Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Gde je nestala zajednička vožnja Siniše Malog i Aleksandra Vučića od pre tačno godinu dana, objavljena na Instagramu? Na snimku, Vučić vozi, dok Mali snima i peva “Četiri godine, godine tuge”…
U utorak 28. februara 2025. godine, nema vožnje, nema pesme – samo ostavka najkraće Vlade Srbije od uvođenja višestranačja, vlade na čijem čelu je bio Miloš Vučević, poverenik porodice Vučić za Novi Sad i okolinu još od dolaska na vlast 2012. godine.
Vučić je u obraćanju kasno uveče u utorak najavio da će ući u konsultacije sa Milošem Vučevićem, kao predsednikom najveće partije, vezane za sastavljanje nove vlade. Da nije strašno i da se nama ne dešava, bilo bi smešno. Jer ako je Vučević podneo ostavku i ako on neće biti premijer kao vođa najveće partije, kako onda on može da pregovara o formiranju nove vlade?
Vučić je najavio i da će u narednih deset dana doneti odluku da li nova vlada ili vanredni izbori, ali, dosadašnji događaji nam pokazuju da sve može lako i dramatično da se promeni u nekoliko dana, možda mnogo ranije od pomenutih deset. Uglavnom, najavio je izbore za kraj aprila, što je dramatično ranije od one četiri godina iz pesme sa početka.
A od izjave Miloša Vučevića “Sutra sve škole rade i tačka” do “Podnosim neopozivu ostavku” nije prošlo ni deset dana. A u tih deset dana desilo se mnogo toga – najvažnije je da studenti nisu odustali. Štaviše, deo prosvetnih radnika takođe nije odustao, dok je veliki broj građana na ulicama podržao ono što rade studenti i zaposleni u prosveti.
KLJUČNI DANI
Svi su znali da je 20. januar ključni datum i da će od toga – da li će sve škole raditi ili ne – zavisiti buduće odluke Vučićevog tima. Naime, niko ne veruje, niti postoje dokazi, da vlada ili ministri donose bilo kakve suštinske odluke. Nastavnici i roditelji izdržali su pritisak, posebno u velikim gradovima. Uzalud su bile tvrdnje da “skoro sve škole u Srbiji na ovaj ili onaj način rade”. Situacija je dovedena do ključanja pa režimu odgovara čak i štrajk “po zakonu”, to jest da časovi traju po pola sata, samo da bi se moglo reći da nastavnici ne podržavaju studente.
Kada se to nije dogodilo i kada je deo škola istrajao u obustavi rada, sledeća ključna tačka bio je petak 24. januar. Tog dana studenti su pozvali na generalni štrajk širom Srbije, dok je Vučić pokušavao da organizuje svoj miting u Jagodini. Na tom mitingu, po peti put u poslednje tri godine, najavio je i obelodanio kako će osnovati nekakav “Pokret za narod i državu”.
Dok je narod preplavio ulice većine gradova i opština u Srbiji, dok su se nepregledne kolone ljudi, građana, studenata i učenika slivale ulicama srpskih gradova, nekoliko desetina hiljada ljudi doterano je u malenu Jagodinu i zbijeno na gradski trgić gde se čekalo “obraćanje” Aleksandra Vučića. Tabloidi i TV stanice pod kontrolom kabineta predsednika javljali su da se na prostor veličine Platoa ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu okupilo više stotina hiljada ljudi, a TV Informer je javio da je došlo milion građana!
Ni taj nastup Aleksandra Vučića nije doneo ništa novo. Trajao je 27 minuta, a u 18. minutu je pomenut plan za Srbiju. I opet posle toga nije govorio ništa o planu, nego o tome kako neće dati Srbiju i srpsku zastavu.
