"Ako verujete da zaposlenost može snažno da raste bez rasta proizvodnje, onda ništa", "Vreme", br. 1379
Povodom teksta „Ako verujete da zaposlenost može snažno da raste bez rasta proizvodnje, onda ništa“, objavljenog u časopisu „Vreme“ od 8.6.2017, u kom profesor Pavle Petrović pokazuje nedostatak elementarnog razumevanja statističkih podataka o zaposlenosti i nezaposlenosti, podsetio bih ga neke od brojnih eksplikacija aktuelnih kretanja na tržištu rada u Srbiji objavljenih u prethodnom periodu:
„Nisu svi poslovi jednaki: kako ne čitati pogrešno statistiku radne snage u Srbiji“, Ekonomika industrije, mart 2016. Autori: Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić.
„Zaposlenost u Srbiji između tražnje za radom i ponude rada“, savetovanje Naučnog društva ekonomista Srbije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, decembar 2016.
Autori: Mihail Arandarenko, Miladin Kovačević i Dragan Aleksić
„Da li još uvek ima prostora za sumnju u pozitivna kretanja na tržištu rada?“, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 259. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić
„Aktivna politika zapošljavanja u Srbiji“, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 259. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić
„Objašnjenje rasta broja zaposlenih i nezaposlenih“, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 258. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić
Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku povodom pogrešne interpretacije podataka iz Ankete o radnoj snazi od strane Fiskalnog saveta na Kopaonik biznis forumu 2016. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Reagovanje%20na%20pogresnu%20interpretaciju%20ARS%20podataka%20od%20strane%20FS.doc
Čak i ako zanemarimo pokušaj profesora Pavla Petrovića da ospori moju kompetentnost za bavljenje ekonomskim pitanjima, pošto izgleda da mu moja zvanja i funkcije koautora mesečnog izdanja Makroekonomske analize i trendovi (MAT), čiji sam suosnivač od početka (1994) i koji sada prilazi 270. broju (bez prekida), redovnog člana Naučnog društva ekonomista i autora uvodnih referata na savetovanjima ovog društva, direktora Republičkog zavoda za statistiku, člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, bivšeg vanrednog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, naučnog savetnika u oblasti ekonomskih nauka i saradnika na najvažnijim projektima Ekonomskog fakulteta, člana Međunarodnog statističkog instituta itd. nisu dovoljna referenca, zanimljivo je da profesor P. Petrović ignoriše i zaključak Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i Svetske banke, iznetog u publikaciji „Western Balkan Labour Market Trends 2017“, da veza između privrednog rasta i rasta zaposlenosti u postkriznom periodu izostaje ne samo u Srbiji već i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Detaljniji rad o ovoj i o drugim aktuelnim temama iz oblasti tržišta rada pripremaju stručnjaci Ekonomskog fakulteta i Republičkog zavoda za statistiku. Rad će biti objavljen u časopisu „Ekonomika industrije“ u narednom periodu.
Beograd, 8. 7. 2017.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
