Zabrana primanja poklona, smanjenje učešća u upravnim odborima, obavezna prijava imovine za širok spisak funkcionera, od predsednika preko ministara do odbornika
Poklonu se ne gleda u zube, kaže izreka. Da li će neki morati da upravo to gledaju? Korupciju često nazivaju sidom državnog aparata. Uzroci te pošasti ovde su slom sistema, ratna ekonomija, „bezdržavlje“, moralna kriza, odsustvo pravila i etičkih standarda za javne funkcionere, sklonost političkih grupacija ka deobi plena, kojoj pogoduje ponavljanje kvazirevolucionarnih atmosfera, naša „oslobodilačka kultura“, i ono Nušićevo „Piši Vaso!“ – familijarno pretendovanje na „državna jasla“, na državnu šumu ili bar na jednu činovničku klasu po rođačkom pravu.
Skupština Srbije u utorak 13. aprila završila je trodnevnu raspravu o Predlogu zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Taj zakon vlada je usaglasila 1. aprila, a u proceduru je ušao po hitnom postupku. Njegovo donošenje bilo je, inače, predviđeno koalicionim sporazumom DSS, G17 plus i SPO-NS sačinjenim 19. januara 2003, u kome je obznanjena namera da se sveobuhvatno intenzivira borba protiv korupcije, da se donese zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i drugi antikorupcijski zakoni, da se donese zakon o ombudsmanu i da se dâ podrška vladinom Savetu za borbu protiv korupcije, kao i da se osnuje i hitno počne sa radom komisija za rešavanje žalbi na postupke javnih nabavki. Donošenje zakona najavljeno je pre mesec dana pri formiranju srpske vlade. Opozicija je zainteresovana za donošenje ovog zakona, mada su neki na osnovu velikog broja radikalskih amandmana prebacivali da ona možda opstruiše donošenje ovog zakona. Nekoliko nevladinih organizacija je aktivno u traženju načina da se povećanjem javne kontrole smanji infektivnost državnog aparata. Zakonodavac je kao predlagača znatnog broja članova Republičkog odbora za kontrolu konflikata interesa predvideo Srpsku akademiju nauka i umetnosti i Advokatsku komoru. Neki od opozicionih poslanika su takvo rešenje osporavali. Bilo je pitanjâ da li SANU takvu ulogu želi i predlogâ da bude uključena i Srpska pravoslavna crkva. Uključenje SANU-a u taj javni posao najviše je branio akademik Nikola Milošević prebacujući prethodnoj vlasti da je ovu visoku instituciju čak bila skinula s budžetskog finansiranja. Bilo je i dosta rasprave oko toga da li kontrolu treba da vrši jedan centralni organ ili mreža kontrolnih odbora u svakoj od skupština – republičkoj, pokrajinskoj, lokalnim…
MEĐUNARODNI KODEKS: Skupštinu Srbije, pa i njenu većinu, na regulisanje konflikata interesa javnih službenika obavezuje i set međunarodnih preporuka: Rezolucija 51/59 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija „Akcija protiv korupcije i Međunarodni kodeks ponašanja javnih zvaničnika“ od 12. decembra 1996, Preporuka Saveta OECD-a „Uvođenje veće etičnosti u rad javne uprave. Principi za uspostavljanje etike u javnoj upravi“ od 23. aprila 1998; Preporuka R (2000) 10 Komiteta ministara država članica Saveta Evrope o kodeksima ponašanja javnih zvaničnika od 11. maja 2000.
Važeći Zakon o državnoj upravi sadrži jednu odredbu koja kaže da ministar ne može vršiti nikakvu javnu, profesionalnu i drugu dužnost koja je nespojiva sa njegovom funkcijom. Ministar, zamenik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva itd. ne mogu raditi kod drugog poslodavca, niti mogu obavljati samostalnu profesionalnu delatnost koja nije spojiva sa njihovim statusom funkcionera u organima državne uprave. Izuzetak je bio samo u tome da vlada može dati saglasnost da funkcioneri sa naučnim zvanjima rade u naučnoobrazovnim ustanovama ukoliko se time ne dovodi u pitanje efikasan rad organa državne uprave.
Po novom zakonskom predlogu, koji bi po okončanoj raspravi trebalo da bude usvojen, funkcioneru je zabranjeno da prima poklone, da spaja privredne i upravljačke funkcije i da stekne ili ostvari neko pravo za sebe ili drugog, ako time krši jednakost građana pred zakonom.
