Podeljenost i nepoverenje

Zbog najave da će u školu doći prosvetna inspekcija, učenici Desete beogradske gimnazije “Mihajlo Pupin” u utorak ujutru organizovali su skup podrške svojim profesorima. Već oko 8.30 veliki broj učenika Desete gimnazije – sadašnjih i bivših, ali i njihovih roditelja i građana – okupio se u dvorištu gimnazije. Glavna poruka bila je da će stajati uz svoje profesore, ali i uz zahteve studenata.

Prosvetnim radnicima prete svi – od direktora škola, preko roditelja neistomišljenika, do premijera Miloša Vučevića. Najčešći argument protivnika obustave rada jeste da se “time direktno krši pravo na obrazovanje”. Među onima koji prete bila je i direktorka Pete beogradske gimnazije. Na društvenim mrežama je objavljena interna prepiska između direktorke i zaposlenih u toj gimnaziji.

“Ako se i pored potpisanog sporazuma sa Ministarstvom prosvete obustava nastavi, mislim na nezakonitu, očekujte disciplinske postupke. Onda mi naložite od koga da krenem. Najglasniji su valjda i najhrabriji. Ja vas ne teram na bilo šta, punoletni ste, radim svoj posao i ukazujem vam na okolnosti”, poručila je direktorka u Vajber grupi. Svega nekoliko dana kasnije podnela je ostavku.

PREGOVORI I KOMPROMISI SA VLADOM

Atmosfera podeljenosti i zastrašivanja vlada u skoro svim školama. To je za “Vreme” potvrdila prosvetna radnica koja je želela da ostane anonimna. “Trenutno je pola-pola. Neki su za obustavu rada, a ima i onih koji se boje. Bilo je i komentara da smo svi mi koji idemo na protest – plaćenici. Koleginica koja radi u vrtiću pre neki dan mi je rekla da je trebalo da dobije povećanje plate, ali, kako mi je objasnila, do toga nije došlo jer je novac planiran za povećanje plate u predškolskim ustanovama otišao na škole”, tvrdi naša sagovornica.

Talas nezadovoljstva prosvetnih radnika zamenilo je razočaranje u reprezentativne sindikate, koji su sa Vladom prošle nedelje potpisali sporazum. Oni su se obavezali na nastavak pregovora i doneli odluku o moratorijumu na štrajkačke aktivnosti od 20. januara. U pregovorima i potpisivanju sporazuma učestvovali su predsednici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” i Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Veče pre nego što će vest o ovim pregovorima odjeknuti u javnosti, Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, podneo je ostavku na tu funkciju. Odluku je doneo, kako kaže, zbog moralne odgovornosti.

“Kao član Predsedništva i Republičkog odbora jednog od četiri reprezentativna sindikata smatrao sam da snosim moralnu odgovornost, iako direktne nije bilo jer nisam ni učestvovao u pregovorima. Niti sam, imajući u vidu odnos glasova u Predsedništvu koje se izjašnjavalo o ponudi, mogao da utičem na odluku. Ovim činom sam dodatno želeo da skrenem pažnju predstavnicima reprezentativnih sindikata na veliko neraspoloženje u članstvu, čega sam lično bio svestan. Pored ovoga, u tom trenutku u Glavnom odboru Foruma beogradskih gimnazija preovlađuje stav da bi odgovor na sporazum sindikata i Vlade trebalo da bude odluka o obustavi nastave ili nastavku štrajka”, objašnjava Markov. Nastavak štrajka sa postojećim zahtevima prosvetnih radnika u pravnom smislu nije bio moguć, a za najavu štrajka potrebno je 10 dana, što bi profesore i nastavnike dovelo u pat poziciju. Naime, u tom slučaju, oni bi započeli štrajk u trenutku kada je drugo polugodište uveliko počelo. Stav nekoliko članova Foruma beogradskih gimnazija bio je, tvrdi Markov, da Forum mora ući u potpunu obustavu nastave.

“Sa ovakvim stavom nisam se složio imajući u vidu da je reč o nezakonitom štrajku, zbog kojeg kolege koje učestvuju u njemu mogu ostati bez posla. Forum nema pravne mogućnosti da ih zaštiti u slučaju otkaza, te bi bilo licemerno da ih odlukom pozovemo ili obavežemo na sprovođenje takve vrste štrajka. U tom smislu, smatrao sam da obustava jeste mehanizam da se skrene pažnja na nezadovoljstvo sporazumom, ali da ona mora biti lični čin. S obzirom na to da su nam se stavovi mimoišli, nisam želeo da budem onaj koji će kočiti donošenje radikalnijih odluka.” Na kraju, Forum ipak nije doneo odluku o dugotrajnoj obustavi, već samo o sindikalnim aktivnostima za 20. januar koje su neke gimnazije prihvatile, dok su druge insistirale na građanskoj neposlušnosti. Ostaje nepoznato kako to da reprezentativni sindikati nisu imali uvid u raspoloženje svojih članova. Forum je mali sindikat, ali stavovi nastavnika članova Foruma dobar su uzorak kojim se može dobiti jasnija slika o stavovima zaposlenih u prosveti. Kako tvrdi Markov, praksa Foruma bila je da o svemu anketira članstvo. Upravo zbog toga njemu su unapred bile poznate moguće posledice potpisivanja ovog sporazuma. Uprkos svim nelogičnostima, tvrdi da sporazum sa Vladom ima i pozitivne strane.

“Ako bismo pokušali u kvalitativnom smislu da ocenimo ponudu Vlade, mogli bismo reći da se malo razlikuje u odnosu na predlog iz Predsedništva. Ranije sam već rekao da je predlog iz Predsedništva mogao biti dobra polazna osnova za dalje pregovore, uz promenu dinamike povišice. Sama povišica iznosi 21 odsto na godišnjem nivou, ali teško da se bilo ko može oslanjati na poverenje u one koji su ga nesprovođenjem Protokola iz 2023. izgubili.”

