiji se nastupi u javnosti prepričavaju kao esencija praznoslovlja i ilustracija potpune opčinjenosti Aleksandrom Vučićem, a svoju je partiju do te mere uposlio na aktivnostima zaštite lika i dela velikog vođe da u poslednje vreme reaguju na objave koje na društvenoj mreži Tviter postavljaju potencijalni predsednički kandidati.
Tako je 28. januara 2017. godine ovaj Pokret izdao saopštenje kao reakciju na tvit Vuka Jeremića sledeće sadržine:
„Kada vas napada Vuk Jeremić, onda znate da ga je nadležni ambasador pozvao. A da nama, ipak dosovski kandidat broj dva kaže odakle mu novac za predsedničku kampanju?“
Da, to je sve, celo saopštenje u dve rečenice, u maltene jednom tvitu, pa nije najjasnije zbog čega to zovu tako i zašto su napustili uspešnu praksu tvitovanja koju su praktikovali u 2012. godini. U to vreme čitav Pokret bio je jedan vrsta oruđa koje je preuzelo sektor zadužen za Kosovo i Metohiju pri Vladi Srbije, i Vulin je, izgleda, uspeo da u tom periodu namami dosta ljudi sa KiM u svoju stranku.
Međutim, tu je u poslednje vreme počelo da se dešava nešto što ne izgleda dobro ni za Srbe na Kosovu ni za Vulinov Pokret socijalista.
Nedavno je uhapšen brat Aleksandra Jablanovića, Marko Jablanović zvani Divljak, pod sumnjom da je učestvovao u lancu preprodaje marihuane i to u službenom automobilu Vlade Srbije. Jablanovići su sa Kosova, Aleksandar je svojevremeno bio nosilac Srpske liste u Parlamentu Kosova i ministar u Vladi Kosova. Sa te funkcije je smenjen kada je Albance iz Đakovice koji su sprečavali Srbe da obiđu lokalnu crkvu nazvao „divljacima“, a sa liste poslanika je izbačen jer je nanosio štetu Srbima na Kosovu.
Ipak, Vulin je kod njega prepoznao kvalitet dostojan mesta državnog sekretara u ministarstvu koje vodi sve do hapšenja Marka Jablanovića. Vulin je i taj događaj pokušao da prekrije retoričkim figurama i insistiranjem na čestitosti Jablanovića koji je odmah podneo ostavku, ali ako istraga pokaže da je brat bio uključen u veći posao preprodaje i trgovine drogom, a za to je koristio službeni auto Vlade Srbije, moglo bi da se postavi pitanje odgovornosti i samog Vulina.
On se, kao i njegov Pokret, od trenutka kada je prestao da se bavi Kosovom, fokusirao na poslove Ministarstva za rad i socijalna pitanja i teško je naći primer ičeg što je uradio za radnike u tom periodu na koje se onoliko poziva u svojim političkim govorancijama i u Manifestu novog socijalizma. Predlagao je zauzvrat novi sistem socijalne zaštite u kome bi „socijalni slučajevi“ morali da rade da bi dobili socijalnu pomoć, što je kontradiktorno po sebi, instalirao je sistem u kome izbeglice plaćaju prevoz od granice sa Makedonijom do Hrvatske i Mađarske i neštedimice je hteo da podeli novac namenjen civilnom sektoru ad hoc osnovanim udruženjima.
Međutim, pokazalo se da Vulin promptno reaguje na kritiku javnosti i lako odustane od namere uz pristojnu dozu gunđanja i ukazivanja na lopove koji su uništili Srbiju, a sada žele da se obračunaju sa Aleksandrom Vučićem.
Za sve to vreme, iz njegove stranke se nije pojavio skoro pa niko osim ovog Jablanovića i nekoliko dana docnije narodnog poslanika Bojana Torbice, za koga je javljeno da je pretučen na Kosovu. U vezi s tim događajem jasno je samo da incident nije posledica međunacionalne mržnje, nema etničku dimenziju, a sve ostalo je nepoznato.
Bilo bi dobro da se sa Vulinom i njegovim poslovima ne ponovi priča kao sa nekim njegovim prethodnicima na mestu šefa Kancelarije za KiM. A Pokret socijalista je uvek neka vrsta demokratske alternative – mala, ali borbena.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