On ne sme da obeća zaposlenje ili neko drugo pravo u zamenu za poklon, ili neku drugu korist ili pogodnost; ne sme da utiče na dobijanje poslova ili javnih nabavki; neće smeti da koristi znanja i obaveštenja do kojih je došao u vršenju javne funkcije radi sticanja svoje ili tuđe koristi ili nanošenja štete drugom.
Umesto ove uopštene zabrane u ranijim nacrtima zakona o sprečavanju konflikta interesa postojao je i predlog da se po okončanju javne funkcije onemogući određena delatnost u kojoj pojedinac može naplatiti svoju raniju javnu funkciju, a to je možda u prošlom mandatu i zaustavilo donošenje ovog zakona.
Inače, funkcioner ne sme da ograničava pristup javnosti znanjima i obaveštenjima koja su od javnog značaja a nisu proglašena vojnom ili službenom tajnom, radi sticanja svoje ili tuđe koristi ili nanošenja štete drugom…
Ukratko, novi zakon će funkcionerima zabranjivati da primaju, traže ili prihvate neku vrednost ili uslugu radi glasanja o bilo čemu ili radi uticanja na odluku nekog organa.
Predsednik, ministar ili visoki službenik dužan je da o svakom pritisku ili nepriličnom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije odmah obavesti onoga ko ga je imenovao.
PRIJAVA: Funkcioner je dužan da pre svog učešća u raspravi, a najkasnije pre početka odlučivanja saopšti da li u tome ima neki privatni interes.
U roku od 30 dana od izbora on mora da prenese svoja upravljačka prava u vlastitom preduzeću na drugoga i da nadležnom odboru dostavi podatke o tom licu. Tome na koga je preneo upravljačka ovlašćenja funkcioner ne sme davati obaveštenja, uputstva i naloge, niti može na bilo koji drugi način preko njega uticati na rad preduzeća. On samo ima pravo da se obaveštava o stanju svog preduzeća.
Da bi se sprečilo da prenos prava bude prazna formalnost a državni funkcioner da i dalje de facto upravlja svojim preduzećem, predviđene su dve zabrane: upravljačka prava ne mogu biti preneta na povezano lice (bračni ili vanbračni drug funkcionera, krvni srodnik u pravoj i pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojilac i usvojenik, tazbinski srodnik zaključno sa prvim stepenom srodstva, poslovni partner). Onaj na koga su privremeno preneta upravljačka prava nad funkcionerovim preduzećem stiče svojstvo povezanog lica, koje je takođe podložno kontroli i ne sme primiti poklon u vezi s vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano. Primi li povezano lice poklon, funkcioner je dužan da dokazuje da nije mogao uticati na njegovo ponašanje.
Ministri, pomoćnici itd. ne smeju biti članovi više od jednog upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća ili ustanove sa učešćem državnog kapitala, niti smeju da budu direktori, zamenici i pomoćnici direktora u njima.
U ostalim preduzećima funkcioner ne sme biti član ni upravnog ni nadzornog odbora niti direktor, zamenik i pomoćnik direktora. U upravnim odborima naučnih, humanitarnih i sličnih udruženja on može biti član, ali u tom slučaju ne sme primati nikakvu naknadu niti poklon, izuzev putnih troškova.
Državni funkcioner je obavezan da 15 dana posle izbora, postavljenja ili imenovanja podnese izveštaj o svojoj imovini i prihodima i o imovini bračnog ili vanbračnog druga i krvnih srodnika u pravoj i pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva.Oko toga da li je moguće da funkcioner, na primer, prijavi i taštinu imovinu vođena je velika amandmanska rasprava i moguće je da ta obaveza prijavljivanja bude sužena na članove uže porodice.
Zakonodavac obavezuje javne funkcionere da prijave svojinu na nepokretnim stvarima i pravu zakupa na nepokretnim stvarima dužem od jedne godine, u zemlji i inostranstvu; pokretnim stvarima koje podležu registraciji kod državnih organa (motornim vozilima, plovnim objektima, vazduhoplovima, oružju i slično); depozitima u bankama i drugim finansijskim organizacijama, u zemlji i inostranstvu; akcijama; gotovom novcu i hartijama od vrednosti; pravima po osnovu autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine; dugovima i potraživanjima a u okviru toga o visini glavnice, kamate i roku otplate; prihodima od vršenja javne funkcije i od rada u naučnim, nastavnim i kulturnim ustanovama; članstvu funkcionera u upravnim i nadzornim odborima u javnim preduzećima, ustanovama i preduzećima sa učešćem državnog kapitala i naučnim i humanitarnim udruženjima. Svako uvećanje imovine preko 20 prosečnih zarada u Republici Srbiji funkcioner treba da prijavi u roku od 15 dana.