ŠUPLJA PRIČA
Oni koji prate delovanje Aleksandra Vučića ovih tridesetak godina teško da su mogli da budu iznenađeni tonom, izborom uvreda i reči. To je bio tipičan radikalski nastup na kome se pretilo političkim protivnicima i neistomišljenicima, a sve pod zastavom Srbije i zaklinjanje u ljubav prema Srbiji. Miting je vašeg reportera podsetio na jedan od “kovid mitinga” u kasno proleće 2020. godine u Pančevu kada se striktno vodilo računa ko će doći i kako će biti raspoređen ispred bine. Vučić je na ovom događaju bio sam i jedino ko mu se iz vlasti našao bio je Ivica Dačić. Nije bilo partijskih drugova, nije bilo porodice, nije bilo koordinatora partije, nije bilo Mileta Dodika.
Očevidno se želelo da se nekako parira ogromnom danu građanske neposlušnosti koji se u petak dogodio u Srbiji, htelo se da se “uđe u vesti” kako god je to moguće. Međutim, kao i na kontramitingu u maju 2023. godine, narod se brže razišao nego što je slušao govor, a sam događaj nije doneo ništa novo. Niti smo čuli kako se pokret zove, ni ko će biti u pokretu – ništa.
ISPUNJAVANJE ZAHTEVA, U NASTAVCIMA
Paralelno, cela Srbija se zaustavila na jedna dan i što je posebno bolno po Vučića i režim, u petak većina škola nije radila, narod je izbegavao da ide u markete i u restorane, a mnogo je privrednika zatvorilo radnje i pridružilo se građanima u protestu.
Na protestnu kolonu na Novom Beogradu naleteo je automobil i još jednom je bila pregažena jedna studentkinja. Novo gaženje, nova ugrožena bezbednost dovela je do jačanja protesta, do povećanja broja ljudi na ulici još istog dana, a protesti su eksplodirali tokom vikenda.
Nijedan potez vlasti i režima nije dovodio do onoga što je režim želeo: do zaustavljanja blokada i protesta. A sve zbog toga što su poslednja tri meseca i Vučić, i Ana Brnabić i Vučević i svi drugi masno lagali, javno i “bez blama” i sada kad ljudi to počinju da razumeju, nastaju ogromni problemi. U pozadini svega bili su studentski zahtevi za koje se prvo govorilo da su nebitni i da ih nema, onda se govorilo da su ispunjeni jednom, pa drugi put, pa treći put i tako dalje.
Poslednji put do sada Vučić je “ispunio sve zahteve” u ponedeljak na vanrednoj konferenciji za novinare. Seo je pred izabrane medije sa Vučevićem i Anom Brnabić da bi nam saopštio da neće da bude ciničan i da još jednom ponavlja i nabraja kako je sve zahteve ispunio. On je to radio u danu možda najvećeg protesta dosad u Beogradu, većeg i od onog na Slaviji i od generalnog štrajka u petak – blokada Autokomande u ponedeljak na Svetog Savu – bio je događaj bez presedana u dosadašnjoj istoriji srpskog višestranačja. Dok je Vučić skrolovao po pametnoj tabli u Palati Srbija na Novom Beogradu, na glavnoj saobraćajnoj arteriji u Beogradu bilo je više od 100 hiljada ljudi i izgledalo je da je sve to tek početak. Posle 65 dana studentskih blokada.
Vučić je sa svojim najbližim saradnicima obećao da će da se smiri, da razume, i da je potrebno da se sedne i razgovara, da se svi vrate u institucije i zamolio Miloša Vučevića da brzo rekonstruiše Vladu Srbije. Trudio se koliko je mogao da nikoga ne vređa osim svoje političke protivnike. Kao i u Jagodini nekoliko dana ranije, bilo je na kraju očevidno da je čitav “događaj” samo medijska prezentacija koja treba da posluži “njegovim” medijima da imaju opravdanje da celog narednog dana vrte njegovu priču po pola sata i duže. Nismo čuli nijednu odluku, nismo čuli ništa što bi najavilo ono što će se dogoditi nešto više od 12 sati docnije.