Pozitivna strana predloga, prema Markovu, odnosi se na Poseban kolektivni ugovor. Prvi put je ovim aktom definisano da se plata nastavnika usklađuje dva puta godišnje sa prosečnom zaradom, što ocenjuje kao pozitivan pomak.

Zbog svega ovoga, nelagoda i tenzija prosvetnih radnika na veoma su visokom nivou. Koju god opciju zagovarali – pregovore, obustavu rada ili potpuni štrajk, pritisci ne izostaju.

“Nije jednostavno kada ministarka prosvete i premijer prete inspekcijom, ali do sada se svaki put ispostavilo da su pretnje stvarale suprotan efekat i proizvodile još veći bunt. Da li su se pregovarači uplašili i zbog toga potpisali sporazum, a da pre toga nisu konsultatovali članstvo? To je pitanje za one koji su učestvovali u pregovorima, a među njima su različiti profili stručnjaka. Da situacija bude bizarnija, naš sindikat je imao pravo na dva pregovarača, od kojih je jedan bio penzioner a da niko ne zna kako i zašto je delegiran. Tako da bih bio skloniji mišljenju da su neki drugi motivi uticali na ovakav sporazum, da strah nije bio presudan, bar kada je reč o predstavnicima Sindikata radnika u prosveti Srbije”, zaključuje Aleksandar Markov.

NAPETO I U SINDIKATIMA EPS

Sindikat “Nezavisnost” Elektroprivrede Srbije, ogranak u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, doneo je tokom prošle nedelje odluku o stupanju u štrajk, solidarišući se sa zahtevima studenata. Sindikat je ovim zatražio ispunjenje svih studentskih zahteva, utvrđivanje odgovornosti za “katastrofalno stanje u elektroenergetskoj delatnosti” i smenu generalnog direktora EPS, kompletnog Izvršnog i Nadzornog odbora EPS, Skupštine preduzeća, kao i ministarke rudarstva i energetike.

Odluku o stupanju u štrajk potpisao je Dragoslav Ljubičić, glavni poverenik sindikata “Nezavisnost” – ogranak TENT, koji je imenovan i za predsednika Štrajkačkog odbora. Ipak, ovaj potez bio je kratkog daha. Dan kasnije, u sredu 15. januara, Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da najava štrajka od poverenika TENT predstavlja zloupotrebu EPS u političke svrhe. Naglašeno je da poziv na obustavu rada predstavlјa “pokušaj manipulacije javnošću stvaranjem neistinite slike da radnici EPS-a učestvuju u političkim dešavanjima u državi”. Zatim su se Sindikat TENT i Ogranak EPS Rudarski basen Kolubara oglasili saopštenjima u kojima se navodi da se nastavlja rad u punom kapacitetu, kao i da politički motivisani pritisci na zaposlene ne idu u prilog nikome osim nekolicini političkih profitera.

Goran Perišić iz Ogranka rudarskog basena Kolubara rekao je da saopštenje o nastavku rada predstavlja stav radnika, kao i da, uprkos tome, deo zaposlenih pruža podršku studentskim blokadama, i to javno. “Mi u Kolubari znamo šta znači štrajk i kako se on vodi, te i da je regulisan Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom, koji kažu da njega može pokrenuti samo sindikat. U četvrtak organizujemo protest u kome će učestvovati deo zaposlenih, u znak podrške studentima. To mi iz Kolubarskog basena možemo”, objasnio je Perišić.

ADVOKATSKA KOMORA – TRODNEVNA OBUSTAVA RADA

Upravni odbor Advokatske komore Srbije doneo je odluku o obustavi rada na tri dana 21, 22. i 23. januara, a ta odluka je iznuđena reakcija na rešenje Višeg suda u Beogradu od 20. januara kojim se obustavlja odluka AKS od 18. januara o sedmodnevnoj obustavi rada, saopštila je Advokatska komora Srbije. Za vreme ove obustave advokati neće ulaziti u prostorije sudova, tužilaštava, policije, javnih beležnika i izvršitelja niti boraviti u njima. Tokom obustave rada advokati će sudovima, tužilaštvima i drugim organima dostavljati samo podneske koji su u vezi sa nastupanjem prekluzivnih rokova. Te radnje, navedeno je, predstavljaju utvrđeni minimum rada neophodan za zaštitu osnovnih prava i interesa klijenata.

Prethodno je Viši sud u Beogradu 20. januara odredio privremenu meru kojom poništava odluku Skupštine AKS o potpunoj obustavi rada na sedam dana i naredio minimum rada u hitnim predmetima. Zahtev za poništavanje odluke Advokatske komore Srbije uputio je Višem sudu jedan od njenih članova, advokat Goran Petronijević.

Sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Nemanja Jovović kaže da ovim postupcima advokati žele da podrže studente i njihove zahteve, ali je bitno istaći da i oni imaju neke svoje zahteve, vezane za posao kojim se bave.

“U zahtevima studenata su na neki način sadržani i zahtevi advokata, na primer to da se izvršna vlast ne meša u rad pravosuđa, u donošenje zakona. Neke izmene Zakona vlasti su predlagale i bez prethodnog konsultovanja advokature. Iako mi u komisijama imamo predstavnike, imali smo primedbe na te nacrte zakona, ali to nije uvaženo”, rekao je Jovović.

Strah od bunta i obustave rada, kako kaže, u Advokatskoj komori nije bio prisutan, pa je odluka donesena jednoglasno.

“Odluku su doneli delegati, koji imaju zadatak da predstavljaju advokate cele Srbije, kao što narodni poslanici predstavljaju građane”.