Podaci o plati i drugim prihodima koje funkcioner prima iz budžeta javni su, a podaci o imovini su poznati samo kontrolnim organima. Oni, po logici stvari, postaju dostupni javnosti ako izbije skandal i ako dođe do poziva za opoziv, ali u zakonu se o tome ne kaže kako će se to desiti.
POKLONU U ZUBE: Funkcioner ne sme primiti poklon (novac, stvari, prava, usluge izvršene bez odgovarajuće naknade) i treba da mu bude nedostupna svaka druga korist koja je data ili obećana u vezi s vršenjem njegove javne funkcije. Izuzetak čine protokolarni ili prigodni pokloni čija vrednost ne prelazi 3000 dinara. Ako je dat u novcu ili hartijama od vrednosti, i tako mali poklon se smatra neprihvatljivim. Funkcioner mora dokazivati da nije mogao uticati na ponašanje tzv. povezanog lica, ako je ono poklon primilo ili da poklon nije bio u vezi s vršenjem njegove javne funkcije.
Zakon nalaže da državni službenici svih nivoa ponudu ili obećanje poklona odbiju i da što pre podnesu pismeni izveštaj o tom događaju organu koji ga je postavio ili imenovao na javnu funkciju. Ako funkcioner nije mogao da odbije prijem poklona niti da poklon vrati poklonodavcu, dužan je da poklon preda državi. Na poklone koje funkcioner primi od strane države, njenih organa i organizacija i međunarodnih organizacija i stranih lica primenjuje se poseban zakon (član 16. stav 4), u konkretnom slučaju Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Zakon obavezuje širok spektar funkcionera, od predsednika Republike, predsednika Vlade, preko ministara, pomoćnika i drugih članova i visokih činovnika Vlade, do sekretara ministarstava, rukovodilaca posebnih organizacija, njihovih zamenika i pomoćnika, njihovih pandana u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave. Obaveze se odnose i na guvernera Narodne banke Srbije, gradonačelnike, kao i na funkcionere u javnim preduzećima (direktori, zamenici direktora, članovi upravnih i nadzornih odbora)…
Mada su narodni poslanici stavljeni u znatno povoljniji položaj nego ministri, jer mogu da budu i savetnici i direktori i članovi upravnih odbora i ne moraju da obznanjuju da li su u konfliktu interesa pre samog odlučivanja, Zakon ih obavezuje da Republičkom odboru podnesu izveštaj o firmama u kojima su zadržali upravljačka prava ili su direktori, zamenici, pomoćnici direktora i članovi upravnog ili nadzornog odbora…
Predviđene sankcije su moralne. Funkcioneru koji je postavljen ili imenovan na javnu funkciju može se izreći mera nejavnog upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, a funkcioneru koga je na javnu funkciju izabrao organ koji je neposredno izabran od građana izriče se mera javnog objavljivanja preporuke da podnese ostavku. Naravno, zahtev za podnošenje ostavke ne isključuje i krivično gonjenje ako je u vršenju javne funkcije neko napravio krivično delo.
Vlada Srbije je prve nedelje aprila razrešila dužnosti predsednika i članove
Upravnog odbora Radio-televizije Srbije i imenovala nove. Za predsednika UO RTS-a izabran je akademik Nikša Stipčević, a za članove UO-a iz reda osnivača imenovani su Emir Kusturica, Bojan Suđić, Jovan Kolundžija, Ksenija Jovanović, Vladimir Kopicl, Miroslava Gušić, Srđan Stojanović, Kristina Vujičić, Vesna Obradović, Petar Tanasković i Vladimir Ilić. Za članove UO-a iz RTS-a imenovani su Bojan Brkić, Života Neimarević, Aleksandar Avramović i Isidora Sekulić.
Prema Zakonu o radio-difuziji, UO RTS-a trebalo bi da imenuje Savet za radio-difuziju, ali je njegov sastav osporen u javnosti. Ministar kulture Dragan Kojadinović najavio je nedavno da bi za oko mesec i po dana trebalo da bude rešeno pitanje legitimnosti Saveta za radio-difuziju.