KAD VUČIĆ GARANTUJE BEZBEDNOST
A u utorak prepodne, dok se završavala jednodnevna blokada Autokomande i dok su studenti skupljali i čistili za sobom, iz Novog Sada je stigla vest: tokom noći napadnuti su studenti u tom gradu – jednoj studentkinji je polomljena vilica bejzbol palicom. Ubrzo je stigla još jedna vest: Miloš Vučević podnosi ostavku na konferenciji za novinare u Vladi Srbije u 11 sati.
Ispostavilo se, bar retorički, da su ova dva događaja bila povezana – Vučević je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada.
Vučević je i sam primetio ovaj “obrazac” u svom poslednjem izlaganju i pripisao ga fenomenu “crnog labuda” – najnovije teorije koja se dopala PR timu Aleksandra Vučića. On veruje da neko sa strane, valjda oni koji su organizovali blokade, upravljaju i siledžijama koji su povezani sa vladajućom partijom i da ti neki uvek naprave incident kada režim poveruje da se nalazi pred prekidom studentskog bunta.
ZABORAVLJENI VUČEVIĆ
Inače, vlada koju je vodio Miloš Vučević od 30. aprila 2024. godine ostaće zapamćena kao vlada sa najkraćim mandatom u novijoj istoriji Srbije – njeno trajanje je kraće od prve tri Miloševićeve vlade – one koje su vodili Dragutin Zelenović, Radoman Božović i Nikola Šainović.
Ona je nastala posle kontroverznih izbora održanih u decembru 2023. godine, usred velike borbe opozicije da se ponište izbori koji su bili kompromitovani elementima izborne krađe. Vučević, porodični prijatelj Vučića i advokat iz Novog Sada, neće biti zapamćen osim po te dve činjenice. Pošto je izgovorio da podnosi ostavku, on je već zaboravljen i čeka se da se vidi šta će se dešavati narednih dana. Njegov čin, predstavljan kao čin velike odgovornosti, ocenjen je kao zakasneo i delimično licemeran jer 15 mrtvih u Novom Sadu nije bio dovoljan razlog da se podnese ostavka, a napad na studentkinju jeste razlog da se ode sa čela vlade.
Pre će biti, prema onome što je kasnije uveče ispričao Vučić, da je Vučević napravio problem angažovanjem siledžija i da je u utorak ujutro bio oteran iz Vlade Srbije. Vučić se pokazao kao slab: on više nije u stanju da kontroliše rad svoje partije i mogu da se dese stvari koje on nije naručio. Vučević je platio tu cenu i videćemo kakva će biti njegova politička budućnost. Vučić je u svom obraćanju ostao dosledan svojoj osnovnoj priči: ja sam nepobediv, mene narod voli, molio je preko TV signala siledžije da ne napadaju njegove političke protivnike i studente.
IGRE VLASTI I TOPLJENJE STRAHA
Tri meseca nakon tragedije Vučić poteže svoje omiljeno oružje – izbore u neregularnim uslovima. Raspušta vladu koja ima apsolutnu većinu i želi nove izbore koje će on da kontroliše i da tako uništi svaki trzaj onih koji ga ne podržavaju. Postavio je pred sobom daleke rokove, ali, za sada ne izgleda da se on mnogo pita. Pokazao je da ne kontroliše situaciju, da ne kontroliše narativ i želi da igra svoju omiljenu predstavu stavljajući pred studente u blokadi i građane koji ih podržavaju veliki izazov.
Sada treba izdržati, ali nova iskušenja za ovaj režim stižu već za vikend u Novom Sadu kada će se okupiti ljudi i blokirati sve mostove u ovom gradu. Izgleda da ono što vlast oličena u Vučiću govori, saopštava, preti i vređa nikoga na univerzitetu ne zanima, a sve više je takvo osećanje i kod većine naroda. Strah se topi, što se vidi po pobuni u najmanjim mestima u Srbiji. I to je najveća politička izjava i stav ove godine.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