Rade Veljanovski, direktor Radio Beograda, podneo je ostavku na tu funkciju i raskinuo radni odnos, u znak protesta zbog neprimenjivanja Zakona o radio-difuziji. Veljanovski, koji je bio šef radne grupe stručnjaka za izradu nacrta o radio-difuziji, rekao je agenciji Beta da je dao ostavku i otkaz zato što se „ne primenjuje zakon, što je sve nelegitimno i što se veliki sistem, kakav je RTS, i dalje unazađuje i onemogućava da postane javni servis“. Veljanovski je ocenio nezakonitom odluku Vlade Srbije da imenuje novi upravni odbor RTS-a. „To očigledno nije urađeno po zakonu. UO RTS-a može da izabere samo Savet Republičke radio-difuzne agencije, što znači da se nezakonit odnos prema RTS-u samo nastavlja“, rekao je Veljanovski.
Nikša Stipčević, novi predsednik UO RTS-a je
rođen 1929. u Splitu. Osnovnu školu završio je u Splitu, gimnaziju u Beogradu 1948. godine. Upisao se na Romanistiku Filozofskog fakulteta 1948. godine gde je diplomirao 1953. godine. Zaposlio se 1953. u Institutu za srpski jezik SAN i kao honorarni asistent za italijanski jezik.
Doktorsku disertaciju pod naslovom „Književni pogledi Antonija Gramšija“ odbranio je 1965. na Filološkom fakultetu u Beogradu. Za docenta za italijansku književnost na Filološkom fakultetu izabran je 1966; za vanrednog profesora 1972, a za redovnog 1976. Za dopisnog člana SANU-a izabran je 1983, a za redovnog 1994. Otišao u penziju 1994. Bio je i dekan Filološkog fakulteta u dva mandata: 1987–1989, 1989–1991. Direktor je biblioteke SANU-a od septembra 1991. godine.
Bio je i generalni sekretar Udruženja univerzitetskih nastavnika i radnika (1962–64); član Upravnog odbora Srpske književne zadruge 1965, sekretar SKZ-a od 1967. do 1971. godine; predsednik Saveta Filološkog fakulteta (1983); član Upravnog odbora Matice srpske i njen potpredsednik od 1999.
Stipčević je bio i specijalni izaslanik predsednika SRJ Dobrice Ćosića u Rimu (avgust 1992 – maj 1993).
Dobio je Sedmojulsku nagradu (1990) i Nagradu za kulturu govora „Petar Kočić“ (1994). Predsednik Republike Italije odlikovao ga je sa dva ordena.
Pripada delu akademije koja je stvarala Memorandum, u čiju odbranu (1995) kaže: „Hrvatski propagandisti su od 1991. godine predočavali međunarodnoj javnosti da Memorandum ‘zagovara etnička čišćenja i rat’, a on se zapravo zalaže za demokratiju i ljudska prava. Memorandum je zapravo bio uvod u višestranački politički sistem, jedino sposoban da obezbedi demokratski razvoj društva, on nas je izvukao iz višedecenijske političke apatije.“
Branko Pavlović, predsednik Inicijative za normalnu Srbiju, novi je direktor Agencije za privatizaciju, a dosadašnji direktor Mirko Cvetković je smenjen.
Novi direktor Agencije za privatizaciju ima 43 godine, po profesiji je advokat, a bio je i poslanik u prethodnom sazivu Skupštine izabran na listi DOS-a, kao kandidat Socijaldemokratske unije Žarka Koraća, koju je napustio zbog protivljenja u vezi sa oduzimanjem mandata poslanicima DSS-a, i tada, zajedno sa Miroslavom Hristodulom, osniva Inicijativu za normalnu Srbiju.
Kao poslanik isticao se po oštroj kritici Vlade Zorana Đinđića, a kasnije i Mlađana Dinkića, tadašnjeg guvernera NBJ oko štampanja novih banknota.
Prvi potez novog direktora Agencije bio je nalog da se proveri dvadesetak najznačajnijih privatizacija.
Dragana Kovačevića je Vlada Srbije imenovala za novog generalnog direktora PTT saobraćaja „Srbija“. On je zamenio dosadašnjeg vršioca dužnosti Jovanku Knežević. Dragan Kovačević je više godina radio kao direktor Direkcije za mrežu u „Telekomu Srbija“. Prethodno je bio direktor Pošte u Sremskoj Mitrovici. Završio je Elektrotehnički fakultet, ne pripada nijednoj stranci, a za njegov izbor posebno je bio zainteresovan G17 plus.
Milašin Milanović je Novi predsednk upravnog odbora PTT-a.
D. G.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
